Promo

Nekada nezaobilazno mesto Nišlija za „svraćanje“ posle noćnih izlazaka, danas spoj tradicije i umeća

O svom zanatu, starom nekoliko vekova, mogao bi da priča satima. Ovaj zanat u srpskoj tradiciji deo je baštine, nematerijalno kulturno dobro i simbol religije. Da, dobro ste pomislili. Reč je o umetnosti zvanoj pravljenje hleba i pekarskim proizvodima koji nisu zaboravljeni ni tokom rata. Hleb je Srbinu sinonim za hranu. Slobadan Bušković, vlasnik pekare „Pikant“ zahvaljujući svojoj požrtvovanosti čitave dve decenije, da bi ga sačuvao od zaborava, kako i sam kaže, radi i po tri smene.

Sadašnja pekara, a nekadašnja dobro poznata cevabdžinica bila je neozabilazno mesto Nišlija, gde se svraćalo posle noćnog izlaska. Generacije rođene kasnih 70 i 80 – tih godina rado se sećaju ukusa i mirisa roštilja koji se tada širio. Kako kroz smeh i sećanje vole da kažu, izlazak se nije važio ako se posle ne bi svratilo na „pljesku“ i po još koju čašicu razgovora.

Možda i ovo ne bi bila drugačija priča, da se i naša redakcija nije uverila da je ovo zapravo priča o toplini, negovanju zanata i porodičnih vrednosti.  Zaposleni u ovoj pekari svojim požrtvovanim radom ne žele da dozvole Nišlijama da zbog brzine vremena u kome živimo zaborave na stvaranje uspomena. Ništa lepše od okupljene porodice za stolom i mirisa svežeg peciva.

Hleb i peciva pripremljena po tradicionalnoj recepturi i na iskonski način, peku se u peći na drva, a svi ljubitelji testa prepoznaće ga po tamnoj, rustičnoj i hrskavoj korici.

Koristi određena drva koja daju posebnu aromu hlebu.

Slobodan, po struci diplomirani inženjer i bivši radnik Pošte, ima ukupno 60 godina radnog staža, ali tu njegovom školovanju nije kraj.

Nije želeo da u ovaj posao uđe kao laik, te se u Beogradu školovao za pekara tehnologa. Ističe da se pekarstvo lako i brzo nauči, pogotovo ako volite ono što radite, ali da iziskuje i dosta napornog rada zbog noćnih smena i visokih temperatura. No, Slobodanu to ne pada teško ni u, skoro, devetoj deceniji života.

Na mestu sadašnje pekare „Pikant“, Slobodanov deda imao je trgovinsku radnju. Danas njegova pekara broji oko 20 radnika, koji sebe nazivaju porodicom. Na pitanje zašto se odlučio da se bavi proizvodnjom testa, odgovara da su tada, davne 80. i neke procenili da se u teškim vremenima mora jesti hleb.

Iako su mašine i tehnologije, naravno u skladu sa vremenom promenile način izrade, njegovi recepti ostali su dosledni starinskoj tradiciji.

Neozabilazne starisnke vanilice, salčići i lenja pita se najviše prodaju, ne tako skupe, ali pune uspomena. Na dnevnom nivou, za proizvodnju svih namirnica, potroše čak i do pola tone brašna. Kako bi bio siguran u kvalitet i pun užitak, voli da kupuje isključivo svrljiški sir. Slobodan nam je otkrio koje su najveće mane,ali i tajne dobrog bureka.

Cene su uvek prilagođene kupcima kako kaže, da niko ne bi ostao gladan gladan.

„Nikakva pomodarija. Od proizvoda se prodaje sve, pice, testa, hlebovi, sukane pite, a najviše, ono što vraća u detinjstvo. Uvrstio sam i salčiće, na kojima smo mi stariji odrastali. Danas se često umesto sala ubacuje margarin, ali ko je ikada u životu probao salčiće, prepoznaće ukus, ne možete ga prevariti. Udarni proizvodi, jesu prosti kolači koji ne koštaju mnogo, jeftini su, a vas podseti na miris bakine kuhinje“, kaže Slobodan.

Kroz smeh nam je ispričao da je želeo davno, još u Sarajevu od poznatog bosanskog fudbalera Ferhatovića koji je imao poslastičarnicu, „ukrade“ recept za tufahije, kolač od jabuke od oraha, ali da mu to nikad nije pošlo za rukom.

Verujemo da tehnika koje se koriste u proizvodnji testa ima puno, kao i u različitim sverama, ali veliki majstori ne otkrivaju svoje male tajne.

One zavise od vrste testa i finalnog proizvoda, a što je veća vazdušnost, to je veća umetnost, u šta nas je uverio i Slobodan.

„Što je veća vazdušnost u lepinjama, to je veća umetnost. To se zove „štesovanje“. Kada se testo umesi, ostavi se da odstoji sat – dva, pa se zatim ponovo premesi. Zato kada presečete lepinju, čini vam se kao da se sastoji samo od dve kore“.

Neodoljiv miris svežeg domaćeg hleba i pravih starinskih kolača nalazi se u ulici dr Bulevara Zorana Đinđića 38.

Ukoliko još niste probali, svratite još danas da uz osmeh koji ćete besplatno dobiti od zaposlenih koji čuvaju brend i reputaciju, evocirate uspomene i sećanje na neka bolja, bezbrižna vremena.

U Srbiji se dnevno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com