Nekada je vino iz Sićevačkog vinogorja pila cela Jugoslavija, danas daleko manje zasada i svega nekoliko manjih podruma

Pogodna mediteranska mikroklima zaslužna je što su vina iz Sićevačkog vinogorja bila rasprostranjeno po čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Danas je u ovom kraju dosta manje grožđa, međutim, meštani sela Sićevo su pokrenuli manifestaciju „Dani sićevačke berbe“, kako bi obnovili ljubav meštana prema vinu i vinogradu.

“Legenda veli da se Sveti Sava u 13. veku idući ka Carigradu, putem po litici Sićevačke klisure, umorio i svratio u selo okruženo vinogradima. Zatražio je vode od jedne domaćice, a ona je odgovorila da vode nema već samo vina i pružila mu vrč. Kad je Sveti Sava okusio božansko piće sa sićevačkih padina, blagoslovio je selo i vinograde.”

Ovaj kraj je blagosloven i veoma pogodnom mediteranskom mikroklimom koja omogućava gajenje različitih sorti grožđa. Nekada je pod zasadom vinove loze bilo oko 800 hektara, a sada je taj broj dosta manji. Međutim, primetan je porast u poslednjim godinama.

„Po nekim ranijim zvaničnim podacima nekada je Sićevo imalo 800 hektara i nekada rekordne proizvodnje vina su bile 80-ih godina 1.300 do 1.400 vagona grožđa. To sada nije tako, ali vremena su se promenila. Sada se traži kvalitet, a ne kvantitet. Sada nema preciznih podataka, ali značajno su manje površine, međutim, zadnjih 10 do 15 godina vinogradi se obnavljaju sa nekim starim sortama, ali i novim, koje su prilagođene Sićevačkom vinogorju“, kaže Žarko Martinović, predsednik Saveta meštana Sićeva i jedan od pokretača manifestacije „Dani sićevačke berbe“.

Meštani ovog sela su nekada bili udruženi u zadrugu, što im je omogućavalo da lakše dođu do tržišta. Sada se ponovo radi na obnovi saveza vinogradara iz ovog kraja.

„Posle završetka 2000. godine, odnosno kad se zadruga totalnu ugasila, onda su ljudi bili prepušteni sami sebi na tržištu. Postoji ideja, i uveliko se radi na tome, da se ponovo umreže ljudi. Sada nemamo tačne podatke koliko se vina proizvede, to su zaista manji zasadi nego što su bili, ali kao što sam rekao, kvalitet vina je drugačiji“, dodao je Martinović.

U sićevačkim zasadima od starih sorti se mogu naći tamjanika, plovdina, smederevka i graševina. Međutim, sada je veća potražnja za novijim sortama, koje se sve više uzgajaju u ovom kraju, poput muskata, suvinjona, merloa i širaza.

U specijalnoj sićevačkoj mikroklimi, koja izuzetno pogoduje vinogradima, rastu i posebne vrste biljaka, poput endemske vrste Ramonda serbica i žalfije, koja i ima svoje „Dane sićevačke žalfije“.

Promociju svog kraja meštani Sićeva najavili su za 2. i 3. septembar. Na tradicionalnoj, trećoj po redu manifestaciji „Dani sićevačke berbe“ i Festival vina koja se održava u Sićevu, na fudbalskom terenu, pored vidikovca „Brljavski kamen“ od 2. do 3. septembra, nastupiće specijani gosti, poznati pevači narodne muzike Biljana Jeftić i Aca Ilić, ali i naš Nišlija Boban Zdravković.

„Dani sićevačke berbe“ okupljaju najbolje vinare i vinogradare Sićevačkog vinogorja u čast početka berbe.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.