Institut Niška Banja obeležio Svetski dan srca – Kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti

Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ i ove godine je organizovao brojne aktivnosti uoči Svetskog dana srca. Obeležavanja ovakvih dana i stalno potenciranje značaja očuvanja životnih navika je nešto što će pomoći u smanjenju obolelih od srca i krvnih sudova.

„Uvek potenciramo značaj prevencije, a to podrazumeva da se vodi računa o zdravom načinu života, o dobroj kontroli krvnog pritiska, šećera u krvi, masnoće u krvi, da osobe prestanu da puše ili da smanje boravak u prostoriji gde se puši, da smanje upotrebu alkohola što je više moguće, svakdovnevna fizička aktivnost, da se pokuša da se ovlada izazovima stres i da stres bude kontrolisan“, savetuje direktorka Instituta doktorka Marina Deljanin Ilić.

Boban Ilić, načelnik Kardiologije na Institutu „Niška Banja“  ističe da je šetnja glavna preventiva srčanih bolesti, ali i da uredni rezultati ne znače puno, ukoliko se ne šeta redovno uz umerenu ishranu.

„Hodanje i šetnja su glavna preventiva svakom budućem neželjenom događaju. Ako regulišemo nivoe šećera i masnoće, bez šetnje džabe smo sve to radili. Umerenost je majka mudrosti, to ne znači da treba da se pridržavamo nekih striktnih dijeta. Ako se hranimo umereno, a smemo sve da jedemo, ako to radimo umereno i naše srce će ostati zdravo, ako nema neku genetiku i predispoziciju“, pojašnjava.

Dragana Radovanović, viši terapeut na Institutu “Niška Banja” kazala je da vežbe istezanje i disanja ujutru doprinosi boljem i bržem buđenju, ali i boljoj pripremi za predstojeći dan.

“Ove vežbe su sastavni deo programa za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika i predstavljaju veliki značaj kako u rehabilitaciji bolesnika koji dolaze u naš Institut na rehabilitaciju, tako su veoma značajne i za zdravu populaciju, za održavanje zdravlja srca i kardiovaskularnog sistema, tako isto i za održavanje opšteg i mentalnog zdravlja“, kaže Radovanović.

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Psihološki stres može da udvostruči rizik kod srčanog udara. Fizička aktivnost, druženje sa dragim osobama i dovoljno kvalitetnog sna, pomažu u smanjenju nivoa stresa.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.