Svaki grad ima svoje tajne, svaki grad ima svoje nevidljive senke, samo treba znati gde ih tražiti.
Prva tajna organizacija o kojoj imamo pouzdane istorijske izvore i koja je imala svoje uporište u Nišu bila je Filiki Heterija grčka revolucionarna organizacija. Ovo tajno društvo osnovano je 1814. godine u Odesi sa primarnim ciljem da se povede veliki nacionalni ustanak za oslobođenje od Osmanske carevine. Drugi cilj bio je obnova Vizantijskog carstva i vraćanje dominacije hrišćanskih država na Balkanu i šire. Istoričar Vladimir Ćorović je zapisao:,,,,U Besarabiji Krađorđe je došao u vezu sa predstavnicima tajnog nacionalnog društva ,,Heterija,, čiji je cilj bio pre svega obnova stare Vizantije, a zatim i oslobođenje svih hrišćana u Turskoj carevini, obrazovanje federacije hrišćanskih naroda na Balkanu sa grčkom hegemonijom,,.
U Nišu, pograničnom gradu, važnom balkanskom centru, raskrsnici transbalkanskih puteva , na čelu tajne ćelije ,,Heterije,, našao se vladika Melentije. O njemu se inače zna vrlo malo bez konkretnijih podatak. Na njega je prvi put usmerena pažnja 1815. godine kada je bio posrednik u pregovorima Marašli Ali paše i kneza Miloša na Moravi. Prema Srbiji su išle informacije da on uz sebe ima oko 200 ustanika spremnih da učestvuju u ideji oslobođenja. Melentije je bio veoma uporan da posreduje između Srba i Turaka na insistiranje Marašli Ali paše što se vidi iz nekoliko pisama koje je uporno slao knezu Milošu. U jednom od njih iz sredine jula 1815 godine Melentije poziva Srbe da pretanu sa neprijateljstvom protiv Turaka a da je on jemac …da ke dobro biti sa ovoga čestitog vezira i bogom vam se kunem da nie prevara..da nemate sumnenie nišća no da dogete slobodno kod mene da ve otvedem kod čestitog vezira da mu prikažete vaše muke i nevole….,,.Upornost vladike Melentija se isplatila i dolazi do susreta kneza Miloša i Marašli Ali paše avgusta 1815. godine na belici kod Jagodine, ali vladika nije bio prisutan prilikom njega. Knez Miloš je bio zadovoljan posredovanjem vladike Melentija što se vidi iz stavke budžeta Srbije koji je izglasan za 1816. godinu ,,za niševačkog vladiku 3000 groša,,. Osim što je ovako želeo da nagradi zalaganje vladike Miloš je imao ideju da ga dovede u beograd na mesto mitropolita. Međutim, novopostavljeni beogradski vezir upravo pomenuti Marašli ali paša, se tome usprotivio poznajući dobro delatnosti Melentija dok je bio na poziciji muhafiza u Nišu. Početkom 1817. godine na mesto beogradskog mitropolita dolazi Grk Agatangel Konstantin (bio je poreklom Grk iz Jedrena , svetogorski jeromonah) i od tada nema više pomena o pomoći ni o kontaktima kneza Miloša sa vladikom niškim Melentijem. Iste godine za zapovednika Niša dolazi Ali paša koji kako se čini nije imao dovoljno sposobnosti za rad u ovakvom okruženju. Vladika Melentije je iskoristio ,,prostor,, i stolovanje ovakvog turskog činovnika da 1819 godine u Nišu organizuje tajno društvo koje će stremiti sa ciljevima oslobođenja. U svesti Nišlija i stanovnika jugoistočne Srbije je još uvek bilo živo sećanje na Čagarski boj i žrtvu koja je podnesena. Već naredne godine u izvorima se Niš pominje kao jedan od važnih centara Heterista a tajna ćelija iz Niša šalje u Carigrad svog predstavnika koji tamo boravi dva do tri meseca u patrijaršiji kao predstavnik vladike Melentija. Pripadnici niške tajne organizacije su uglavnom bili iz slojeva sveštenstva, zanatlija i gradskih trgovaca dok podataka da je bilo pripadnika iz slojeva seljaštva nema. Drugi podaci iz izvora beleže da su Turci 1821. godine kažnjavali i proganjali sveštenike u Pirotu koji su sarađivali sa tajnom organizacijom u Nišu. Odgovor na pitanje zašto baš Niš kao centar tajnog društva ,,Heterista,, na ovom prostoru mogao bi se ogledati u tome što je u njemu i okolini bio vrlo jak grčki uticaj i veliki priliv grčkih emigranata. U Nišu se 1820. godine pominje Grk Nikola Kratovalija Đorđijević nastavnik u grčkoj školi, koja je osnovana u gradu i koja prestaje sa radom 1930. godine. Nesumnjive su jake veze područja Niša sa Grčkom i grčkom crkvom. One su se bazirale na trgovinskim, crkvenim ali i vezama kojima su se prenosile i revolucionarne ideje jer su oba naroda bila pod turskim jarmom. Ustanak koji je izbio na prostoru Moldavije pod vođstvom Aleksandra Ipsilantija brzo se raširio i na prostor Grčke i dela Balkana sa centrom u Moreji. Izvori beleže i učešće nišlija na prostoru Moldavije. Svestan opasnosti po opstanak Turske imperije tadašnji sultan Mahmud II izdaje naredbu da se požar pobune brzo i surovo ugasi. Grčki crkveni velikodostojnici i grčki sveštenici širom Balkana označeni su kao inicijatori ovog ustanka koji se raširio Balkanskim državama. Vezir u Carigradu Benderli Ali paša je bez dvoumljenja dao da se obese za Uskrs carigradski patrijarh Grigorije V a sa njim i šest velikodostojnika.
Tadašnji muhafis Niša Ali paša imao je tesne veze sa vladikom i ćelijom ,,Heterije,, u Nišu što se vidi iz ozveštaja koji je novopostavljeni muhafiz Niša Husein paša Kavanozoglu poslao Marašli ali paši u Beograd u kojem se između ostalog kaže:
,,Pređašnji muhafis Niša Ali paša, ne hoteći da miruje, načinio je savez sa niškim mitropolitom pa je potajno noću, održavao sastanke i krojio planove da sačuvaj bože, istrebi narod muslimanski u Nišu i na taj način da Visokoj Carskoj vladi i Večnom Carstvu naturi na vrat jednu veliku brigu. Pošto sam najsavesnije ispitao stvar pogubljeni su pomenuti paša, rečeni mitropolit, dvojica sveštenika i dva ćafira (ćafir ili kafir na arapskom jeziku osznačava čoveka koji krije, poriče istinu) koji su bili uticajni ljudi u varoši. Pošto su zbog toga pogubljeni, njihova tela, što su u zlo bila ogrezla sklonjena su sa lica zemlje. Odsečena glava pomenutog paše poslata je na vrelo pravde (u Carigrad)……,,.
Vladika Melentije je po dolasku u Niš 1815. godine uspostavio odnose sa tadašnjim muhafisom Marašli Ali pašom i imao sa njim svojevrsnu saradnju. Lukavi Marašli ali paša, kako se čini, dobro je pratio situaciju u gradu i narastajuće aktivnosti grčke težnje za revolucijom. Vladika Melentije je aktivniju saradnju nastavio sa novim muhafisom Ali pašom da bi po dolasku Hafis paše Gavazonoglu došlo do razbijanja revolucionarne ćelije a zatim su zaverenici pogubljeni. Na spomeniku podignutom revolucionarima nalaze se šest imena pogubljenih nišlija:,,episkop Melentije, prota Stojan, sveštenik Đorđe, i građani niški Mladen, Golub i Radosav,,. Podaci preuzeti od Milana Đ. Milićevića koji je ove podatke zabeležio nakon oslobođenja grada od Turaka 1878. godine daju spisak: vladika Melentije, prota Stojan Popović, sveštenik Đorđe Cincarin, bakalin Mladen Ovčarević, Golub Mutavdžija i Radosav Ekmekdžibaša. Izgleda da je razlika u broju obešenih nastala baš kod Milićevića, pošto ne postoji razlog kod Husein paše o manjem broju kažnjenih. Ako se oslanja na izvore o ovim ličnostima dolazi se do podataka da je prota Stojan pomenut u jednom od pisama kneza Miloša 1817. godine kao tutor niškog ćupridžibaše dok je sveštenik Đorđe bio poznat i kao Đorđe Grkinjski (što znači da mu je služba bila u selu Grkinja u Zaplanju). Ipak prema upoređenju podataka čini se da jedan od navedenih nije bio obešen a to je po svemu sudećiMladen Ovčarević, niški bakalin o kome ne postoje nikakvi podaci u izvorima ni da je bio pripadnik revolucionarne tajne organizacije u gradu. Za ostele kao što je Golub Mutavdžija postoje izvorni podaci. On je zabeležen u Pomeniku mutavdžijskog Rufeta Niša iz 1791. godine. Radosav Ekmekdžibaša (vođa pekara) je bio pekar kod Ali paše i po svemu sudeči glavna ličnost za vezu između niškog muhafisa i tajne ćelije. Zanimljivo je i to što je Husein paša istragu o delovanju tajne organizacije vodio čitavih 55 dana dok su istrage po istom pitanju u Jedrenu, Smirni i Solunu trajale najviše 20 dana u toku meseca aprila. Spomenik ubijenim nišlijama koji su učestvovali u nastojanjima da organizuju i sprovedu nacionalni pokret za oslobođenje od turskog jarma nalazi se u Niškoj tvrđavi. Sa druge strane ovo je i prvi primer da je u gradu delovalo jedno tajno društvo koje je bilo deo većeg mešunacionalnog revolucionarnog udruženj sa istim ciljevima.
U eseju koji se bavi istorijom ,,Heterija,, Janisa Filomona između ostalog stoji da je organizacija ,,pozajmljivala,, mnoga pravila društva slobodnih zidara i ,,mudro ih primenila na duh i strast nacija. Većina članova i osnivača ove organizacije bili su članovi pojedinih slobodnozidarskih loža u Rusiji, Besarabiji i drugih delova Evrope. Celokupna struktura ,,Heterije,, imala je piramidalni karakter. Na vrhu je bio ,,Nevidljivi autoritet,, koji bi se lako mogao uporediti sa Velikim majstorom u slobodnozidarskoj organizaciji, i niko od pripadnika nižih rangova nije mogao znati njegov identitet. Takođe se čini da niže rangirani članovi nisu mogli da donose nikakve samostalne odluke koje se tiču društva. Filiki Heteria se ponekad od njenih pripadnika nazivala i ,,Hram,, što opet približava njihivu organizaciju masonskoj. Društvo je imalo pet stepena inicijacije i svaki je imao svoju karakterizaciju. Prvi stepen nosio je naziv vlamis (grč. Vlamis) ili u prevodu ,,registrovani, označeni,,. Na ovom stepenu su bili oni izabrani članovi predviđeni za napredovanje u sledeći čin jereja (grč. Iereis). Naredni rang bio je čin sveštenika, pastira (grč. Poimenes) a zatim i vođa pastira (grč. Archipoimenes). Posle izmeštanja društva u Carigrad 1818. godine kreirana su još dva ranga, posvećenici (grč.afieromenaoi) i vođa posvećenih (grč.archigai ton afieromenon) koji su bili rezervisani isključivo za lica koja su se bavila vojnim pozivom. Kasnije je hijerarhija opet uvećana za apostole (grč.apostoloi) što je bio pandan nevidljivom autoritetu i generalnog sekretara za vladavinu (grčgenikos epitropos tes arches).
Zadatak sveštenika bio je da kandidate u prva dva reda. U obraćanju potencijalnom članu sveštenici su ih uveravali u svrhu ljubavi prema naciji kao i svrhu pripadanja tajnom društvu. Poslednaj faza ove inicijacije je bila zakletva. Kandidat bi zakletvu polagao kod sveštenika i ona se nazivala ,,mala zakletva,, (grč. mikros orkos). Nju je sveštenik potencijanom kandidatu šaputao na uvo, verovatno na taj način potencirajući smisao konspiracije i intimnosti, a kandidat bi morao da tekst zakletve ponovi tri puta.:
,,Kunem se u ime istine i pravde, u očima svemogućeg bića, da čuvam, žrtvujući čak i svoj život, trpeći teška mučenja, ove sakramente koji će mi biti pokazani i da ću odgovoriti istinom na sve što se od mene traži,,.
Kada bi se ovaj čin završio sveštenik bi prišao kandidatu i pitao ga:
- Da li je tačno brate ovo što si tri puta ponovio?
Budući član bi na to odgovorio:
- Oni jesu i biće istiniti i zbog njih se kunem ovim jevanđeljem.
Isto pitanje bi zatim čovek uputio svešteniku i pošto bi dobio pozitivan odgovor smatralo se da je položio zakletvu ipak ne znajuči svrhu celokupnog dešavanja. Nakon tog trenutka inicirani član bi se smatrao pripanikom Heterije i bio uveden u rang vlamis. Član sa činom sveštenika imao je obavezu da mu odmah pokaže sve tajne znakove komunikacije između rangiranih u stepen vlamis.
Napredovanje u sledeći rang sveštenika iz nižih registrovanih i vlamija zahtevao je detaljan uvid u njihovu ličnost i posvećenost radu u udruženju. One za koje se smatralo da treba da pređu u viši rang preuzimao je jedan od iniciranih viših rangova. On je ispitivao njegov odnos prema idejama, društvu i angažovanju i kolika je njegova spremnost da se žrtvuje za ideje i svrhu društva sve do toga da li je spreman da da svoj život. Ako se dijalog pokazao zadovoljavajućim budućem svešteniku bi to bivalo saopšteno. Opet, nalik kod nekih drugih tajnih društava inicijacija je obavljana noću. Inicijant i njegov tutor došli bi u ,,sigurnu kuću,, a budući član bi doneo sa sobom malu žutu sveću. U kući bi inicijant zauzeo mesto za stolom i ispred sebe stavio ikonu pred kojom bi zapalio sveću. Tu bi položio veliku zakletvu a kad bie taj čin završio inicijator bi stavio desnu ruku na rame člana i izgovarao:
,,U očima nevidljivi i sveprisutni, živi istiniti Bog, sudija prekršaja i dželat za zlo, ja kanoniziram prema zakonima Filiki Heteria, u ovom trenutku imenujem budućeg člana (navodeći njegovo mesto porekla, godine i zanimanje) prihvatajući ga kao sveštenika pošto je primljen u Filiki Heterija,,. Narednog dana iniciranom bi bili pokazani tajni znakovi komunikacije među sveštenicima a trećeg dana bi morao da nauči tajni kod društva. Na kraju inicirani bi donirao određenu sumu novca za potrebe društva. Novi član u rangu sveštenika dobijao bi i ,,Pismo superiornosti,, koje je uvek nosio sa sobom i ono bi mu služilo da se identifikuje u susretu sa drugim članovima. Opet, nijedan od članova nije mogao da komunicira sa vođom reda direktno. Najviši rang u članstvu bio je rang pastira. Prilikom inicijacije u ovaj rang kandidat bi doneo sveću koju je koristio prilikom prethodne inicijacije i pred ikonom polagali zakletvu da u društvo neće primiti nikoga ko nije istinski dostojan, da će se pridržavati svojih dužnosti i da nikada neće otkriti svoj rang. Zatim bi im bilo uručeno pismo koje je formulisao vođa reda i svako od njih je imalo drugačiji kod . Ma koliko visoko bili na članstvu u piramidi hijerarhije oni nisu mogli da donose samostalne odluke niti im je bilo dozvoljeno da se međusobno sastaju i razgovaraju. Bez pogovora morali su da se pridržavaju odluka i naređenja rukovodstva.
Iz priloženih izvora jasno se vidi uticaj slobodnozidarske organizacije i osnovni elementi karakteristični za tajna društva. Tu je pre svega tajnost kao osnocni element koji manifestuje hermetičnost društva. Zatim stepeni ili rangovi u hijerarhiji društva, vrhunski autoritet ogledan u neprikosnoveno i tajnom vođi čiji identitet se drži u senci, sistem inicijacije i postojanje rituala kroz zakletvu i zaricanju na posvećenost redu. Tajni kod i konspirativna komunikacija ograničena na članove reda. Onda je tu težnja za širenjem i dominacijo kao i dugoročno posvećivanje ciljevima društva. Stvaranje ćelija i širenje svog rada u potrazi za novim inicijantima.
Ne možemo znati i pitanje je da li će nekad biti dostupni izvor o eventualnoj ulozi niških članova u društvu ,,Filiki Heterija,, ali sa druge strane je evidentno da je u gradu postojala ispostava ovog tajnog društva. Ideja je nsumnjivo uticala na svesti nacionalnog pokreta za oslobođenje od turskog ropstva.
Na tridesetpetogodišnjicu oslobođenja od Turaka 29. decembra 1913. godine, na mestu gde su pobunjenici i pripadnici ispostave ,,Heterija,, obešeni, tik uz tvrđavski most na levoj obali reke, podignut je spomenik vladiki Melentiju i još petoric njegovih saboraca.
Piše: Vladan Ž. Stojiljković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
