Filigranstvo zanat koji izumire: Čuva ga od zaborava Goran Đorđević i udruženje “Vilin vez”

Filigran je jedna od najlepših je tehnika obrade metala. Ova obrada bila je veoma popularna u Nišu, danas retko ko može da se pohvali da čuva ovaj zanat.

Ovom tehnikom tokom vekova izrađivan je divan nakit kao i ukrasni predmeti kojima se i danas divimo. Naziv ove tehnike dolazi od lat. filum-nit i granum-zrno.

Da bi se neki ukrasni predmet ili nakit uradio u ovoj tehnici upotrebljava se srebrna, zlatna i ređe bakarna žica za komponovanje motiva.

Niti žice se savijaju i upleću, međusobno vezuju i tako se formira složeni motiv koji može biti položen na metalnu podlogu ili slobodan (a-jour-filigran). Od filigranske žice pravili su se krugovi, cvetići, geometrijske šare.

Na ovako izrađene predmete ponekad su stavljane i sitne metalne kuglice.

Filigranski zanat se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Danas su svima poznati termini zlatarska ili juvelirska radnja , ali malo kome i zlatarska radionica. Da bismo shvatli suštini ovog termina, morali bismo da pođemo od egipatskih zlatarskih radionica u Luksoru i Karnaku, zatim preko rimskih nadgrobnih spomenika , radionica renesanse , baroka , pa do današnjih uprošćenih zlatarskih radionica .

Filigran je bila najrasprostranjenija tehnika u umetničkoj obradi srebra i zlata. Kako nisu postojale mustre i šeme za izradu motiva kod ove tehnike najviše je ispoljen individualni narodni duh.

Poznati su primerci nakita pronađeni u Troji koji potiču 2500 godina p. n. e. kao i u Mikeni 1500. p. n. e. Prelepi primerci nakita izrađeni filigranskom tehnikom otkriveni su u etrurskim grobnicama koje potiču iz VI veka p. n. e.

U Starom Rimu filigranska tehnika je obilato korišćena. Pod uticajem rimske umetnosti u vreme Seobe naroda ova tehnika izrade nakita bila je široko prihvaćena i kod germanskih plemena. Svoj vrhunac dostiže u Vizantiji od VI do XII veka.

Svaki je majstor kombinovao šare „iz glave“, a dobri majstori filigrana bili su daleko poznati i dobro plaćeni za svoj rad. Filigranska tehnika prvenstveno je zastupljena u pojasu Mediterana ali su poznati od davnina i ovi majstori u Nišu, upravo ta imena nalaze se na originalnim majstorskim pismima u Kući starih zanata na Panteleju.

U novije vreme , ove tehnike, a posebno majstori koji ih uspešno rade, retki su. U Nišu se očuvanjem filigranstva bavi jedino Udruženje “Vilin vez”.

“U našem gradu se filigranstvom bavi jedino gospodin Goran Đorđević. Dame se interesuju i pitaju kod nas, kada ćemo ponovo pokrenuti radionice koje smo održavali pre dve godine, jer u Nišu puno darovitoh žena izrađuje nakit. Neke od njih volele bi da pored onog što već prave i prodaju obogate i ponudom filigranskih komada. Opipaćemo još malo interesovanje NIšlijki pa vam se možda uskoro javimo sa najavom nove radionice”, rekla je uz osmeh Irena Ulemek, predsednica ovog niškog udruženja.

Danas će nas više zadiviti kako laser s kompjuterske fotografije stvori prsten od grumena zlata ili kako 3D skener snimi predmet i na 3D štampaču uradi njegovu vernu kopiju .

Vreme prolazi tehnologija napreduje , ali svakako ništa ne može da zameni maštu , ljubav i duh koje su majstori zlatari, filigrandzije unosili u svoje proizvode .

Tekst je deo projekta “Stari zanati-novo doba”, koji je sufinansiran od strane Gradske opštine Pantelej na Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine u 2023. godini.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.