Rezultati istraživanja Centra za omladinski rad iz Novog Sada pokazuju da je čak 96 odsto mladih konzumiralo alkohol, a pet odsto pre pete godine, dok je 9 odsto ispitanika odgovorilo da je alkohol probalo između 5 i 11 godine. U sedmom ili osmom razredu alkohol je probalo 30 odsto ispitanika.
Ovi podaci su se čuli na sesiji koju je Centar, posle Beograda i Novog Sada održao i u Nišu, a bila je namenjena novinarima kako bi se oni uključili u borbu protiv konzumiranja alkohola i dali svoj doprinos u iznanaženju rešenja za suzbijanje ove pojave.
Baveći se ovim problemom i Centar za omladinski rad je uradio istraživanje na uzorku od 400 ispitanika. Rezultati do kojih su oni došli ne razlikuju su od onih koje je dobilo Ministarstvo omladine i sporta, što, opet, potvrđuje da je konzumiranje alkohola postalo društveno prihvaćeno.
„Zanimljiv je podatak da je u uzrastu između 15 i 17 godine starosti alkohol probalo 48 odsto naših ispitanika, a u periodu od 18 do 25 godine samo 7 odsto njih“, kaže Igor Stojilović iz Centra za omladinski rad. „Posle 25 godine starosti alkohol je probalo nula odsto njih. Ovi podaci ukazuju na to da se prvi susret sa alkoholom dogodi u vreme adolescencije i periodu kada je zakonom zabranjeno konzumiranje alkohola. Takođe je zanimljiv podatak da je 59 odsto ispitanih alkohol probalo na nagovor društva. Rade to jer u suprtonom bivaju odbačeni od drugova, a na ovaj način oni se i dokazuju kao odrasle osobe. Osim toga, zabluda je da dečaki više konzumiraju alkohol od devojčica“.
Predstavnici Centra su na sesiji u Nišu na krajnje zenimljiv način uveli učesnike u problem kojim su se bavili, a u čije se drešenje mora uključiti celokupna društvena zajednica. Oni su na slikovit način predstavili u kakvim uslovima odrastaju mladi, i sa kakvim se problemima srću ukoliko odrastaju u porodicama u kojima neko od članova konzumira alkhol.
„Zanimljivo je i to da društvo ne osuđuje u potpunosti konzumiranje alkohola kao što je to slučaj sa drogom. Za društvo je konzumiranje droge pogubno, ono će da savetuje one koji to rade, da ih upućuje na odvikavanje i da to osuđuje, ali kada se radi o alkoholu, nema osude. Opet i sa stanovišta polova postoje rezlike jer videti pijanog muškarca nije isto što videti i pijanu devojku“, kaže Igor Stojilović.
Opet, sa druge strane, ovako visok procenat mladih koji su probali alkohol u ranom uzrastu vezuje se i sa shvatanjima u društvu „da nisi muško ako ne popijes jednu“, ili pak „probaj, videćeš da to nije ništa, pa više neće da te ptivlači“, a može da se čuje i nagovor tipa „ja sam u tvoje vreme već imao dete, a ti ne možeš da popiješ jednu čašicu“. Slično je i u okruženju drugova. Igor Stojilović kaže da su mladi koji odbijaju da piju sa vršnjacima često izopšteni iz društva i neprihvaćeni su. U uzrastu adolescencije to je veliki udarac za mladu osobu i ona prihvatanje plaća time što se pridružuje većini.
Na do sada održanim sesijama je zaključeno i da maloletna lica lako dolaze do alkohola bez obzira što je zakonom zabranjeno da se njima alkohol prodaje, da to za njih često rade stariji drugovi, da se najčešće alkohol konzumira vikendom i na žurakama.
„Naš zaključak je i da postojeća regulativa ne govori u korist zaštite mladih. Ne postoji jasan stav države ali ni društva da je konzumacija alkohola među mladima nešto što je pogrešno i negativno utiče na društveni i zdravstveni razvoj. Zbog toga smo u saradnji sa ostatkom civilnog sektora razvili nešto što nazivamo „minimum standarda konzumacije alkohola u omladinskim aktivnostima“ jer se akohol konzumira i tu. To znači da omladinski radnici rade i u okviru aktivnosti su ne smeju da konzumiraju alkohol. Organizacije za mlade treba da postanu siguran i bezbedan prostor.To je neki naš korak da prvo uradimo nešto u našem drvorištu, ali želimo da vidimo šta je to što zajedno, svi, možemo da radimo“, kaže Stojilović.
Slično istraživanje je uradilo i Ministarstvo omladine i sporta. Rezultati njihovog istraživanja se poklapuju sa rezultatima Centra. Oni pokazuju da je skoro 50 odsto mladih prvi put proba alkohol u periodu između 15 i 17 godine, a 30 odsto u periodu između 11 i 15 godina. Posebno alarmantan podatak jeste da je duplo više onih koji alkohol probaju u periodu do 11 godina, nego onih koji alkohol probaju posle 18 godine, odnosno da svega 7 odsto mladih proba alkohol kada je to zakonski dozvoljeno. Istraživanje pokazuje i da je za godinu dana za 6 odsto prostao broj mladih koji su alkohol konzumirali u poslednjih mesec dana. Ako se na to doda i podatak da je trećina ispitanih alkohol probala u krugu porodice, a ostale dve trećine u društvu, jasno je da konzumiranje alkohola postalo društveno prihvatljiva norma koja sve više ugrožava zdravo odrastanje mlade osobe, a šire i njen život.
„Centar za omladinski rad je u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta i sa IOGT-NTO iz Švedske pokrenio sesije za novinare sa ciljem da razgovaramo na temu zaštite mladih u kontekstu promocije i konzumacije alkohol, odnosno, da li su trenutno društvo radi da tome da zaštiti mlade ili je na strani prometa alkohola“, kaže Igor Stojilović iz Centra za omladinski rad. „Pričamo otvoreno o ulozi svih nas, o ulozi civilnog društva, o ulozi političara, omladinskih radnika, roditelja, svih nas pojedinačno, pokušavajući na taj način da vidimo gde smo danas i šta možemo da uradimo da se situacija popravi“, kaže Stojilović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
