Stari Niš

Zgrada nekadašnje Niške banke, kasnije Trgovački dom, i danas dominira ovim prostorom

Nije tajna da su neke od najlepših zgrada modernog, evropskog Niša izgrađene krajem 19. i početkom 20. veka, privatnim kapitalom novootvorenih banka koje kao pečurke niču u drugoj prstonici Srbije tog vremena. Banke nisu imale svetleće reklame, niti bilbordove, kako televizija nije postojala jedini način da se „prikažu i pokažu“ bile su fasade njihovih objekata. Ne žali se novac da se angažuju mladi školovani arhitekti koji u svom stvaranju donose nove savremene pravce iz evropskih prestonica. Danas pišemo o jednoj takvoj zgradi, zgradi nekadašnje Niške banke, kasnije „Trgovačkog doma“ u Nišu.

Izgrađena 1905. godine na tada idealnoj poziciji, novoj važnoj raskrsnici grada tadašnje Leskovačke a današnje ulice Milojka Lešjanina i Knjeginje Ljubice, rađena je za potrebe Niške banke, osnovane nekoliko godina ranije 1903. godine. Ubrzo je dominirala prostorom i impresionirala sve one putnike namernike koji su ulazili preko Nišave u širi centar grada iz pravca Beograda.

Iako nam danas nije poznato ime projektanta ove zgrade to ne umanjuje njenu arhitektonsku vrednost jer je u periodu izgradnje pre Prvog svetskog rata, ova zgrada bila jedna od najreprezentativnijih javnih objekata u Nišu. Ugaona i veoma prostrana sa glavnom fasadom ka ulici Knjeginje Ljubice u početku je drugačije izgledala, međutim nekih desetak godina kasnije menja izgled, dobija još jedan krak u Lešjaninovoj ulici a sa velikom centralnom kupolom na vrhu danas predstavlja vredan primer akademizma u arhitekturi sa elementima neorenesanse iz prve decenije XX veka.

Nekih dvadeset godina kasnije banka se pripaja Beogradskoj građanskoj banci i odlučuje da proda zgradu. Saznavši da „Udruženje niške trgovačke omladine“ u to vreme planira izgradnju svoga Doma, rukovodstvo banke uspeva da novac koji je za to prikupljen, usmeri u svoju kasu ubedivši osnivače udruženja da kupe zgradu. Prostorije zgrade bile su odgovarajuće i za školu, knjižnicu, čitaonicu, klub a veličina objekta omogućavala je i organizaciju raznih kulturno- umetničkih programa svojih učenika. No kako je vremenom interesovanje za trogivnsku školu popustilo usled pojave nekoh drugih savremenijih smerova i zanata, decembra 1939. godine, deo zgrade preuzima Direkcija državnih železnica, a u predvorje II svetskog rata 1940. godine u nju se uselila Peta armijska oblast..

Posle rata izgradnjom nekih grandioznijih savremenih objektata (ali ne i lepših) oko nje zgrada je malo potpala u drugi plan. U početku njena pozicija kao prednost nakon nekih 50 godina se ispostavilo kao njen hendikep. Razvojem grada i saobraćaja u njemu, njen položaj na najprometnijem i najzagađenijem skveru doprineo je tome da se fasada potpuno uruši. Od kako je stavljena pod zaštitu 1983. godine bilo je manje više (ne)uspelih pokušaja sređivanja fasade, kupole i vlasničke strukture. Poslednja je izvršena pre nekoliko godina, i sada je tu sedište određenih gradskih službi koje će se nadam se starati o njoj.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button