EkonomijaKolumna

Sreten Ćuzović: Tranziciona vs „džip elita“

U ovom zaadivljujućem, ali i zastrašujućem vremenu-kapitalcivilizaciji gde su materijalne vrednosti potisnule moralne/etičke/duhovne, tzv. novoj normalnosti gde se sve meri novcem/on je mera svega, roba nad robom koja se može zameniti za sve što ti duša poželi, kako je govorio Engels.

Novac je postao „bogočovek“ na novoj stazi inicijacije čovečanstva/čovečanstvo 2.0. Novac je mnoge „prosvetlio/osvestio /prosvetlio“, ali ne i učinio srećnim. No kako je sreća relativan pojam: simbol bogatstva/skromnosti ili zadovoljstva, što mi se čini da je napribližniji odrednici sreća, ostaje trajno aktuelno pitanje- kako za koga!

Čini mi se da nam je potrebno preumljenje, u ovom zadivljujućem/zastrašujućem vremenu/kapitalcivilizaciji – civilizaciji kojoj preti (ne)civilizacijski „potop“…

Izgleda da su se civilizacijske vrednosti ispostile: u pamet se braćo…!

Pored ostalih noviteta koji su se iznedrili u Srbiji nakon postvljanja pozornice neoliberalne ekonomije, a, koji su postali simboli prepoznatljivosti nove epohe razvoja srpskog društva je i raslojavanje po sistemu kapitalvrednosti.

Srednja klasa nestaje, rađa se nova klasa, taj samozvani „viši karakter“/tranziciona elita. Pripadnici tranzicione elite žele da se što pre oslobode tradicionalnih vrednosti, i užrbano kreću u savladavanje tajni evropejstva. Кako taj prelaz iz „opanka“ u „cipelu“ ne ide baš tako lako, što zbog trapavog stopala, što zbog uskih/modno dizajniranih cipela, uskih vrhova, tankog đona, trebalo je prvo razgaziti cipelu i navući je bar toliko da se pertle mogu svezati. I kad bi to savladali, iz polutesnih cipela nazirale su se bele čarape, Umesto ispijnja flaša piva u birtijama, ili pred prodvnicom, najčešće iz flaše, počinju da odlaze u probrane/“elitne“ pečenjare, gde bi posle obilnog ručka usledilo gledanje u plećku, pored toga, što su neki već poodavno u kontaktu s proročnicom sudbine.

Uz promenu stajlinga i ugostiteljsko/hotelskog privikavanja, obavezno je išla zamena nacionalnog vozila „Jugo/fijat 128/Zastava 101.kec“ evropskim vozilom, prvo, niže kubikaže, a, kad bi se zaimalo „džipom. Tranziciona elita evoluira u tzv.“džip elitu“. Кako se napredovalo na lestvic probranih od šegrtta/kalfe do tranzicionog majstora i dobitak se uvećavao. Uskoro bi u dvorištu kuće, ili na trotoaru onih koji su stanovali u soliterima uz džipa bila parkirana i manja limuzina/za gradsku vožnju, mahom supruge i dece do obdaništa i škole. U početku je to bila korsa, ili, jaris, da bi kasnije njih zamenilo neko višelitražno vozilo, po mogućnosti dizel, s automatskim menjačom. Da bi, mogli lakše da telefoniraju dok voze. Viđeniji pripadnici „džip elite“ obavezno bi uzimali kućnu pomoćnicu, i „revers“ učiteljicu. Uzeli bi s biroa nezaposlenu učiteljicu da im poučava/podučava decu, upotpunjuje znanje, na mesec dana, otpuste je pa opet, tako.

Menjaju sve staro za novo. Hoće da se standardizuju s evropskom elitom. Dosadšnji ručni sat raketu/omegu zamenili bi, probranim koji kako mi reče jedan poznanik vredi 15000 Evra. Pored ličnog stajlinga/vizuelnog imidža, brzinom svetlosti savladavali su tranzicione tajne, kao što su: aukcijake/tenderske prodaje društvenih preduzeća, otkup sekundarnih sirovina poput montažnih traka dotadašnjih giganata/“privrednih monstruma“ kako su ih pogrdno nazivali.

Zamena viših vrednosti nižim: da li se to ispostio naš genaološki DNК rodoslov?

Bilo kako bilo, sviđalo se to nama, ne sviđalo, u Srbiji se rađa nova elita tzv „džip elita“koja je danas duboko zagospodarila svim sferama ovozemaljskog života, proglasivši sebe „višom klasom“, podelivši sve, što je bilo deljivo, na nas i njih, čak i mesta za sedenje: oni koji sede u ložama/balkonu/prizemlju. Na sceni je svojevrsna zamena viših vrednosti nižim, s jedne, uz vladavinu partokratije/autokratije, s druge strane, poduprtu stubovima teokratije. S obzirom da nisam sociolog, niti antropolog, nemam ni pravo/ni nameru da se bavim karakterologijom ličnosti pripadnika trnzicione/tzv:“džip elite“, s tim, što sam čitaocima dužan, kad sam već „kumovao“ ovom nazivu, da u najkraćim crtama dam osvrt, na njihov anatomsko/psihološki atlas. Reč je novokomponovanoj grupi ljudi tranzicionih dobitnika-promotera ortčkog/kompanjonskog kapitalizma. Perjnice kapitalcivilizacije na ovim prostorima. Кoreni njihovog materijlnog bogatstva začeti su, dobrim delom, u poslednjoj deceniji 20.veka. U deceniji teških godina – nedostojnih čoveka. Periodu hiperinflacije, rata u okruženju, direktorske privatizacije/socijalističkog bunila/ratne euforije i profitersko /špekulativne ekonomije, svojevrsni suton socijalističkih privreda na putu ka tranziciji iz dogovorne k tržišnoj ekonomiji. Ta elita, nije samo, novitet na ovim prostoriam, ona je postla pečat svih, postsocijalističkih privreda, istina, nekih više, nekih manje. U zavisnosti, od dužine trajanja tranzicije različit je i stepen „potentnosti“ „džip elite“.

Gde je tranzicija brže okončana, ta elita je manje prepoznatljiva, nego, u zemljama, s dužom/još nezavršenom tranzicijom kao što je naša, i još, s nedovršenom izgradnjom institucija, i , tržišne privrede. Gde su još, stečajni upravnici, „lekari“ dugobolujućeg (umirućeg) poslovnog sistema, i to, s pozamašnom nagradom, kada privede bolesnika „smrti“/večnom počinku. Кako jedna lasta ne čini proleće, s osloncem na onu Njagoševu …sirak tužni bez igđe ikoga…, tako i ova „džip elita“ ne bi mogla postati/opstati/trajati na ovim prostorima da nema podršku od vladajuće politike/kreatora društvenoekonomske scene. Ovo vreme je i potvrda sentence da je važniji gram vlasti teži od oke pameti. Znanje, nije više moć, niti ima vrednost na ovim prostorima, kako je to bilo nekad. Setimo se naše elite/diplomata/nučnika poput Dositeja, V.Кaradžića, Cvijića, Skerlića, Garašanina, Ristića, Pašića….L. Lazrevića, Nušića, Andrića, Slobodana Jovnovića, Crnjanskog, Dučića…i dr. Neću pogrešiti, ako pomenem Pačua, Vajferta i dr., industrijalce i bankare. I da ne nabrajam. Otvara se pitanje: da li se to ispostio naš genaološki DNК rodoslov? da se nije, obistinilo, ono Andrićevo predviđanje: Dođu tako neka vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati…?

Sledi nastavak…

 

 

 

Autor: Prof. Dr Sreten Ćuzović Otilo

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com