Fotografišući nedavno na Starom groblju u Nišu, naišao sam na jedan spomenik podignut nekom junaku. Na spomeniku je dosta dobro očuvana slika muškarca u vojvodskoj ratnoj odeći i natpis Đorđe Ristić Skopljanče. U podnožju piše: „Spomenik podiže Narodna odbrana 1913. god.”.
Ko je bio vojvoda Skopljanče i zašto je sahranjen u Nišu?
Đorđe Gligorije Ristić, rođen je u Peći 1879. godine. Kao mali odlazi na školovanje u Skoplje, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Vaspitavan u duhu pravoslavlja na teritoriji Stare Srbije koja je još uvek trpela turski zulum odlazi u Beograd u podnaredničku školu. Tamo je saznao da su mu Arnauti u Peći ubili majku. Na majčinom grobu se zakleo da će se kad tad osvetiti.
U Kumanovu se pridružuje četi vojvode Jovana Stanojevića Dovezenskog. Tih početnih godina 20. veka borba srpskih četa sa bugarskim komitama za prevlast u Staroj Srbiji ili Makedoniji bila je svakodnevna. Kome će pripasti prevlast nad ovom teritorijom nije se dugo znalo. Posebno što su i Grci nastojali da borbu između Srba i Bugara te već skoro odlazećih Turaka iskoriste za širenje svog uticaja. Sve je to proizvelo da se na tlu Makedonije pojavi i domaća nacionalna svest, koja je težila da se afirmiše kao posebna nacionalnost na Balkanu. Đorđe G. Ristić Skopljanče se u tim borbama ubrzo nametnuo kao jedan od najhrabrijih ratnika i dobija titulu vojvode. Napušta četu vojvode Dovezenskog i formira svoju četu u krivopalanačkom kraju. Vremenom postaje legendarna ličnost kod Srba u Staroj Srbiji. Učestvuje u borbama kod Petraljca, Guljina, Čalopeka. Vojničkog znanje koje je stekao u podoficirskoj školi u Beogradu, te hrabrost i pomalo drskost u boju koju je posedovao, a na osnovu gvozdene discipline koju je zaveo u četi, donelo mu je titulu “velikog vojvode”.
Kada je 1908. u Turskoj izvedena Mladoturska revolucija i proglašena Harijeta, donesena je odluka o amnestiji svih odmetnika od turske vlasti. Po naredbi iz Beograda, sve četničke vojvode morali su da se predaju i ostave oružje. Iako nevoljno to je uradio i vojvoda Skopljanče. Ostao je u Kumanovu, ali nije blagonaklono podneo ovu odluku. Iscrpljen od ratničkog života, urušenog zdravlja ubrzo umire, 27. januara 1911. godine u niškoj oblasnoj bolnici. Zato je i sahranjen na Starom niškom groblju, gde mu Narodna odbrana 1913. godine podiže spomenik. Kako je za života stekao ugled mitske ličnosti medju Srbima u Makedoniji tako je i njegova smrt dobila legendarne obrise. Njegovi saborci nisu hteli da poveruju u njegovu smrt usled bolesti. U Kumanovu se govorilo da su ga otrovali bugarski agenti, protiv kojih je uspešno ratovao. Ubrzo posle njegove smrti Kosovo i Stara Srbija su oslobodjenog od Turaka. Njegova borba i smrt nije bila uzaludna.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
