U Srbiji lane 10 odsto manje poljoprivrednih gazdinstava nego 2018.

Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 1. oktobra do 15.decembra 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018.

Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018.

Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018.

U Srbiji se stočarstvom prošle godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava.

Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018. U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine.

Svinja je bilo 2.263.705 i taj broj je smanjen u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto.

Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558.

Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto i bilo je 22.022.439 komada.

Prema podacima RZS-a, broj gazdinstava u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji iznosio je 224.433, što je 7,5 odsto manje nego 2018. godine i što je najmanji pad, dok je u Beogradskom regionu najveći pad, od 26.297 gazdinstava, što je 12,4 odsto manje nego 2018.

Najviše raspoloživog zemljišta ima region Vojvodine (1.732.762 hektara), Šumadija i Zapadna Srbija (1.305.204 hektara), Južna i Istočna Srbija (861.446 hektara) i Beograd (174.291 hektara).

Od ukupne površine raspoloživog zemljišta 80 odsto je korišćeno, a tri odsto zemljišta nije bilo korišćeno 2023. godine.

Najveće površine oranica i bašta su u Vojvodini (55,8 odsto), dok su voćnjaci zastupljeni u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (54,9 odsto).

Od ukupnog broja gazdinstava 61,7 odsto se bavi stočarstvom. Najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti, ovaca i pčela u Zlatiborskoj, koza u Pčinjskoj i živine u Srednjobanatskoj oblasti.

Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 lica, što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mladji od 40 godina.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela.

Direktor RZS Miladin Kovačević, predstavljajući rezultate, rekao je da je popis poljoprivrede, kao i stanovništva 2022. finansirala Evropska unija (EU), sa 55,17 odsto ukupnih potrebnih sredstava za oba popisa, što je po njegovim rečima “uspešna digitalizacija”, jer je prvi put primenjena metodologija elektronskih upitnika.

“Nakon realizacije popisa poljoprivrede 2012. i ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine, što je takođe finansirala EU, sprovođenje popisa poljoprivrede 2023. bilo je neophodno kako bi se obezbedio kontinuitet u prikupljanju strukturnih podataka u oblasti poljoprivrede”, rekao je Kovačević.

On je naveo da je u ovom popisu obuhvaćeno 737.924 popisnih jedinica, te da je bilo angažovano 3.111 popisivača i koordinatora.

Kovačević je istakao da je podrška EU od presudnog značaja i najavio novi projekat koji je dobio podršku Evropske komisije: “Unapređenje sistema, podrška odlučivanju”, koji povezuje ukupnu statističku produkciju sa rafiniranim indikatorima, analizama i programima.

Predstavljanju rezultata, prisutvovao je i šef operacije dva Delegacije EU u Srbiji Martin Klauke, koji je istakao važnost saradnje sa RZS, kao i važnost popisa poljoprivrede.

“Saradnja sa RZS je važna, ne samo da bi se sagledali trgovački tokovi, već radi same saradnje i sprovođenja drugih projekata. U budućnosti nastavićemo da sarađujemo i pomažemo RZS u usklađivanju sa praksama EU”, rekao je Klauke.

Popis poljoprivrede 2023. sproveo je RZS, a primenjena metodologija je u skladu sa preporukama FAO (UN) i važećim Uredbama EU.

Konačni popisni rezultati biće objavljeni na sajtu RZS u toku 2024., a najkasnije do kraja 2025. godine.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.