Pored stabilizacije i smirivanja tržišta nepokretnosti, u trećem kvartalu umereni rast cena stanova
Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego prošle godine.
Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da podaci sa tržišta nepokretnosti za treći kvartal 2023. pokazuju da je u Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.
RGZ je u saopštenju naveo da su inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili da slabe i da se to odražava i na tržište nepokretnosti.
“U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Srbije”, navodi se u saopštenju.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije) i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Od 1,5 milijardi evra, 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta, navodi se u saopštenju.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine u Srbiji bio je 29.248 što je za sedam odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (777,9 miliona evra), sa učešćem od 52 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.
Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (devet odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (četiri odsto od ukupne vrednosti).
Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego prošle godine.
Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 346 kvadratnih metara, 2,2 miliona evra na Savskom vencu. Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za dva miliona evra.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
