Društvo

Na današnji dan pre 20 godina izgoreo je Saborni hram, simbol Niša

Saborna crkva u Nišu izgorela je pre 20 godina 12. oktobra u požaru koji je izbio u 4.30 sati, a veliki broj Nišlija je sa suzama u očima od ranih jutarnjih časova posmatrao kako gori najveći pravoslavni hram u gradu. Plamen je najpre izbio u zapadnom delu hrama, kod samog ulaza. Kapija na ulazu u crkveno dvorište bila je zaključana lancem koji su vatrogasci isekli makazama, ali zbog širine kapije vatrogasno vozilo nije moglo da uđe u dvorište.

Dok su vatrogasna vozila ulazila sa istočnog dela, policijska patrola i vatrogasci su provalili ulazna vrata crkve i počeli sa gašenjem.

Plamen je tada već zahvatio drvene stepenice koje vode na galeriju, gde se požar raširio. Oko 5 sati urušila se drvena galerije, čime je vatrogascima onemogućeno dalje gašenje u samom hramu. Pad galerije razbuktao je požar tako da je plamen probio krov. Oko 5.50 sati začula se eksplozija koja je dalje razbuktala plamen. Za 30 minuta crkva je nestala. Požar je lokalizovan u 10 sati, a utvrđivanje uzroka vatre počeće nakon dolaska specijalizovane ekipe MUP-a iz Beograda.

Jedan od svedoka tragedije koja je pre dve decenije zadesila Eparhiju nišku bio je svetštenik Vlajko Grabež. Kaže da je nakon njegove obnove koja je trajala pet godina Niš dobio hram koji je i lepši i čvršći pa i veći nego što je bio do tada. Bio je od sagrađen od drveta a sada je od armiranog betona.

 

sveštenik Vlajko Grabež

“Tog jutra me je pozvao jedan od sveštenika telefonom i kazao da što pre dođem do Sabornog hrama jer je počeo da godi. Groz glavu mi prošla misao, ako gori i sagoreće jer sam znao od čega je sagrađen. Tada su bili i veliki radovi na toplofikaciji hrama. Radnicima je nenamerno iskočila neka varnica, pala na crvotočinu koja je počela da tinja i stvorila je buktinju koja je bila neugasiva”, priseća se sveštenik Vlajko Grabež.

Tadašnji vladika, potom patrijarh Srpski, blagopočivši Irinej nemoćno je posmatrao šta se događa pred njegovim očima.

“Plakao je kao malo dete jer mi sveštenici volimo crkvu kao svoje dete, a njemu je crkva bila sve jer je bio monah”, dodaje sveštenik Grabež.


I u tim teškim vremenima Niš je pokazo svoje pravo lice.

“Svi su u to vreme pritekli u pomoć Sabornoj crkvi. Nije bilo oka u Nišu koje nije oplakalo tragediju svoje Saborne crkve, a sa druge strane nije bilo ni deteta koje nije dalo prilog za njegovu obnovu. U pomoć je pritekla i vojska. Došla je četa vojnika da očisti paljevinu. Radili su danima. Oči im se nisu videle od prašine i pepela i niko nije tražio poštedu”, dodaje sveštenik Vlajko Grabež.


Sveštenik Vlajko Grabež dodaje da je tragedija nesagledivih razmera.

“Izgoreo tada i ikonostas i ikone u hramu koje su radili poznati srpski slikari, a među njima je bio i čuveni Đorđe Krstić.Plamen je progutao knjige, suveniri, relikvije”.

Oko Sabornog hrama se brzo su se tog jutra okupili građani. Nemo su posmtarali šta se događa. Niz lice su im klizile suze ali to je sve što su mogli da učine.Bili su samo nemi svedoci koji su gledali kako gori simbol Niša.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button