Veliki rat kroz fotografije iz porodičnih albuma

Veliki rat kroz fotografije iz porodičnih albuma

09:00
1065
0
Niške Vesti
PODELI

„Naša istorija, vaša sećanja“, naziv je izložbe koju za jesen priprema Nišlijka Aleksandra Mirić uz podršku Francuskog Instituta i Ambasade Francuske u Srbiji.

Reč je o putujućoj izložbi kojom će biti obeležen vek od završetka Prvog svetskog rata i biti predstavljena zajednička istorija srpskog i francuskog naroda iz tog perioda, kroz priče potomaka i predmeta koji su deo porodične istorije.

Kampanju za prikupljanje ličnih svedočanstava o sećanju na bratstvo po oružuju i solidarnost srpskih i francuskih civila i vojnika tokom Prvog svetskog rata, pokrenuo je sredinom marta Francuski institut u Srbiji.

Prikupljanje tih svedočanstava traje još do 20. juna.

„Postavka će biti zanimljiva tim pre što će je činiti dokumenta, fotografije, predmeti i drugi eksponati iz tog perioda, koji su čuvani u porodičnim škrinjama, a koje smo dobili od građana. Tu su i kratke priče koje opisuju početak i razvoj srpsko-francuskog prijateljstva u Prvom svetskom ratu. Ova izložba najavljena je još sredinom marta meseca. Još danas i sutra građani koji to žele, mogu da nam uz kratak pisani trag dostave i istorijske fotografije svojih predaka, ordena ili upotrebnog predmeta iz tog perioda. Poželjno je u elektronskoj formi. Nije loše da ponešto napišu i o sebi i dostave svoju fotografiju kako bismo imali uvid u generaciju potomaka koja čuva uspomenu na svoje pretke i prenosi svedočanstva“, objašnjava Aleksandra Mirić iz Niša jedan od autora izložbe.

Građanska participacija u formiranju kulturnih dešavanja je trend u Evropi i veoma je važna. Prikupljanje materijala nije lako uprkos odličnom odazivu građana.

Među intelektualcima koji su tih ratnih godina s početka dvadesetog veka, sa Krfa brodom prevezeni u Francusku, bio je i srpski pesnik Vladislav Petković Dis.

U jednom od svojih svedočanstava o srpskoj deci koju je država Francuska sklonila sa ratnog područja, Dis je zapisao:

„Kada vas potomci jednoga dana budu pitali gde ste se školovali, gde je ta Francuska, odgovorite im, ona je u srcu“.

Vladislav Petković Dis je poginuo pri povratku u Grčku na brodu koji je presrela i potopila nemačka podmornica nadomak Krfa.

„Stigle su nam priče koje su dirljive, teške, emotivne i teško je raditi sa takvim materijalom. Ideja je da izložba bude spremna na jesen i da u ritmu oslobađanja srpskih gradova putuje Srbijom. Porodice koje su doprinele njenom formiranju učestvovaće u otvaranju izložbe. Meni to saznanje greje dušu i nadam se da ćemo napraviti lep veliki istorijski poduhvat koji će obogatiti našu kulturnu scenu“, ističe Aleksandra.

Pored počasti srpskim herojima Velikog rata i njihovim saveznicima, ovom izložbom, javnosti će biti upućena poruka koliko su solidarnost, podrška i saživot bitni.

„Vekovno prijateljstvo dva naroda, ne ogleda se samo kroz živote saboraca u proboju Solunskog fronta, već i na one porodice čiji su dedovi i pradedovi, u to vreme kao deca ili studenti brodovima odvezeni u Francusku i tamo bili smešteni u hraniteljskim porodicama. Imamo podatke, da su čitave generacije intelektualaca Srbije tako dobile priliku da se tamo školuju i steknu fakultetske diplome“, navodi Aleksandra.

Izložba će, kako se planira, svoje putovanje početi sredinom septembra ove godine, a do 30. oktobra biće predstavljena u gradovima koje je oslobodila glavna divizija saveznička snaga pod francuskom glavnom komandom -Vranju, Leskovcu, Nišu, Pirotu, Knjaževcu, Zaječaru , Negotinu i Kladovu. Od 1. novembra izložba će biti predstavljena u Francuskom Institutu u Beogradu.

 

 

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *