Iz tridesetih godina 19. veka potiče jedan od najslikovitijih opisa Niške Banje. Autor opisa je Ami Bue, koji piše: “Postoji odvojeno kupatilo za muške i kupatilo za žene i obadva su osmougaonog oblika sa prozorima na plafonu.
U kupatilu za muške, osim bazena, postoje dve male prolazne prostorije gde se može uzeti neka vrsta saune ili masaže. Ne može se tačno videti gde je izvor zbog zgrade. Voda je tu tako obilata da pokreće mlin na nekih stotinak koraka od kupatila”….
Negde u to vreme deo sela Banja iz potesa Selište kolektivno se preselio na novu lokaciju, iznad današnjeg novog banjskog groblja. Uzrok tome bila je kuga (čuma), a po verovanju, njoj se moglo umaći samo ako se ode dalje sa tog mesta. Verovatno je to bilo kad je i Niš bio zahvaćen kugom (1837. i 1838.). Deo Banje na Kovanluku je ostao na toj lokaciji.
19. vek obeležile su mnoge bune i ustanci za oslobođenje od Turaka, a za ovaj kraj naročito je bila potresna 1841. godina, kada je izbila Niška buna. U toku te bune odigrala se bitka kod Eminove Kutine (današnja Prva Kutina) u kojoj se sukobilo oko 1500 ustanika iz niškog kraja, pirotskog i Zaplanja sa oko 2000 Turaka i ustanika. Ustanici su ovde, kao i na celom prostoru zahvaćenom bunom poraženi, pa je ka Kneževini Srbiji potekla reka izbeglica. Izveštaj sa aleksinačkog Karantina svedoči o tome da je u niškoj nahiji spaljeno 101 selo, medju njima i Banja.
Ti nemirni dogadjaji su imali negativan odraz i na samo banjsko lečilište, kokje je dosta zapušteno. To ubedljivo dokazuje i opis Feliksa Kanica (kao i njegov crtež koji je ovde dat). Kanic kaže: “Da je ona (Banja, prim.) ranije imala veći značaj potvrđivale su još 1864. ruševine neke tvrde građevine sa prozorima sedlastih lukova i čvrstim vratima, zatim zidovi i minare napuštene džamije, koji žalosno štrče u nebo”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
