Potrošač, kralj ili sužanj bez igde ikoga

Potrošač, kralj ili sužanj bez igde ikoga

14:49
1940
1
Niške Vesti
PODELI
noveinicijative.rs

Agrokor drma privrednu – trgovinsku scenu bivših jugoslovenskih Republika. Hrvatska se „njiše“, Srbija podrhrtava. Preko krize Agrokor vrši se trgovinsko – ekonomsko preoblikovanje tržišta Zapadnog Balkana i šire. Otvara se pitanje: kako sačuvati naše „naćve“ i spasiti 11000 zaposlenih i 600 dobavljača u Srbiji?

Struka ćuti, ili se pojedinac „osmeli“ da komentariše Titanik ekonomiju-trgovinu.
Politikanti nas ohrabruju, kao i u vreme početka krize 2008. godine, da nas kriza neće dotaći. Čak su nas sokolili da ćemo iz krize izaći „jačI“.

Kako su nas hrabrili tako smo  i „pobedili“ globalnu finansisjku i ekonomsku krizu započetu 2008.

Pribojavam se i krize Agrokora, razloga za to ima više. Ekonomija funkcioniše po podelu spojenih sudova. Bez obzira da li se radi o Trijadi (velikih-moćnih ekonomija): SAD-Japan – EU, s jedne,  ili ekonomiji zemalja BRIK-a (azijskih tigrova), s druge strane, kriza u ekonomiji, analogno, bolesti-epidemiji, preti da se prelije i na susede.

To je još izraženije u uslovima globalizacije tržišta i internacionalizacije trgovine „kraljice“ globalizacije.

Internacionalni trgovinski lanci kao „letilice“ sleću na tržište postranzicionih zemalja boreći se za svaki „promil“ potrošača. Pod plaštom neoliberalne ekonomije – neoliberalnog kapitalizma postranzicionim zemljama se nudi novi „paket“ roba i usluga, a na dobrobit potrošača („kralja“), koji je „vaskrsnuo“ posle pada Berlinskog zida u SSR-u, i nakon petooktobarskih promena u Republici Srbiji. Potrošač sada postaje „kralj“ na tržištu.

Njegovo veličanstvo je u centru pažnje internacionalnih trgovaca, bankara i ostale ekonomske oligarhije, novijeg tipa, oličene u modelu neoliberalne ekonomije.

 Istina, potrošač u Srbiji, može da bira

On je internacionalno globalizovan – međunarodno orijentisan. Može da bira. Ima svega na međunarodnoj pijaci: od igle do lokomotive. Lokalne (parohijalne) navike je zamenio prefinjenim svetskim manirima. Dočekao, da u tržnom centru pored samousluge ima i bioskop, poštu, banku, odeljak za decu i stare. Što bi rekli, u sadašnjem tržnom centru ima svega: od igle do lokomotive. Rečju, za nekoga sve, za svakoga ponešto.

Time se ne iscrpljuje lista noviteta koje sa sobom donose internacionalni trgovinski lanci.
Vešti marketing znalci obogatili su robni sadržaj hipermarketa  osmehom prelepih „tvigi“ devojaka, elegantnih promo mladića, a ne manjka ni   propagandnih poruka koje su namenjene „vremešnim“ penzionerima. Iako, oronuli fizički, na promo plakatu su još uvek nasmejani – zagrljeni, prosto da čovek srednjih godina, poželi da što pre „ukorači“ u treće doba.

S druge strane, ima i razloga što ovu ciljnu grupu potrošača savremeni marketing szavlaj u „prvi“ plan. Razloga za to ima više. Ključni je taj, bar tako istraživanja – sttistika pokazuju: da su su oni najsigurnija  potrošačka (ciljna grupa) u Srbiji. Nije ni čudo, što ih je menadžment trgovinskih lanaca „razmazio“ pa im dva puta u mesecu nudi popuste – potrošačke čarolije.

Eto dovoljno razloga da zaključimo da potrošač u trgovinskom centru, ima raznovrstan „paket“ ponude roba i usluga, bankarskih kartica: SUPER kartica.

U hipermarketu ga čeka i obilje promo kupona, nagradnih igara „Pošalji račun i osvoji nagradu“. Reč je , na prvi pogled, o svojevrsnoj brizi trgovca o potrošaču.

Međutim,mogućnost potrošača da bira je samo jedna strane medalje kupoprodajnog akta. To je njegov san, čežnja za onim što želi, ali ne može da realizuje. Ima svega u dućanu, „aortiman roba  dubok i širok“, ali potrošač  s „plitkim“ džepom.

Marketing mu osvojio svest, ali mu džep kvari ispunjenje želja

Naš potrošač, s najnižom prosečnom platom u regionu, još sanja, budi se na trenutak. Oseća da nešto nije  u redu. Neoliberalna obećanja jedno, realnost drugo. Potrošač  gleda izveštaj iz banke, obračun plate – penzije, uporuđejući ih sa sadržajem korpe i fiskalnog računa, i  „gunđa“ (sam sebi u bradu): izgleda mi da ja idem drumom, a trgovci šumom.
No ostvimo, za trenutak, po strani,  ovaj potrošačko – emocijalni  osećaj kad su trgovina i trgovci u pitanju.  Trgovci su “prokleti” od kako su postali. (“to su špekulanti, lihvari”). Vratimo se na Agrokor krizu: od ekonomije ohrabrenja do ekonomije razočarenja.

Zlonamerni bi rekli da mi srpski potrošači i nemamo baš toliko prava, da „ocenjujemo“ Agrokor krizu. Reč je o evropejskom trgovinskom lancu, do skora: lancu s konkurentskom prepoznatljivošću i „izvrsnim“ poslovnim performansama. (Mi imamo našeg Miškovića, DIS…).

Otvara se pitanje: zašto mi Srbi gledamo u komšijsko “dvorište”?

Evo, zbog čega: “koga su guje ujedale, taj se  guštera boji”- najgore je učiti se na svojim greškama. Bilo ih je mnogo u tranzicionom period. Još nisu zalečene rane krize iz 2008, a ono Agrokor brodolom. Razmišljam da li da se oglasim. Taman, a da odložim divit i artiju, kad ono “Samit srpske vlade i ministara trgovine: Hrvatske, Slovenije, BIH, Crne Gore” u Beogradu U dobri čas “hajduci”: Tako i treba. Nije “mačji kašalj”: Merkator S, IDEA, Dijamant, Frikom, Kikindski mlin, MG mivela.

Bratija vredna pažne političara  privrednika. Ako ni zbog čeaga, ono zbog: 11000 zaposlenih, 600 dobavljača.  Zaključismo: nije još vreme za lex Merkator S, ali, jeste vreme da proglasimo “pripravno” stanje da bi se zaštitili od “Titanik Agrokora”.

Ekonomske mostove, ne treba rušiti, saglsani su svi premijeri-ministri pomenutih vlada. Bravo, “konsenzus” u ekonomiji je postignut na brdovitom Balkanu. Ekonomija-trgovina je vezivna nit svih različitosti. Ona će nas najpre spojiti sa Evropom.

Kao potrošač, radujem se ovom “konsenzusu”. S jedne strane, što će zaposleni u Merkator S, ostati zaposleni, dobavlajači naplatiti potraživanja, a mi potrošači sladiti se krašovim bombonama. Eto, još jednog dokaza, da srpske čokoladice nisu “gorke” a krašovi proizvodi u “dećki” fazonu. Ekonomija je pobedila “nacionalne – političke” strasti. Trgovina nije porok, već ljubav koja spaja nas-njih” – Zapadni Balkan se integiše.

Piše: Prof. Dr Sreten Ćuzović

Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu

1 KOMENTAR

  1. Sve pohvale za profesorovo pisanje ovog članka. Neke njegove kolege su se bavile pisanjem (potpisivanjem) pisma podrške predsedničkom kandidatu, a (koliko sam proverio) profesor Sreten nije na tom spisku. Očito da postoje različiti stavovi i kod univerzitetskih profesora, ali se pitam ko, od njih, treba da bude uzor njihovim studentima.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *