Po prvi put posle Drugog svetskog rata, na Starom niškom groblju, odata počast vojvodi Đorđu Ristiću Skopljančetu

Odavanjem državne počasti načalstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije, uz sasluženje Njegovog Preosveštenstva Episkopa niškog g. Arsenija.

Po prvi put posle Drugog svetskog rata, uz prisustvo visokih crkvenih velikodostojnika, Vojske Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, načelnika Nišavskog upravnog okruga Petra Babovića i gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski na Starom niškom groblju, odata je državna počast legendarnom četničkom vojvodi Đorđu Ristiću Skopljančetu (1879-1911) i serdaru Piletić Jolu (1814 -1900).

“Počivaj u miru hrabri vojvodo. Izumiru oni koji su se stideli tvojih ideala. Nove generacije Srba nastavljaju tvoja dela”, poručio je državni sekretar i istoričar Dejan Antić koji je održao prigodan govor na Starom groblju za ovu priliku.

Ko je bio vojvoda Skopljanče i zašto je sahranjen u Nišu?

Đorđe Gligorije Ristić, rođen je u Peći 1879. godine. Kao mali odlazi na školovanje u Skoplje, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Vaspitavan u duhu pravoslavlja na teritoriji Stare Srbije koja je još uvek trpela turski zulum odlazi u Beograd u podnaredničku školu. Tamo je saznao da su mu Arnauti u Peći ubili majku. Na majčinom grobu se zakleo da će se kad tad osvetiti.

U Kumanovu se pridružuje četi vojvode Jovana Stanojevića Dovezenskog. Tih početnih godina 20. veka borba srpskih četa sa bugarskim komitama za prevlast u Staroj Srbiji ili Makedoniji bila je svakodnevna. Kome će pripasti prevlast nad ovom teritorijom nije se dugo znalo. Posebno što su i Grci nastojali da borbu između Srba i Bugara te već skoro odlazećih Turaka iskoriste za širenje svog uticaja. Sve je to proizvelo da se na tlu Makedonije pojavi i domaća nacionalna svest, koja je težila da se afirmiše kao posebna nacionalnost na Balkanu. Đorđe G. Ristić Skopljanče se u tim borbama ubrzo nametnuo kao jedan od najhrabrijih ratnika i dobija titulu vojvode. Napušta četu vojvode Dovezenskog i formira svoju četu u krivopalanačkom kraju. Vremenom postaje legendarna ličnost kod Srba u Staroj Srbiji. Učestvuje u borbama kod Petraljca, Guljina, Čalopeka. Vojničkog znanje koje je stekao u podoficirskoj školi u Beogradu, te hrabrost i pomalo drskost u boju koju je posedovao, a na osnovu gvozdene discipline koju je zaveo u četi, donelo mu je titulu “velikog vojvode”.

Kada je 1908. u Turskoj izvedena Mladoturska revolucija i proglašena Harijeta, donesena je odluka o amnestiji svih odmetnika od turske vlasti. Po naredbi iz Beograda, sve četničke vojvode morali su da se predaju i ostave oružje. Iako nevoljno to je uradio i vojvoda Skopljanče. Ostao je u Kumanovu, ali nije blagonaklono podneo ovu odluku. Iscrpljen od ratničkog života, urušenog zdravlja ubrzo umire, 27. januara 1911. godine u niškoj oblasnoj bolnici. Zato je i sahranjen na Starom niškom groblju, gde mu Narodna odbrana 1913. godine podiže spomenik. Kako je za života stekao ugled mitske ličnosti medju Srbima u Makedoniji tako je i njegova smrt dobila legendarne obrise. Njegovi saborci nisu hteli da poveruju u njegovu smrt usled bolesti. U Kumanovu se govorilo da su ga otrovali bugarski agenti, protiv kojih je uspešno ratovao. Ubrzo posle njegove smrti Kosovo i Stara Srbija su oslobodjenog od Turaka. Njegova borba i smrt nije bila uzaludna.

Očigledno ne i zaboravljena jer su danas na niškom Starom groblju održani parastosi u čast dvojice slavnih vojskovođa i vojvodi Skopljančetu i serdaru Jolu Piletiću, čuvenom vojskovođi poreklom iz Pipera, o njemu su Niške Vesti ranije pisale.

Ko je bio serdar Piletić Jole?

Piletić Jole (Piperi, Crna Gora, 1814. – Niš, 1900.),  bio je serdar, junak iz crnogorske bitke na Grahovcu 1858. i u crnogorsko-turskom ratu za nezavisnost 1878.

Nakon što se 1880. godine sukobio sa knezom Nikolom, napušta Crnu Goru i seli se u Niš. Od srpske vlade Jole Piletić dobio je kuću, imanje i penziju. U srpsko-bugarskom ratu 1885. serdar Jole učestvovao je kao dobrovoljac, zajedno sa Nikolom Rašićem. Nakon smrti sahranjen je, uz najveće počasti, na Starom niškom groblju pod Goricom. Njegov grob je danas pod zaštitom zakona.

Poseta Mitropolita Joanikija Eparhiji niškoj završena je obilaskom niške Bogoslovije, gde je posebna pažnja posvećena mladim sveštenicima u obuci.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.