Ukazom kralja Milana Obrenovića u Nišu je 7. juna 1900. godine, formiran Kraljevski vojni Pasterov zavod, kao prva zdravstvena ustanova preventivne medicine na teritoriji Kraljevine Srbije.
Za malu, nerazvijenu i siromašnu zemlju u kojoj je više od 80% stanovništva bilo nepismeno, osnivanje Pasterovog zavoda, samo 15 godina posle Pariza, 14 posle Moskve, Petrograda i Odese, deceniju posle Njujorka, Čikaga i Budimpešte, predstavljalo je hrabar i vizionarski korak ka razvoju moderne zdravstvene zaštite i podizanju nivoa zdravstvene kulture naroda. Time je počelo i uključivanje domaćih stručnjaka u izradi animalne limfe i izrada vakcina u domaćim uslovima za lečenje ljudi zaraženih ujedom besnih životinja.
U godini osnivanja zavoda, domaćom limfom je protiv boginja bilo pelcovano 11.540 regruta, te se može reći da su prve vakcine proizvedene u Pasterovom zavodu bile korišćene za potrebe vojnog saniteta. Pasterov zavod u Nišu zvanično je svoju redovnu delatnost otpočeo od prvog januara 1901. godine. Njegov prvi upravnik bio je dr Dragutin Petković, jedan od viđenijih Nišlija toga vremena, koji je medicinu završio u Beču 1899. godine.
Poslednjih 12 godina ova ustanova posluje kao Institut za javno zdravlje i jedna je od retkih koja pod svojim krovom ima muzejsku postavku.
“Jedina smo zdravstvena ustanova koja ima fotografiju prvih svojih pacijenata. Fotografija je iz 1900. godine na kojoj su pacijenti iz okoline Čačka zaraženi besnilom. Ujeo ih je besan vuk. Muzej čuva i Povelju iz 1885. godine koja svedoči da je kralj Milan Obrenović lično odlikovao Luja Pastera Ordenom Svetog Save trećeg stepena. Kralj Milan je bio prvi vladar koji je ikada odlikovao nekog naučnika. Kasnije su mnogi sledili primer srpskog kralja. Najzanimljiviji su potpisi kralja Aleksandra Karađorđevića koji je dva puta posetio Pasterov zavod u Nišu. Tu su i slike velikana medicine, zaslužnih za razvoj ove nauke”, kaže kaže dr Stanko Marjanović iz Instituta za javno zdravlje Niš, jedan od autora postavke.
Muzej zdravstvene kulture osnovan je 7. juna 1989. godine, a njegova stalna postavka obuhvata više segmenata: dokumenta o osnivanju Pasterovog zavoda, prikaz razvoja medicine kroz vekove, razvoj medicinske misli u svetu i kod nas, prikaz epidemioloških prilika u Srbiji u različitim istorijskim razdobljima, obuhvata i arhivu zdravstvene evidencije u proteklih 100 godina u Srbiji, kao i fotografije najznačajnih naučnika iz oblasti medicine.
“Muzej čuva instrumente za vađenje zuba iz perioda između dva svetska rata, alate za dezinfekciju, kao i staru aparaturu koja je bila u upotrebi 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Na sreću, nisu završili na otpadu, dobili smo ih od kolega iz drugih zdravstvenih ustanova i sačuvali, jer su deo istorije srpskog zdravstva”, navodi dr Marjanović.
U vitrinama ovog jedinstvenog muzeja sačuvani su i prvi zbornici naučnih radova, domaćih i lekara iz brojnih zemalja sveta, učesnika Dana preventivne medicine, koje je pre 51 godinu pokrenuo Institut za javno zdravlje Niš.
Muzej bez radnog vremena
Muzej zdravstvene kulture u Nišu nema radno vreme, a nema ni svog kustosa, zbog čega je tokom godine uglavnom zaključan. Želja da izađu u susret znatiželjnim građanima, zaposleni na Institutu za javno zdravlje često volontiraju i vrata muzeja rado otvaraju “na zahtev”.
To je i razlog zašto mali broj građana zna za ovaj istorijski kutak koji, i pored svog značaja ne beleži rekordne posete.
Iako od 1979. godine spomenik kulture od velikog značaja, zgrada Pasterovog zavoda, danas je u izuzetno lošem stanju. Projekat kompletne rekonstrukcije objekta urađen je pre sedam godina. Posao nije realizovan jer para nije bilo.
Poslednja rekonstrukcija objekta urađena je 80-ih godina prošlog veka, što se vidi na napuklim zidovima. Od tada do danas intervenisano je na krovu zgrade nekoliko puta, dok muzejska postavka nije menjana više od 30 godina. Poslednje što je uređeno je fasada 2015. godine.
Ovu zdravstvenu ustanovu u narednim godinama očekuju dva velika i značajna jubileja.
“Za dve godine, 2020. naša ustanova će obeležiti 120 godina od formiranja Kraljevskog vojnog Pasterovog zavoda u Nišu, a 2023. godine očekuje nas obeležavanje 100-godišnjice od formiranja Epidemiološkog zavoda. Ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića 1923. godine postali smo samostalna zdravstvena ustanova u odnosu na Vojnu bolnicu u Nišu. Time smo nastavili slavnu tradiciju prvog Pasterovog zavoda, koga je osnovao Luj Paster, veliki naučnik, mikrobiolog i hemičar koji je otkrio vakcinu protiv besnila”, ističe dr Marjanović.
Najstarija ustanova preventivne medicine na Balkanu
Institut za javno zdravlje Niš je najstarija zdravstvena ustanova preventivne zdravstvene zaštite na Balkanu. Reorganizacijom Ministarstva zdravlja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, 14. oktobra 1923. Pasterov zavod je prerastao u Epidemiološki zavod u Nišu.
Ovde je pre 118 godina pripremana domaća vakcina protiv velikih boginja i prvi put u Srbiji lečeno besnilo.
Od svog osnivanja ova zdravstvena ustanova je menjala nazive – Higijenski zavod, Zavod za zdravstvenu zaštitu, Institut za zaštitu zdravlja, a krajem 2006. godine prerasla je u Institut za javno zdravlje Niš.
Obavlja socijalno medicinsku, higijensko-epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu delatnost i istovremeno je nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
