Osvrt na “Kambelevački vrbaci”

Katalog  započinje  tekstom „Nekoliko rečenica o jednom  lepom selu u Babušničkoj opštini“, u kojem Marković, pun topline i ljubavi, govori o Kambelevcu, svom rodnom mestu, u kojem je živeo do okončanja osmogodišnje škole. Sećajući se detinjstva i ljudi koje je u tom razdoblju sretao, Marković  je, oblikovao čitavu jednu galeriju likova i njima naselio sedam, svojih, sjajno napisanih  priča. Potom sledi priča o slikarskoj koloniji  pod nazivom  “Kambelevački vrbaci”, koja je trebalo da  se  realizuje  u Kambelevcu tokom leta 2023. godine. Ali nije, što ne znači da  je neće biti 2024. godine.

U tekstu “Učesnici kolonije”, Marković  piše o  slikarima  na koje je računao da će učestvovati na koloniji. To su:  Birgita Ristić, Ljiljana Milošević,  Natalija Stojčić, Stanče Rakić, Tatjana  Karabašević  Petrović i  kaligraf Aleksandar  Stanković. O  svakome   je  napisao  po nekoliko rečenica i reprodukovao  po jedan njihov rad. Tako na primer, o Ljiljani Milošević  izmedju ostalog piše:” U stvaralaštvu Ljiljane Milošević  dominira pejzaž i mrtva priroda. Jedan broj njenih pejzaža, na kojima se nalaze predeli Kambelevca, boje i forme dobijaju  očaravajući  izgled”. O temama kojima se bavi  Tatjana Karabašević Petrović  iz Majdanpeka, Marković piše: “Tatjana slika petlove  sa divnom bujnošću i neobuzdanom radošću. Tatjana je naslikala i čitavu jednu galeriju Vlahinja u njihovim nošnjama bogatim bojama i ukrasnim detaljima”. Marković je planirao da i on bude jedan od učesnika kolonije pa je  njegovu biografiju pod nazivom “O Kamenku M. Markoviću”, napisao Dragan Savić.

Potom  sledi  tekst “Sa nesmanjenim žarom, duboko i sa strašću, već pola stoleća i još  pola decenije – o liku i delu velikog slikara”, u kojem  filozof i konceptualni umetnik  Damir Malešev iznosi svoje  impresije  povodom Markovićevih 55 godina bavljenja životom i stvaralaštvom Rembranta van Rajna, genijalnog  holandskog  slikara epohe baroka. Malešev, nijednog časa  neskriva svoje oduševljenje dometima Markovićevih istraživanja. Svestan da pred sobom ima jednog od najboljih poznavalaca Rembrantovog života i rada uopšte, Malešev je napisao  rad  dostojan  jedne  ovakve  raskošne biografije. Tekst  naslovljen “Rembrant – ognjište života jedne duše“, Ivice Antića govori o uticaju koji su na njega imala Markovićeva predavanja i Markovićeve  knjige  o umetnosti, o Rembrantu, posebno.  U tekstu čiji je naslov “Kako sam zavoleo Konstantina  Brankušija”, Damir  Malešev piše o uticaju koji su na njega izvršile  knjige  Kamenka M. Markovića u kojima je ovaj pisao o životu i stvaralaštvu Konstantina Brankušija,  kao i o efektima  brojnih diskusija koje je vodio sa profesorom Markovićem.

Za Maleševa,  Marković je  autentični balkanski duh, bez ikakvog kompleksa, istraživač  i čovek do  srži duše opčinjen umetnošću.

Da je lepo i ugodno čitati Markovićeve  tekstove iz sveta istorije umetnosti, u kojima piše o Rembrantu, Rubensu, Velaskezu, Šardenu, Delakroa, Kalafateanuu, Sezanu…, Damir Malešev  je otkrio i   iskazao svoje impresije tekstom naslovljenim “ Povodom 80 eseja iz oblasti slikarstva na niškom portalu, profesora Kamenka M. Markovića”.

Intervju pod nazivom “Prof. dr Kamenko M. Marković, veliki čovek koji pruža nadu u ova skučena vremena”, koji je  sa Markovićem vodila Jelena  Djordjević, novinar “Niškog portala” , predstavlja jedan interesantan umetnički portret. Kamenko M. Marković jeste, pre svega drugog, jedna veoma originalna ličnost, kredibilan profesor i veliki ljubitelj prirode. U  prostorima evropske umetnosti, pa i šire, Marković se kreće ne samo kao njen tumač i likovni kritičar, već i kao mislilac koji u njenu piramidu ugradjuje snažan deo svog stvaralačkog kreativnog  duha.

U odeljku pod naslovom “Ono što nije zabeleženo, nije se ni desilo”,  Marković je ponudio nekoliko kratkih, zanimljivih, tekstova ilustrovanih fotografijama (Škola u Kambelevcu,  Rodna kuća  Vere Radivojević u Petlovači. Verini preci otselili su se iz Kambelevca 1922. godine  u plodnu Mačvu, O Osnovnoj školi u Babušnici pod čijim se krovom nalazi  zanimljiv mozaik na kome je prikazan djak u odeći karakterističnoj za ovaj deo Srbije…).

Zasebnu celinu čine 10 crteža radjeni tušem na hartiji Arsena Todorovića, nastali 1961. godine. Todorović je rodjen 1935. u Kambelevcu, u skromnoj kući Mihajla Todorovica- Solunca. Osnovnu školu Arsen je završio u Babušnici, a Gimnaziju,  kao djak generacije, u  Pirotu.

Kao svršeni gimnazista, tokom letnjih ferija, naslikao je  nekoliko likovnih radova i načinio portret u drvorezu. U Beogradu upisuje Višu pedagošku školu – grupu matematika i fizika. Nakon diplomiranja, radio je do penzije, kao nastavnik matematike. Arsen Todorović umro je 2016. godine u svojoj kući u Ovči.  Na samom kraju kataloga nalaze  se  reprodukcije  dva kaligrafska  rada Aleksandra Stankovića iz Niša.  Na  naslovnoj strani kataloga reprodukovan je rad Ljiljane Milošević  radjen uljem na platnu, dok je na zadnjoj korici  akvarel  Tatjane Karabašević Petrović.

Ovim katalogom priredjivač je želeo da  široj javnosti ponudi  priču o jednom  lepom selu  babušničke opštine, do kojeg se stiže  asvaltnim putem što vodi ka  Zvonačkoj Banji. Kada posle pet predjenih kilometara, medju voćkama sa desne strane puta ugledate “Buksov čardak” od dasaka, pred vama je  raskošna lepota sela, koju je u svojim knjigama opevao Kamenko M. Marković.

Priredio: Marko Mitić

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.