PRIPADNICI CENTRA ZA NENASILNU AKCIJU POLOŽILI VENCE NA SPOMEN-OBELEŽJA STRADALIMA U RATU : Mi možemo i hoćemo zajedno

Živeli su u miru i zajedno, a onda je počeo rat i niko ih nije pitao da li ga žele ili ne žele. Dobili su puške i našli se jedni preko puta drugog. Gledali su se preko nišana, a nikada nisu razmišljali da će se to dogoditi. Dugo su se borili sa ratnim sećanjima, a onda su odlučili da pokažu da može sve da bude i drugačije. Da mirom mogu da pobede sukobe, da dogovorom mogu da pomire razlike.

Nije bilo lako u početku sesti za istim stolom i pogledati se u oči, a da ih ne deli vatrena linija. Oni su pripadnici Centra za nenasilnu akciju. Oni su ratni veterani  iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije  i zajedno su položili vence na spomen – obeležja stradalim građanima Niša za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji. Više od deset godina organizuju posete ratnih veterana, koji zajedno odaju počast  žrtvama.

“Kada sam otišao u rat imao sam 36 godina. Nisam verovao da će do rata doći, a kada je došlo to je učinilo svoje. Kada se rat završio nisam verovao da ćemo ponovo moći zajedno jer je politika umešala prste i dan danas to radi. Sada više nisam ni u jednoj boračkoj organizaciji. Sada sam u Centru za nenasilnu akciju od 2012. godine. Želim da ovde dam svoj doprinos , da pozivamo na suživot, pomirenje, da se poklonimo žrtvama stradanja u ovom ratu. Ovaj Centar je nešto uradio što ni jedna politika i ni jedan političar nije. Seli zmo za sto da razgovaramo. Bilo je u početku nekih nedoumica, rezervisanosti. Iz dana u dan sticali smo poverenje jedni u druge, i danas su među nama Hrvati, Muslimani, Srbi. Mi smo braća. Ovim putem želim da pošaljem poruku političarima “ Mi možemo i hoćemo zajedno”, poriča Hamdija Karić iz Viteza, BiH, bivši pripadnik Armije Republike Bosne i Hercegovine, nosilac najvećeg ratnog priznanja Zlatni ljiljan.

Rame uz rame pored njega stoji Dražen Horvat iz Hrvatske. Kaže da je u rat otišao kada je imao 24 godine, ali već nekoliko godina podržava rad Centra za nenasilnu akciju i obišao je nekoliko mesta stradanja, obeleženih i neobeleženih.

“Podržavam rad Centra i mislim da je o nešto dobro što možemo da napravimo u društvu koje je još uvek podeljeno, posebno jer se radi o pripadnicima oružanih sukoba iz tog doba. Našim primerom možemo pokazati da se sukobi koji su onda bili i razlozi zbog kojih su oni nastali mogu prevazići i da možemo krenuti u nešto što možemo nazvati pomirenje. Najteži momenti su kad dođete na mesto stradanja i kad se suočite sa strahotama rata. To je najintenzivniji osećaj. To ljudi često zanemaruju i dozvole da ih preuzme mržnja a najbitnije je pokazati saosećanje za patnju i svog naroda i drugih naroda”, priča ovaj ratni veteran iz Hrvatske.

Aleksandar Sokolović je iz Kruševac, ratni vojni invalid 90 posto, ranjen na Kosovu, misli kao i borci iz ostalih republika.

“Puno mi je srce što su se moji prijatelji odazvali u ovolikom broju, što su došli sa svih strana . Mi smo kao članovi humanitarne organizacije “Graditelji” iz Kruševca stupili u kontakt sa njima pre sedam osam godina i od tada sarađujemo na svim njihovim akcijama . Mi smo njih maksimalno ispoštovali, išli na sva obeležavanja u Hrvatskoj i Bosni , shvatli smo da ima puno ljudi koji misle kao i mi i ovim putem pokazujemo da postoji nada da možemo opet živeti zajedno i da živimou miru”.

Zahvaljujući Centru za nenasilnu akcuju, ratni veterani iz bivše Jugoslavije više od deset godina obilaze mesta stradanja iz ratova devedesetih. Nije bilo lako okupiti borce sa svim traumama koje je rat ostavio , ali sada su zajedno u glavnoj misiji – da naredne generacij

Adman Hasanbegović, član Centra za nenasilnu akciju u Sarajevu i Beogradu, bivši borac BiH iz Sarajeva ističe da oni već desetak godina na području Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske obilazimo mesta stradanja iz ratova devedesetih, grupa veterana rata iz svih vojski.

“Osnovna ideja nam je da pošaljemo poruku pomirenja i žaljenja , bez obzira o kojim se žrtvama radi. To je gest bivših boraca jer imamo i  nekakvu odgovornost za ono što se dešavalo devedesetih. Sledećim generacijama želimo poslati poruku da možemo zajedno da se sećamo tih ratova iz devedesetih, da možemo pogledati jedne druge u oči , da o svemu tome iskreno govorimo. Ove godine je 20 godina od bombardovanja Srbije i mi polaganjem venaca želimo da pokažemo da saučestvujemo u tuzi za stradalima”, kazao je Adman Hasanbegović i dodaje:

“Na početku je bilo otopora, bilo je ljudi koji nisu bili spremni za tako nešto, čak i protivnika ovakve ideje. Postepeno se širio broj ljudi koji su prepoznavali smisao i među borcima i među drugim ljudima koji su uvideli da je ovo jedini put i način da stvaramo relaksiranije načine za smanjivanje strahove i mržnje koje postoje. U početjku je bilo teško naći čak i pojedinca koji je spreman na tako nešto , sada uspevamo u tome, bar kod nas u Bosni. To se polako širi i u regiji, u Srbiji i Hrvatskoj”.

U Udruženju ratnih vojnih invalida grada Niša ističu da nisu imali problem da organizuju zajedničku posetu boraca iz regiona. Nakon Niša, veterani će poseti i Aleksinac gde će takođe odati poštu stradalim građanima.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.