Kultura

Osvrt na „Kambelevački vrbaci“

Pre izvesnog vremena svetlost dana je ugledao jedan po mnogo čemu neobičan i zanimljiv katalog naslovljen „Kambelevački vrbaci“ (Udruženje književnika „Branko Miljković, Niš). Priređivač  kataloga i autor većine tekstova u njemu je prof. dr Kamenko M. Marković.

Katalog  započinje  tekstom „Nekoliko rečenica o jednom  lepom selu u Babušničkoj opštini“, u kojem Marković, pun topline i ljubavi, govori o Kambelevcu, svom rodnom mestu, u kojem je živeo do okončanja osmogodišnje škole. Sećajući se detinjstva i ljudi koje je u tom razdoblju sretao, Marković  je, oblikovao čitavu jednu galeriju likova i njima naselio sedam, svojih, sjajno napisanih  priča. Potom sledi priča o slikarskoj koloniji  pod nazivom  “Kambelevački vrbaci”, koja je trebalo da  se  realizuje  u Kambelevcu tokom leta 2023. godine. Ali nije, što ne znači da  je neće biti 2024. godine.

U tekstu “Učesnici kolonije”, Marković  piše o  slikarima  na koje je računao da će učestvovati na koloniji. To su:  Birgita Ristić, Ljiljana Milošević,  Natalija Stojčić, Stanče Rakić, Tatjana  Karabašević  Petrović i  kaligraf Aleksandar  Stanković. O  svakome   je  napisao  po nekoliko rečenica i reprodukovao  po jedan njihov rad. Tako na primer, o Ljiljani Milošević  izmedju ostalog piše:” U stvaralaštvu Ljiljane Milošević  dominira pejzaž i mrtva priroda. Jedan broj njenih pejzaža, na kojima se nalaze predeli Kambelevca, boje i forme dobijaju  očaravajući  izgled”. O temama kojima se bavi  Tatjana Karabašević Petrović  iz Majdanpeka, Marković piše: “Tatjana slika petlove  sa divnom bujnošću i neobuzdanom radošću. Tatjana je naslikala i čitavu jednu galeriju Vlahinja u njihovim nošnjama bogatim bojama i ukrasnim detaljima”. Marković je planirao da i on bude jedan od učesnika kolonije pa je  njegovu biografiju pod nazivom “O Kamenku M. Markoviću”, napisao Dragan Savić.

Potom  sledi  tekst “Sa nesmanjenim žarom, duboko i sa strašću, već pola stoleća i još  pola decenije – o liku i delu velikog slikara”, u kojem  filozof i konceptualni umetnik  Damir Malešev iznosi svoje  impresije  povodom Markovićevih 55 godina bavljenja životom i stvaralaštvom Rembranta van Rajna, genijalnog  holandskog  slikara epohe baroka. Malešev, nijednog časa  neskriva svoje oduševljenje dometima Markovićevih istraživanja. Svestan da pred sobom ima jednog od najboljih poznavalaca Rembrantovog života i rada uopšte, Malešev je napisao  rad  dostojan  jedne  ovakve  raskošne biografije. Tekst  naslovljen “Rembrant – ognjište života jedne duše“, Ivice Antića govori o uticaju koji su na njega imala Markovićeva predavanja i Markovićeve  knjige  o umetnosti, o Rembrantu, posebno.  U tekstu čiji je naslov “Kako sam zavoleo Konstantina  Brankušija”, Damir  Malešev piše o uticaju koji su na njega izvršile  knjige  Kamenka M. Markovića u kojima je ovaj pisao o životu i stvaralaštvu Konstantina Brankušija,  kao i o efektima  brojnih diskusija koje je vodio sa profesorom Markovićem.

Za Maleševa,  Marković je  autentični balkanski duh, bez ikakvog kompleksa, istraživač  i čovek do  srži duše opčinjen umetnošću.

Da je lepo i ugodno čitati Markovićeve  tekstove iz sveta istorije umetnosti, u kojima piše o Rembrantu, Rubensu, Velaskezu, Šardenu, Delakroa, Kalafateanuu, Sezanu…, Damir Malešev  je otkrio i   iskazao svoje impresije tekstom naslovljenim “ Povodom 80 eseja iz oblasti slikarstva na niškom portalu, profesora Kamenka M. Markovića”.

Intervju pod nazivom “Prof. dr Kamenko M. Marković, veliki čovek koji pruža nadu u ova skučena vremena”, koji je  sa Markovićem vodila Jelena  Djordjević, novinar “Niškog portala” , predstavlja jedan interesantan umetnički portret. Kamenko M. Marković jeste, pre svega drugog, jedna veoma originalna ličnost, kredibilan profesor i veliki ljubitelj prirode. U  prostorima evropske umetnosti, pa i šire, Marković se kreće ne samo kao njen tumač i likovni kritičar, već i kao mislilac koji u njenu piramidu ugradjuje snažan deo svog stvaralačkog kreativnog  duha.

U odeljku pod naslovom “Ono što nije zabeleženo, nije se ni desilo”,  Marković je ponudio nekoliko kratkih, zanimljivih, tekstova ilustrovanih fotografijama (Škola u Kambelevcu,  Rodna kuća  Vere Radivojević u Petlovači. Verini preci otselili su se iz Kambelevca 1922. godine  u plodnu Mačvu, O Osnovnoj školi u Babušnici pod čijim se krovom nalazi  zanimljiv mozaik na kome je prikazan djak u odeći karakterističnoj za ovaj deo Srbije…).

Zasebnu celinu čine 10 crteža radjeni tušem na hartiji Arsena Todorovića, nastali 1961. godine. Todorović je rodjen 1935. u Kambelevcu, u skromnoj kući Mihajla Todorovica- Solunca. Osnovnu školu Arsen je završio u Babušnici, a Gimnaziju,  kao djak generacije, u  Pirotu.

Kao svršeni gimnazista, tokom letnjih ferija, naslikao je  nekoliko likovnih radova i načinio portret u drvorezu. U Beogradu upisuje Višu pedagošku školu – grupu matematika i fizika. Nakon diplomiranja, radio je do penzije, kao nastavnik matematike. Arsen Todorović umro je 2016. godine u svojoj kući u Ovči.  Na samom kraju kataloga nalaze  se  reprodukcije  dva kaligrafska  rada Aleksandra Stankovića iz Niša.  Na  naslovnoj strani kataloga reprodukovan je rad Ljiljane Milošević  radjen uljem na platnu, dok je na zadnjoj korici  akvarel  Tatjane Karabašević Petrović.

Ovim katalogom priredjivač je želeo da  široj javnosti ponudi  priču o jednom  lepom selu  babušničke opštine, do kojeg se stiže  asvaltnim putem što vodi ka  Zvonačkoj Banji. Kada posle pet predjenih kilometara, medju voćkama sa desne strane puta ugledate “Buksov čardak” od dasaka, pred vama je  raskošna lepota sela, koju je u svojim knjigama opevao Kamenko M. Marković.

Priredio: Marko Mitić

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

4 Komentara

  1. Mada čitajući tekst nisam bio siguran oko precizne lokacije opisanog sela, kada dodjoh do ovog „Buksovog čardaka od dasaka“ više nisam imao dilemu. Pre više od 20 godina neke životne okolnosti su me jedne teške januarske noći po ledenoj kiši usmerile tim putem od Babušnice ka Zvoncu. Dok je auto milio, a umorne oči su bile fokusirane na poluzaledjeni drum, percepcija uma tog objekta koji se iz mraka pojavio u sred ničega je bila vanvremenska. Već istog leta sam prošao opet, po danu i tada se nasmejao sopstvenom doživljaju te zimske noći. Čini mi se da je neki fića virio tada iz te kuće. Delim mišljenje da što nije zapisano nije se ni desilo i tužno je što svako selo, poput Kambelevca, nije imalo svog hroničara. Sela nam umiru na jugu, a ništa o ne znamo o sudbinama ljudi koji nekad tu živeli i čiji su grobovi urasli i koprive.

  2. Katalog Kambelevacki vrbaci je lep opis jednog lepog sela u okolini Babusnice.
    Drago mi je sto se nesto ovakvo pojavilo,
    da i nove generacije procitaju nesto o ovom selu.

  3. Каменко М. Марковић је текстовима о селу Камбелевцу исписао химну свом родном месту и учинио ово лепо село још познатијим у Србији. Велика је срећа и привелегија да једо такво место изроди једног таквог великог човека. Историчар уметности један од најболјих рембрантолога у свету, сликар, песник, писац и хуманиста. Оно ђто је посебно вађно истаћи он је човек који бескранично воли своје место и назива га „мој мили Камбелевац“. Камбелевчани би требало да се поносе овим човеком и доделе му повелју као једном од најпознатијих лјуди родјени у овом селу. „Камбелевачки врбаци“ су крик лјубави у славу једног села надомак Бабуђнице.

  4. KAMENČULJAK IZ KAMBELEVAČKE REKE Kamenko Marković je moj vršnjak, drug iz odeljenja u petkom razredu škole „Ivo Lola Ribar“ u Babušnici. Bio je sjajan djak. Iz srpsko- hrvatskog jezika bez konkurencije, pisao je „Dnevnik“ koji je bio nešto neverovatno, zrelo kao rad nekog gimnazijalca. Nastavnik Dušan Ristić je obožavao Markovićevo pisanje i on je na svakom času čitao svoj „Dnevnik“. Kasnije je pisao pesme, neke su mu bile objavljene u Čika -Jovinom „Nevenu“. NIsam ga videla od završetka osmogodišnje škole ali sam osećala da će imati blistavu karijeru čime god se bude bavio. Voleo je umetnost, više od ostalih u odeljenju, zato me i ne čudi što sjajno piše tekstove iz sveta umetnosti, ne čudi me što jedan takav čovek toliko voli svoj zavičaj, svoj Kambelevac. Pa on je kod najstrože nastavnice Vlastimirke iz biologije imao peticu kao vrata. On je sa nevidjenim žarom govorio o pticama i životinjama,topio se u slasti dok je govorio o daždevnjacima iz Kambelevca. SJAJAN ČOVEK. Pozdrav, Milena.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com