Leskovački ćevap je dobar kad ripa po skaru k’o dživžan, da bude softan i jedar i kad ga zagrizeš – da pršti na sve strane.
Ovo je definicija za dobar leskovački roštilj koju je u amanet ostavio Miodrag Gligorijević, zvani Dragu Bure, ali kojeg se malo ko od majstora roštilja danas pridržava jer se ni roštiljsko meso više ne sprema na starinski način.
Kvalitet specijaliteta sa roštilja akutelizuje se sa svakom Roštiljijadom, pa je tako I ovih dana na Širokoj Čaršiji u centru Leskovca gde se pljeskavice i ćevapi “cvrle” na stotinak roštilj- skara. Sve priče počinju i vraćaju se na “ono nekad”.
Meso se ručno pripremi pa se drži na led
– Taj recept podrazumeva ručnu pripremu mesa. Ono se i tada i danas sprema isključivog od junećeg mesa, od čereka, prednjeg dela – plećke, vrata i stomaka. Potrebno je zrelo meso, june do 350 kilograma. Pre 30 godina, kada sam ja počinjao da se bavim ovim poslom, takvo meso se seckalo na krupnije komade i solilo, 200 grama soli na 10 kilograma mesa. Odstoji na ledu 24 časa, melje se ručno na najsitinijoj šajbni, mesi i peče – priča majstor roštilja Zoran Živković, vlasnik ugostetljeke radnje “Sandokan”, na kojoj su najveće gužve.
Ostatak teksta pročitajte na jugmedia.rs
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
