Kalinkino ćoše – Od poslastičare, ćevabdžinice i bureka do orjentira Nišlija

U pekaru „Kalinka LUX“ u Dušanovoj ulici koja radi više od decenije, uglavnom, tokom jutra, pa sve do podneva zateći ćete veliku gužvu. Kalinka se čak može uvrstiti u znamenitosti Grada.

U ovu ćevabdžinicu na ulgu i pekaru često dolaze poznate ličnosti i turisti koji po preporuci obavezno svraćaju.

U Nišu se burek prodaje na osmine ili četvrtine, dok se u ostalim gradovima Srbije prodaje na grame.

Amir Kalinka, unuk osnivača „Kalinke“ je buregdžija već 20 godina.  Njegova porodica se bavi ugostiteljstvom mnogo duže. Njegov deda, kojeg se ne seća, došao je u Niš 1936. godine i otvorio poslastičaru.

Zatim je njegova porodica, poreklom sa Šar planine, na istom mestu u Dušanovoj ulici otvorila ćevabdžinicu, dok je on nastavio da se bavi pekarstvom. „Kalinkino ćoše“ je i danas uobičajen naziv za deo Dušanove u kojoj ova porodica drži radnje u kojima se Nišlije rado hrane, ali i orjentir.

„Naša ćevabžinica je otvorena 1990. godine i najstarija je koja je opstala. Moj sin je četvrta generacija na istom mestu i ja se nadam da će „Kalinka da traje još dugo“, kazao je Amir za Niške Vesti.

Amir je majstor za kolače, zna da napravi testo i ispeče roštilj. Tajnu dobrog testa i bureka, kao i svi veliki majstori ne otkriva, ali smatra da su znanje i iskustvo presudni.

U svet pekarstva ušao je sam, sasvim slučajno. Pomagajući društvu u pekari, naučio je osnove pekarstva, što je kasnije presudilo da otvori pekaru.

Kasnije, kako se posao povećavao, zaposlio je majstore, prodavačice, pomoćne radnike i tako oformio kolektiv koji danas čine petnaestoro zaposlenih u pekari.

„Burek se najviše prodaje i to sa sirom, zatim sa mesom i spanaćem. Za vreme posta dosta se prodaju i pitice sa kupusom, šampinjonima, krompirom i spanaćem. Prodaja nije ista svaki dan. Gužve kreću tek na proleće, od sredine maja. Prodaja dosta zavisi i od šetača kojih je više s lepim vremenom. Vikednom ume da bude i više posla nego radnim danima, ali bude nenapornije. Količinski se više prodaje, ali su porudžbine uglavnom za poneti jer svi doručkuju kod kuće. Radnim danima ljudi uglavnom svrate da iskoriste pauzu na poslu i doručkuju“, pojašnjava Amir.

Smatra da mladi danas ne žele da se bave ovim poslom, iako je dobro plaćen i da će ovaj zanat kad – tad da izumre.

„Postoje mašine koje same prave burek, ali nije to to“.

Na pitanje da li pravi bolje burek ili kolače, skromno odgovara da je burek jednostavnije napraviti.

Amir je jedini Nišlija koji je ušao u završnicu nacionalnog takmičenja, od desetak niških pekara koji su učestvovali u Pekarijadi održanoj u Beogradu 2016. godine, o čemu su Niške Vesti već pisale. Ukupno je bilo 300 učesnika iz cele Srbije, a troje Nišlija je stiglo do polufinala. Iako je 2007. godine osvojio 3. nagradu na Saboru pekarstva u Pećincima, ovo mu je prvo učešće na Pekarijadi. 2018. godine odneo je pobedu na niškim Danima bureka.

Prvi burek u Srbiji napravljen je u Nišu još 1498. godine.

Prema postojećim istorijskim podacima, prvi burek je na Balkanu napravljen u Nišu, kada se znameniti istanbulski pekar Mehmed Oglu 1498. godine doselio u naš grad. Istorijske knjige ali i zapisi svedoče da je baš tada prvi put burek i napravljen.

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju

Niške Vesti