Istorijska vrednost i izgled zgrade glavne Pošte

Smeštena je u ulici Vožda Karađorđa na uglu sa ulicom Orlovića Pavla.

Prva namena ove građevine bila je smeštaj Državne hipotekarne banke u Nišu.

Banka je osnovana 1922. godine posle reorganizovanja fondova Kraljevine Srbije nakon Velikog rata. Fondovi su prvobitno transformisani u Hipotekarnu banku Kraljevine Jugoslavije sa sedištem u Beogradu.

Jedna od većih filijala ove institucije nalazila se u Nišu kao jednom od većih urbanih centara u Kraljevini Jugoslaviji.

Zanimljivo je i da je po broju ulagača, njih 4.184 niška filijala bila na drugom mestu u Kraljevini, ispred Zagreba, Splita, Ljubljane i dr. Kroz vreme filijala je menjala svoje ime : Od 1920. do 1924. nosila je naziv Filijala državne hipotekarne banke Kraljevine Jugoslavije u Nišu, od 1925. do 1928. godine Glavna filijala državne hipotekarne banke Kraljevine Jugoslavije u Nišu, od 1929. do 1941. godine Glavna filijala Državne hipotekarne banke Kraljevine Jugoslavije u Nišu, od 1941. do 1944. godine Glavna filijala DHB na nemačkom okupacionom području i od 1945. do 1946. godine Filijala ,,A,, Državne hipotekarne banke Demokratske Federativne Jugoslavije.

Obnova koja je nastupila nakon razaranja nastalih u Velikom ratu zatim pojačana industrijalizacija, potreba za većim poslovnim i industrijskim prostorom i modernijom infrastrukturom doveli su do povećanja poslova.

Banka je davala dugoročne zajmove, rukovala novčanim fondovima i kapitalom javnih institucija i obavljala tekuće bankarske poslove.

Niška elita želela je, po ugledu na zapadno poslovno okruženje da investira i plasira kapital preko fondova, istovremeno držati svoj kapital u stabilnom okruženju.

Godine 1930. godine arhitekta Vojin Petrović je na inicijativu Državne Hipotekarne banke napravio idejni projekat zgrade za nišku filijalu.

Vojin Petrović je bio zvanični arhitekta Hipotekarne banke i projektovao je niz drugih građevina kao što su Internat i Gimnazija Kralja Aleksandra na Dedinju, Zgradu Svetog Save, Zgradu Hipotekarne banke u Sarajevu zajedno sa Milanom Zlokovićem i spostvenu porodičnu zgradu u ulicu Dečanskoj 1 u Beogradu.

Možda najbolji i najdetaljniji opis tek otvorene zgrade dat je u listu ,,Pravda,, od 5 novembra 1932. godine.

,,Voždova ulica u Nišu sada je ulepšana jednom novom, lepom građevinom, čije je podizanje stajalo blizu deset miliona dinara. Ta lepa građevina je nova zgrada glavne filijale Državne hipotekarne banke u Nišu. Iz male, neugledne i neugodne zgrade niška filijala Državne hipotekarne banke se preselila u sasvim modernu kuću kojoj nema ravne ne samo u Nišu nego i celoj Moravskoj banovini. Fasada je izgrađena moderno u imitaciji belovodskog kamena. Prostor na kome je podignuta veličine je 783 m2 dok je ukupna površina bančinog imanja 1.687 m2. Glavni je ulaz izgrađen od venčačkog mermera i u njemu se nalaze tri reljefa g-dina Sretena Stojanovića, akademskog vajara, koji predstavljaju trgovinu, arhitekturu i slikarstvo (Sreten Stojanović,srpski vajar poznat je pored ovih radova na fasadi banke u Nišu i po spomeniku Karađorđu u Beogradu, Njegošu i Filipu Višnjiću. Spada u najpoznatije srpske vajare, likovne teoretičare i pedagoge Likovne akademije u Beogradu). Glavni ulaz vodi u prostrani hol zgrade dok centralni hol prolazi kroz dva sprata. Na prvom je manja galerija koja se nalazi prema kancelarijama direkcije tako da se neposredno iz direkcije sa galerije može vršiti nadzor nad svim činovnicima koji rade u prizemlju. Hol ima dvanaest nišeja za rad sa strankama (misli se na šaltere prim.aut) U centru hola u prizemlju su dva najveća bančina trezora. Iz prizemlja se širokim mermernim stepenicama ide na prvi sprat čiji centar zauzima holska galerija. Tu je smeštena direkcija banke sekretarijat i druga odeljenja. Levo se prvo nailazi na u salu za svečane prijeme. Sve što se nalazi u njoj, sem fotelja, izrađeno je u obliku elipse. Tavanica sale je gipsana a zidovi tapetirani svilenim tapetima. U sredini je veliki sto elipsastog oblika od kavkaskog oraha . Unaokolo pored zidova naalazi se nekoliko desetina kožnih vrlo udobnih fotelja. Iz dvorane za svečane prijeme ulazi se u kabinet direktora banke. Ceo nameštaj je u orahovini sa dubokim kožnim garniturama. Desno od stepenica kojim se dolazi na prvi sprat nalaze se : tehničko odeljenje, pravna služba, izvršno odeljenje i arhiva, Sva odeljenja su spojena međusobno liftom tako da je sa te strane stvoren moderan uređaj. Moleraj je u celoj zgradi veoma jedinstven ali ukusan. Drugi sprat zauzimaju apartmani direktora banke. Oni se sastoje iz jenog hola, salona, trpezarije, dve spavaće sobe, ličnog kabineta za rad i drugih uzgrednih odeljenja. U pomenutim odeljenjima ceo nameštaj je od kavkaskog oraha, štof mebl je domaće proizvodnje. U pogledu moleraja stan direktora banke čini izuzetak. On je izmolovan raznim modernim kompozicijama figura i boja. Pored ostaloga direktorov stan ima i dve prostrane terase. Levi, manji deo drugog sprata zauzima knjigovodstvo. Na mansardi se nalaze dva stana za služitelje sa svim sporednim odeljenjima. U suterenu zgrade smeštena stara arhiva, jedan veliki trezor, rezervne prostorije za eventualno uvećanje činovničkog aparata, električna centrala, kazani za vodovodno grejanje. Banka ima sopstvenu vodenu instalaciju u tom cilju napravljen je jedan arterijski bunar dubok 34 metara iz koga pumpa crpe vodu i snabdeva celu zgardu. Ostali deo bančinog imanja koji se nalazi pod zgradama ograđen je modernom ogradom i biće pretvoren u lepu baštu. Vredno je pomenuti da se u parapetima između prvog sprata i prizemlja nalaze i umetničke figure isklesane u kamenu g. Sretena Stojanovića koje simbolišu šumarstvo, rudarstvo i kovače svoje sreće. Zgradu je projektovao g. Vojin Petrović šef Tehničkog odeljenja Državne hipotekarne banke i glavni nadzornik svih radova bio je i g. Dragoljub Živković, arhitekta. Radove na zgradi izvodilo je preduzeće Đure Petrovića iz Beograda a radovoma je rukovodio predstavnik firme g.Aranđel Petrović. Celokupni stolarski posao i nameštaj je izvela firma g.Rudolfa Kajzera iz Osijeka. Banka se već uselila u svoju novu zgradu, uskor će biti osvećenje,, ,deo članka iz “Pravde” .

Ovaj vrlo iscrpni članak dopisnika beogradske ,,Pravde,, daje nam uvid u svu arhitektonsku i raskoš enterijera zgrade Hipotekarne banke koja će nakon Drugog svetskog rata biti pretvorena u glavnu nišku poštu.

Stara zgrada niške pošte nalazila se na prostoru između današnjeg MUP-a i zgrade opštine u ulici Nade Tomić i stradala je u požaru.

Zgrada Hipotekarne banke učinila se novoj vlasti svojim položajem, prostranošću i arhitekturom povoljna za poštansku zgradu.

Ovo nije bio samo praktičan potez već i ideološki jer je celom svojom strukturom od spoljašnosti do unutrašnjih detalja, zgrada bila simbom elitizma i pripadnika višeg sloja društva u Kraljevini Jugoslaviji.

Pretvaranje simbola finansijske moći buržoske elite Kraljevine u javno dostupni objekat navodi na težnju socijalne ravnopravnosti novoformirane DFJ.

Zgrada glavne niške pošte i danas predstavlja jedan od najmonumentalnijih spomenika i zadržala je svoju namenu od srdine XX veka.

Na fasadi, srećom, nisu vršene nikakve krupnije intervencije pa je ostala u svom izvornom obliku.

Unutrašnjost je imala više rekonstrukcija ali je osnovna arhitektonska zamisao ostala ista.

Pored drugih objekata u blizini kao što je palata industrijalca Đoke Jovanovića na drugoj strani ulice, zgrada Pošte, nekadašnje Hipotekarne banke predstavlja važan spomenik istorije grada.

Autor teksta :  Vladan Ž. Stojiljković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.