Otkrivamo zašto nastaju kardiovaskularne bolesti i kako ih sprečiti

Istraživanja pokazuju da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u svim delovima sveta, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svake godine oko 18   miliona ljudi izgubi život usled posledica koje nastaju kod ovih oboljenja.

Ipak, procene pokazuju da je pravovremenim otkrivanjem bolesti, izlečenje moguće u više od 90 odsto slučajeva, pa je tako prevencija od velikog značaja. O najčećim uzrocima, simptomima, ali i prevenciji kardiovaskularnih bolesti razgovarali smo sa dr Aleksandrom Jovanovićem, specijalistom interne medicine i subspecijalistom kardiologije u Domu zdravlja MediGroup „Kalča“ u Nišu.

Prema rečima dr Aleksandra Jovanovića, bolest koronarnih i perifernih arterija i moždani udar jesu najčešće vrste kardiovaskularnih bolesti.

„U grupu kardiovaskularnih oboljenja, odnosno bolesti srca i krvnih sudova, spadaju koronarna i reumatska bolest srca, cerebrovaskularne bolesti, periferna arterijska bolest, duboka venska tromboza i plućna embolija, kao i kongenitalna bolest srca“, otkriva dr Jovanović.

Najčešći faktori rizika koji uzrokuju pojavu kardiovaskularnih problema su arterijska hipertenzija, šećerna bolest, gojaznost, visok nivo holesterola u krvi, pušenje, nedostatak adekvatne fizičke aktivnosti, kao i loša ishrana i prekomerno konzumiranje alkoholnih pića.

„Pol, starost i nasleđe predstavljaju nepromenljive faktore rizika na koje se objektivno ne može uticati. Ipak,  na grupu uzroka koju čine gojaznost, pušenje i fizička neaktivnost možemo uticati promenom navika i načina života. Tu je i stres kao veliki faktor rizika, a ne možemo da ne spomenemo i savremenu pandemiju korona virusom, kao jednog od pritajenih činioca odgovornih za nastanak kardiovaskularnih bolesti“, dodaje dr Jovanović.

Kada je reč o simptomima kardiovaskularnih bolesti, oni se mogu javiti kod osoba svih generacija, ali su češći kod ljudi srednjeg i starijeg životnog doba. Manifestuju se pojavom nelagodnosti ili bola u grudnom košu, bržim zamaranjem pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima, osećajem nepravilnog rada srca, nedostatkom daha, glavoboljom, osećajem nesvestica i vrtoglavica, a ponekad i kratkotrajnim krizama svesti. Ipak, u pojedinim slučajevima simptomi uopšte ne moraju da se manifestuju.

Poznato je da vaskularne povrede akumuliraju od adolescentnog doba, te je prevencija u vidu pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i odmora, učenja adekvatnog reagovanja u mogućim stresnim situacijama i izbegavanja pušenja, neophodna još od detinjstva.

„Prekid upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, svakodnevno konzumiranje voća i povrća, redukovanje prekomerne telesne težine, izbegavanje stresnih situacija i preterane upotrebe alkoholarezultuju smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti. Preporuka je i redovna umerena fizička aktivnost u vidu hodanja od tri do pet kilometara barem pet dana nedeljno. Osim toga, pravovremeno i pravilno lečenje dijabetesa i hipertenzije, kao i smanjenje visokih vrednosti krvnih lipida neophodno je kako bi se umanjio kardiovaskularni rizik i sprečio srčani i moždani udar“, zaključuje dr Jovanović.

Povodom početka rada, građanima je u sklopu nedavno otvorenog MediGroup Doma zdravlja obezbeđeno 20 odsto popusta na specijalističke preglede iz ginekologije, pedijatrije, kao i ultrazvučne dijagnostike do kraja godine.

Na adresi Nikole Pašića 28 u centru Niša, radno vreme MediGroup Doma zdravlja je od 7.30 do 21 čas radnim danima, a subotom od 8 do 16 sati, dok su usluge i saveti zdravstvenih radnika iz Kontakt centra dostupni 24 sata, na broj telefona 018 45 10 100.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.