Elena i Maša: Nije nemoguće završiti medicinu sa svim desetkama
Elena Stanković iz Vlasotinca koja je juna prošle godine diplomirala na Medicinskom fakultetu u Nišu i Maša Radenković studentkinja četvrte godine istog fakulteta, našle su se danas među 24 studenta niškog univerziteta nagrađenih iz budžeta grada Niša sa po 50.000 dinara.
Elena je juna prošle godine diplomirala bez i jedne druge ocene u indeksu osim desetke, a Maša je nagrade sa republičkih takmičenja iz matematike i fizike zamenila desetkama u indeksu.
Elena je za Niške Vesti rekla da jeste teško, ali nije nemoguće završitit medicinu sa svim desetkama svih šest godina studija.
„Uz dobru organizaciju vreme, malo žrtvovanja i malo više truda, sve može da se stigne. Osim dva ispita koja sam poništila da bi u sledećem ispitnom roku dobila desetke, ostale sam sve polagala sa desetkom na prvom polaganju. Najteži ispiti bili su mi anatomija, onkologija i neurologija“, izjavila je Elena.
Ona je kazala da za sada nema posao, ali da ne planira da ga potraži u inostranstvu.
„Položila sam pre nedelju dana državni ispit i sada iščekujem konkurs za zapošljavanje 100 najboljih studenata medicine koji Ministarstvo zdravlja raspisuje svake godine. Ne planiram da idem u inostranstvo. Trudila sam se i radila puno tokom studija da bi mogla da ostanem ovde, blizu svoje porodice“, kalaza je Elena.
Dodala je da posebno voli internu medicinu, tako da bi u budućnosti volela da se time bavi i da dobije specijalizaciju iz gastroenterologije.
„Volela bi da se i dalje usavršavam, pa da možda jednog dana gradim i karijeru na fakultetu“, rekla je Elena i kazala da njeni roditelji nisu lekari i da je ona u njihovoj porodici prva stigla do diplome Medicinskog fakulteta.
Maša Radenković, svojevremeno jedan od najsupešnijih niških gimnazijalaca, uspehe je nastavila da postiže i na Medicinskom fakultetu.
„Fakultet je težak, potrebno je uložiti dosta vremena i truda, ali nije nemoguće imati sve desetke. Glavni cilj mi je da studije nastavim i završim ovako kao što sam počela – sa svim desetkama“, izjavila je Maša.
Ona je dodala da, uprkos brojnim obavezama na fakultetu stiže i da se druži sa drugaricama i da ima slobodno vreme za izlaske.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Svako ko je studirao medicinu zna da je praktično nemoguće imati desetke na svim predmetima tokom 6 godina studija.
Prosto je nemoguće da je na svakom ispitu znala za 10 uz mogućnost da je uvek naišla na ,,dobrog” i raspoloženog profesora.
Prosto neki profesori čak i ne znaju da upišu 10, osim podobnim studentima.
Ni to nije problem(nabubati),vec kakav ce doktor biti?! Svi se oni zovu doktori,a nama kada zatrebaju neznamo gde da idemo!!!
Ni najveci naucnici, od onih koji su zaduzili covecanstvo,nisu bili najbolji uvek i iz svega niti su se masovno druzili, naprotiv, ucili su i stvarali vrlo usamljenicki… Nasi su cuveni profesori medicine nekad zavrsavali opste studije s prosekom 6 ili 7, ali su iz oblasti, kojima su se kasnije bavili i koje su ih izistinski privlacile i imali dara i vestine za njih bili svetski priznati i poznati strucnjaci. Za ocekivati je da se retko sposobni ljudi retko i radjaju, a odavno vec i posebno s “Bolonjom” geniji se na fakultetima u nasoj zemlji, i ne samo u medicini, proizvode kao na fabrickoj traci, na desetine, i to svake godine… U praksi, medjutim, ne vidimo tolika genijalna poboljsanja bilo koje struke. Zasto? Teorija bez potvrde u praksi ili se negira ili izaziva sumnju.
Kad se nesto uci, ono se moze nauciti ili nabubati; ono sto se zaista nauci, temeljno i s razumevanjem, stvara u mozgu tzv. engrame tj. “slike secanja” i nauceno je za sva vremena, vremenom se samo to znanje usavrsava i nadogradjuje; ono,pak, sto se nabuba, tj. brzo i napamet nauci, a uz to jos i ne obnavlja, mozak brise i brzo zaboravlja, tako da stvarne i dugorocne koristi od tog, u trenutku iskazanog znanja i nema.
Nadajmo se da su ove nase mlade koleginice i kolege zaista retko talentovane i vredne i onda, svakako, treba im cestitati i podrzati ih.
Da se pitam, medjutim, davno bih ukinula “Bolonju” a sansu bih u praksi dala podjednako svim mladim doktorima, bez obzira na prosek tokom opstih studija. Nije mala stvar zavrsiti medinski (naravno i neki drugi) fakultet kako god, a samo kroz rad kasnije mozemo videti necija i teorijska i prakticna znanja i vestine i iskoristiti ga tamo gde je najsposobniji, mozda cak genijalan. Naravno, treba i dalje primereno nagradjivati i taj skolski uspeh, taj na fakultetu,ali ne prioritetom zaposljavanja – za posao u red! Redom zaposljavati mlade doktore, bez preskakanja generacija! Samo to je pravedno, a tako ce se suzbiti i razne druge nepravilnosti, porodicne i kumovske protekcije,mita i korupcije…a znamo koliko, na zalost, toga danas imamo. Dakle, redom, “ni po babu ni po stricevima” a ni po desetkama! Zivot, ipak, nije prava linija i ne daje nam, na zalost, uvek istu energiju da u svakom trenutku i u svemu damo svoj maksimum. Budimo realni.
Dr Vera,sjajno zapažanje ,sjajna analiza studija(a naročito medicinskih struka), a još bolje pretočeno u pisanu reč.Svaka Vam je nepogrešivo tačna.
Dr Vera, svaka Vam čast na komentaru!
Hahaha bilo u svakoj generaciji ali su debele veze, mozete svoje babe i dede da farbate tako
Честититке и родитељима Др Доценту Помоћнику руководиоца клиникe за ендокринологију као и мами помоћници директора школе Мија Станимировић.
Лепо је имати тако успешно дете, браво све честитке.