Niš i Sombor su prvi gradovi u Srbiji u kojima počinje selektivno prikupljanje staklene ambalaže u okviru projekta “Upravljanje reciklažom stakla na Zapadnom Balkanu“.
Za tu namenu u Niš stiže polovina od ukupno 600 kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže, kao donacija NALED-a i Nemačke razvojne pomoći, radi unapređenja primarne selekcije otpada na lokalu.
Projekat se realizuje u saradnji sa JKP Medijana, a osim gradskog, obuhvatiće i seosko područje.
„Ono što je značajno, sa aspekta uređenja i zaštite i unapređenja životne sredine, jeste da se na ovaj način povećava količina primarno prikupljenog staklenog otpada što nam omogućava njegovu reciklažu i otvara mogućnost da koristimo sekundarnu sirovinu za proizvodnju novog proizvoda. Značaj je i u tome što na taj način štedimo prirodne resurse za proizvodnju, a istovremeno smanjujemo količinu ove vrste otpada koja dospeva na deponije“, kazala je Sonja Milojković gradski većnik za zaštitu životne sredine.
Budući da je selektivno skupljanje otpada u našoj zemlji pa i gradu, još u povoju, kako će sve funkcionisati na samom startu, objašnjava Ivan Pavlović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte grada Niša.
„Reč je o procesu koji će trajati, jer još u potpunosti nisu definisani modaliteti na koji način će sistem upravljanja staklenim otpadom funkcionisati. Model se postavlja tek posle određenog test perioda u toku kojeg će se meriti količina prikupljenog stakla i pratiti navike stanovništva. Paralelno sa tim sprovodiće se inkluzivni proces građana, privrede i naučno-istraživačkog sektora, kako bismo došli do optimalnog rešenja. Bez efikasnog i efektivnog modela koji je ekonomski opravdan, ovakav sistem ne može funkcionisati, jer grad ne sme da bude ni na kakvom gubitku, jer se tako ne dolazi do željenih rezultata. U svemu tome veliku ulogu ima lokalna samouprava i javno-komunalno preduzeće koji treba pravilno da postave sistem, prate ga i uključuju građane i donosioce odluka oko uvođenja samog sistema, ali i samog budžeta koji bi trebalo da pokrije operativne troškove“, kaže Pavlović.
Sakupljeni otpad od stakla preuzimaće kompanija Sekopak, koja će u investirati u infrastrukturu za sakupljanje stakla i dalje ovu ambalažu izvoziti iz Niša u Bugarsku i iz Sombora u Hrvatsku. Cilj projekta je da se reciklaža stakla u pilot opštinama poveća 20 odsto, a do 2022. godine očekuje se proširenje mreže i na druge lokalne samouprave.
„U Srbiji se godišnje stavi na tržište između 320.000 i 350.000 tona ambalaže, što znači da po stanovniku nastane 51 kilogram ambalažnog otpada. U poređenju sa drugim otpadom, staklo je teže, pa su i troškovi transporta znatno veći, što umanjuje vrednost stakla kao resursa koji se može reciklirati. Povećane količina sakupljenog otpada postavile bi osnov za isplativiji tretman i ponovnu upotrebu recikliranog stakla u regionu“, kaže Slobodanka Cucić, potpredsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u.
Trenutno se u Srbiji sakuplja 43 odsto stakla od ukupno plasiranih godišnjih količina na tržište, dok je prosek zemalja Evropske unije 60 odsto. Prema podacima Sekopaka, da bi se ovaj procenat povećao za samo 1 odsto treba sakupiti dodatnih 7.000 tona stakla.
Po EU direktivi do 2030. godine sve zemlje treba da dostignu nivo prikupljene staklene ambalaže od 75 odsto.
Reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 odsto u odnosu na emisiju gasova pri proizvodnji novog, a postižu se i velike uštede vode i energije. Danas, najveći deo završava na deponijama, gde je ovoj ambalaži potrebno više od 5.000 godina da se razgradi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
