O globalnim društvenim procesima, rastućoj nejednakosti, društvenim kretanjima u zemljama Balkana, kao i posledicama neoliberalizma na srpsko društvo, za Niške Vesti analizira sociolog Ljubiša Mitrović, prvi profesor emeritus Univeziteta u Nišu.
NV: Kada posmatramo društvo na globalnom nivou, kakve su tendencije danas prisutne?
Svet se nalazi na velikom raskršću. Današnje društvo suočeno je sa naučno – tehnološkim progresom, ekspanzijom krupnog kapitala, dok su zemlje takozvane svetske poluperiferije i periferije u znaku društvene regresije i tranzicije.
NV: Šta su odlike društvene tranzicije i kako se ona odražava na život običnog, „malog“ čoveka?
Društvena tranzicija odvija se pod okriljem neoliberalne modernizacije.To je ona strategija koja kroz svoju realizaciju od strane MMF-a, Svetske banke i interesa krupnog kapitala, faktički dovodi do periferizacije zemalja u tranziciji, do uništenja njihovih privreda.
Na živote građana odražava se tako što na svetskom nivou imamo izrazitu polarizaciju na razvijeni, bogati Sever i nerazvijeni i siromašni Jug.
Kvalitet života, u lokalnim i regionalnim sredinama, meren indeksima humanog razvoja, postaje potpuno različit.
Suočeni smo sa fenomenom da bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Danas 356 milijardera u svojim rukama ima bogatstvo veće od 45 procenata ukupnog svetskog bogatstva. Narastaju regionalne nejednakosti.
Primera radi, posle Drugog svetskog rata nejednakosti su u proporciji iznosile 1:3, danas su u razmeri 1:150. U isto vreme, polarizovani su i odnosi u platama, u ceni rada između radnika i menadžera. U američkoj privredi je 1980. godine ta proporcija je iznosila 1:34, naravno u korist menadžera, sada je 1:441.
Dakle, suočeni smo sa fenomenom nekontrolisane eksploatacije i društvene fragmentacije.To se odnosi i na najrazvijenije zemlje, a da ne govorimo kakva je situacija sa radništvom u zemljama „svetske periferije“, na obodu globalnog, svetskog sistema. Tamo je socijalna katastrofa, visok stepen osiromašenja, eksploatacije i kriminalizacija društva.
NV: Kako, kao teoretičar društva, vidite situaciju u zemljama Balkana?
Kada govorimo o Balkanu, možemo reći da on nije samo u znaku „rebalkanizacije“, pocepanosti, političke i socijalne. Danas na Balkanu postoji „afrikanizacija“ društva. Uzimajući u obzir sve standarde jednog društva, Afrika je stigla na Balkan, stigla je pre migranata.
NV: Ko je kriv ?
Ne mogu kao sociolog da personalizujem kritiku. Kapitalizam je na našim prostorima zvanično počeo 1989. godine, sa amandmanima na savezni Ustav. Imali smo i period blokirane tranzicije od 1990. do 2000. godine, zbog svega što znate da se dešavalo u tom periodu: političke podele, razbijanje Jugoslavije. Od 2000. godine suočeni smo sa radikalnim neoliberalizmom koje su sve vlade, počev od Đinđićeve pa do ove današnje, forsirale.
Prva odrednica svih sprskih Vlada u tom periodu je bila privatizacija. I svi su kao pačja škola rastezali tu priču, a da se nisu držali ni Ustava. U važećem Ustavu piše „pluralizam svojinskih odnosa“. Sila, u vidu „instruktora“ spolja, MMF-a, Svetske banke i zapadnih političkih elita, forisirala je baš tu ekonomsku strategiju neoliberalizma koja je uništila privrede svih zemalja na Balkanu, ne samo Srbije.
NV: Sa čime se srpsko društvo suočava danas?
Srbija je suočena sa crnim bilansom tranzicije, sa njenim pogubnim posledicama. Tu leži odgovornost svih koalicija, svih partija koje su se menjale, bez obzira kako su se zvale i kako su propagandno sebe plasirale u biračkom telu. Danas u Srbiji suočeni smo sa fenomenom „prekobrojne generacije“. To nisu samo viškovi radne snage u industriji, nego i viškovi generacija mladih, visoko obrazovanih stučnjaka koji se nalaze izvan radnih tokova društva. Kao posledica ovih društvenih zbivanja, javila nam se i „demografska senilizacija“ društva. Dakle, imamo i ostarele i prekobrojne generacije.
NV: Da li, kao sociolog, vidite mogući izlaz ?
Rešenje je moguće naći u jednoj novoj, kritičkoj rekonstrukciji društva. Ne samo političkih elita, nego pre svega promeni programa i strategija razvoja Srbije.
Veliku odgovornost za tu rekonstrukciju mora da nosi, pre svega, Univerzitet. Ne samo kao institucija za visoko obrazovanje, već i kao snažna institucija duhovnosti. Tek onda i političke partije i politička elita.
Moramo se suočiti sa činjenicom da je jedan broj partija odigrao ulogu političkih kompradora, dok je drugi sejao ideološke „magluštine“, a sve je to razaralo društvo. Bilo da su radili sa pozicija etno- nacionalizma, restauracije klerikalizma, ili na planu širenja kapitalizma kao ideologije „spasa“. Pojedinca su smatrali teglećom marvom za postizanje veće ekonomske produktivnosti, efikasnosti, bez da se misli o njegovoj društvenoj ulozi, o solidarnosti i humanosti. Potrebna je jedna nova strategija socijal- demokratskog tipa, održivog, humanog razvoja, koja bi zahvatila različite sektore javnog života, redefinisala ciljeve i sredstva. Potrebne su odgovorne, političke snage levice i levog centra kako bi se mobilisalo proizvođačko telo, građani, svi oni koji se zovu „gubitnicima u tranziciji“.
NV: Praznični su dani, koja je Vaša poruka Nišlijama, čitaocima Niških Vesti?
Srbija je neravnomernim regionalnim razvojem devastirana. To je vidiljivo i u Nišu. Sem Beograda i Novog Sada, unutrašnjost zemlje kao da ne postoji.
Moja poruka je da treba iznova početi. Treba ohrabriti građane, Sindikate, lokalne političke snage za jedno pozitivno nadmetanje.
Za jednu koaliciju za Niš, za snage koje neće biti suprotstavljene nacionalnim interesima Srbije. Poruka je da je potrebno jedno novo okupljanje najkreativnijih snaga, definisanje pozitivnog programa alternative za koju će biti časno i vredno boriti se.
Mislim da Niš ima snage i na Univezitetu, među studentskom omladinom, ali i u radništvu, ostacima srednje klase. Potrebno je otvoriti oči, da svako prvo pođe od sebe, da vidi šta može da da svom gradu i svojoj porodici, da bi Srbija bila bogatija, pravednija, lepša i bolja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
