Srbija i Bugarska na istom zadatku očuvanja duhovne i kulturne prošlosti dva naroda

U Studentskom kulturnom centru organizuje se onlajn forum pod nazivom “Zajedničko folklorno nasleđe pograničnog regiona Srbije i Bugarske” i on je samo jedan od aktivnosti koje u okviru projekta “Interpretacija balkanskog folklornog nasleđa” zajednički realizuju Udruženje “Aksels” i Društveni centar “Saznanje 1922” iz Pernika, Bugarske i Studentski kulturni centar Niš. Projekat čiji je cilj da se prikažu sličnosti i razlike kulturnog nasleđa Srbije i Bugarske, sufinansira Evropska unija kroz Intereg IPA program prekogranične saradnje Bugarske i Srbije.

“Zajedno sa organizacijama iz Bugarske već više od godinu dana kroz izložbe, publikacije i radionice radimo na očuvanju duhovne i kulturne prošlosti naroda koji vekovima žive u pograničnom regionu Srbije i Bugarske, a cilj je da tradiciju sačuvamo i da je na najbolji mogući način promovišemo”, rekao je Miodrag Mladenović koordinator projekta.

U okviru projekta sprovedeno je niz aktivnosti, neke tek treba da se realizuju. Urađeno je istraživanje na temu folklornih igara i nošnji u pograničnom regionu Bugarske i Srbije. Folklorni ansambl SKC je zahvaljujući projektu naučio igru iz zapadnog regona te susedne zemlje, ali su i folklorci iz Bugarske naučili srpsku koreografiju. U opštini Pernik organizovana je izložba narodnih nošnji Srbije i Bugarske, a predstavljene su i same brošure.

“U Nišu se organizuje dvodnevni folklorni forum o problemima i mogućnostima mladih da upoznaju, vežbaju i čuvaju nacionalnu folklornu baštinu prekograničnog područja, kome prisustvuje oko 40 eksperata dve zemlje”, istakao je Mladenović.

Projekat je i istražio trenutno stanje. Na žalost nema više ko da neguje i da prenosi kulturnu baštinu, kao što se to nekada radilo po selima. Nosioci te prakse biće u budućnosti samo kulturno-umetnička društva i na njima će biti glavni teret da sačuvaju to što su naši preci stvarali godinama.

“Želim reći da naprosto nema strategije čuvanja nacionalnog kulturnog blaga, nema strategije unapređivanja folklorne kulture. Rad kulturno-umetničkih društava prepušten je entuzijastima i zaljubljenicima u folklor koji su organizovani kroz udruženja građana. Država ne brine o njihovom radu, niti na bilo koji način kontroliše ko i kako vodi ta društva, a da i ne govorimo o tome ko daje vaspitnu notu deci koja su članovi tih društava. Možda to deci danas nije važno… Možda je njima najvažnije da igraju, da se druže, putuju, upoznaju svet. Zapitajmo se, znaju li šta su poneli sa tom igrom. Ta igra je njihovim dedovima bila mnogo više od ovog što oni prikazuju. Njihovi preci su igrali radi igre, ali igra je njima bila i prilika za ostvarenje mnogih drugih nagona”, rekao je prof. dr Slavoljub Uzunović.

On je naglasio da nam je sve ono vredno otišlo u grob. Ono najlepše što su stvarale žene je otišlo upravo tako, a danas nema ko to da stvara.

“Na nama je da prenesemo našoj deci da znaju kako je bilo, da čuvaju naše kulturno nasleđe, jer ovakvo bogatstvo kakvo mi imamo, malo koja zemlja može da se pohvali da ima i približno. To bogatstvo treba i da se sačuva”, kazao je Uzunović.

Ukoliko epidemiološki uslovi dozvole, na kraju projekta i u Nišu i u Perniku biće održan koncert pod nazivom “Balkanske legende”, kada će biti izvedene koreografije koje su uvežbavanje na radionicama folklornih ansambala obe zemlje. Poslednja aktivnost biće okrugli sto na temu “Promocija i očuvanje folklora za sledeće generacije”, na kome će oko 49 učesnika ovog dela Balkana rezimirati postignute rezultate.

Sve informacije o projektu mogu se pronaći na zajedničkom sajtu, urađenom na tri jezika, srpskom, bugarskom i engleskom www.balkanfolklore.net.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.