Šta je to kobno u vodi, pa se sve češće dešava da pročitamo da je neko, ko je “pucao” od snage preminuo u trenu. Već je poznato da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći zdravstveni problem od kojeg naša populacija stanovništva najčešće oboleva i nažalost umire, ali se svi itekako iznenadimo kada nastupi “iznenadna smrt”. Ona dođe veoma brzo, i čini se da tu nema spasa. Šta se to zapravo desi, objašnjava nam prof. dr Tomislav Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u Nišu.
Prema njegovim rečima ono što pravi problem i lekarima i pacijentima jeste da je veliki broj takozvanih formi akutnih koronarnih sindroma, koje mogu da dovedu do ispolljavanja simptoma bez prethodnog upozorenja.
“Svaki simptom je dobar, zato što nas upozorava da nešto nije u redu i da bi trebalo da se javimo lekaru koji će proceniti stepen ozbiljnosti tih problema. Same arterije predstavljaju živi organizam i one imaju svoju dinamiku u zavisnosti od raznih spoljašnjih i unutrašnjih uticaja. Kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima, prilikom izlaganja ekstremnoj hladnoći ili toploti, može doći do ispoljavanja tih formi akutno koronarnih simptoma koji u određenom procentu mogu da dovedu i do naprasne srčane smrti”, objašnjava dr Kostić za Niške Vesti.
To se dešava, ali prema njegovim rečima ne znači da svi treba toga da se plašimo. Pacijenti koji imaju problema, morali bi da povedu računa, pogotovo to važi za hronične bolesnike. To podrazumeva redovno uzimanje terapije, kontrolu krvnog pritiska, masnoću u krvi i da sklone sve one faktore rizika.
“Dobra kontrola krvnog pritiska, dobra regulacija šećera u krvi, dobar nivo masnoća, fizička aktivnost uz prestanak pušenja, to su stvari koje možemo da menjamo. Genetiku i nasledne osobine ne možemo”, upozorava dr Kostić.
Hronični bolesnici bi trebalo pre nego što odu na letovanje ili zimovanje da osim što redovno uzimaju terapiju, imaju u vidu da usled ekstremnog izlaganje toploti ili hladnoći može doći do pojave akutno koronarnih sindroma određenih vrsta, opasnih aritmija koje mogu da dovedu do naprasne srčane smrti.
“Sreća je da je mali procenat takvih pacijenata. Hronični bolesnici bi trebalo da povede računa i da na letovanju ne rade ništa naglo, odnosno da kada ulaze u vodu to rade postepeno. Nagla promena temperature dovodi do promene tonusa krvnih sudova, koji se šire i skupljaju u zavisnosti od temperature tela i spoljašne sredine. Kod pacijenata koji već imaju podlogu, a to su recimo plakovi na krvnim sudovima, kada se oni dodatno suze mogu da dovedu do opstrukcije cirkulacije i do infarkta miokarda sa posledicom naprasne srčane smrti”, objasnio je Tomislav Kostić.
Kardiovaskularne bolesti jesu vodeći su uzrok smrti u Srbiji, ali je ipak dobra vest da se procenat obolelih smanjuje zahvaljujući dobrim metodama lečenja i dobrom dijagnostikom. Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu rekao je na kraju da na treba da ignorišemo simptome kada ih primetimo, a posebno da obratimo pažnju na visok krvni pritisak i na sve ono što on nosi: glavobolju, zamaranje, zujanje u ušima, otoci nogu, bolovi u grudima. U tom slučaju pomoć treba potražiti na vreme.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
