“Dukat za lađara” roman o čojstvu i junaštvu

„Dukat za lađara“ naziv je novog romana niškog pisca Dejana Stojiljkovića, koji posle samo nedelju dana beleži vanredan uspeh.

Reč je o trećem nastavku petoknjižja koji se tematski nadovezuje na priče koje smo čitali u romanima „Duge noći i crne zastave“ i „Olujni bedem“.

„Dukat za lađara“ opisuje period posle pada Niša i bitke na Pločniku, a glavni junak je Ivan Kosančić.

„Sa ovom knjigom preselili smo se sa Pločnika u Kosanicu gde počinju da se dešavaju neke mračne stvari koje Ivan Kosančić pokušava da reši. Priča nema taj epski zamah kao prethodna dva romana, ali ima i čojstva i junaštva i opisuje šta znači biti vitez tog vremena, biti odgovoran za sebe i svoj narod i državu“, kaže Stojiljković.

Lik Ivana Kosančića, Stojiljković prikazuje kao običnog čoveka svesnog svojih ograničenja i mana, bez sujete da misli da je on u pravu za sve, koji sumnja u sebe i taj nedostatak savršenstva ga čini savršenim.

„On shvata da je grešan i da neke stvari nije uradio kako treba, sumnja u sebe, jer kažu da su samo budale potpuno samouverene i misle da sve što rade rade najbolje na svetu. U to vreme klasni odnos je bio strog i znalo se ko su gospoda, a ko su Sebri, običan narod. Međutim, on je čovek koji je za narod nešto poput despota Stefana Lazarevića koji je sačuvao i narod i državu. To je to čojstvo i viteštvo. Čojstvo je veoma bitan segment njegove ličnosti jer on time pokazuje kako brani druge od sebe u čemu je njegova veličina“, objašnjava Stojiljković.

Iako se cela priča vrti oko Kosančića, knjiga se podjednako bavi i položajem žena u srednjem veku, što nije tema koja je do sada bila zastupljena u našoj književnosti, iako se u našoj istoriji potvrdilo da možda celo carstvo, kraljevstvo pa i kneževina mogu da zavise od jedne jake žene.

„U svojim romanima uvek volim da imam neki jak ženski lik, zato što za razliku od nekih drugih zemalja mi imamo jednu specifičnost u srednjem veku, a to je da su naš narod u prelomnim trenucima spasile upravo neke jake, moćne žene. Malo ljudi zna da je nakon smrti cara Dušana, njegova žena Jelena i kao monahinja vladala Srbijom, onda kneginja Milica koja je žrtvovala sebe, a posle nje i Olivera Hrebeljanović, Dostana u „Olujnom bedemu“, koja postaje verenica Toplice Milana, po narodnom predanju u stvari je Kosovka devojka i tako dalje do Milunke Savić i nekih drugih velikih heroina. U „Dukatu“ ta žena je Đurđija, koja nije plemkinja već devojka iz naroda, tu je i vila Naisa. Sve su to jake žene koje su u određenim trenucima bile jače i od muškaraca“, ističe Stojiljković.

Sredni vek i prilike u Srbiji velika su inspiracija za niškog pisca. Petoknjižje započeto u Nišu, preko Pločnika i Kosanice, ide sve do Kosovske bitke, a cilj mu je, kaže, da razveje neke naše uvrežene zablude.

„Prva i najvažnija je da mi ne slavimo nikakav poraz na Vidovdan. Slavimo pobedu, jer mi smo u toj bici pobedili Turke. Odnos snaga je bio takav da nismo mogli da se održimo. Ali na neki način i jesmo jer je posle bio zlatni period po Despotu Stefanu. Lik Vuka Brankovića, koji se pojavljuje u „dugim noćima“, u nastavku petoknjižja će biti veoma značajan, jer on uopšte nije bio izdajnik. Opirao se Turcima do samog kraja i skončao je u turskom zatočeništvu, a sahranjen je na Svetoj Gori gde je njegov brat Gerasim bio monah. Nažalost, naše narodno predanje mu je učinilo ogromnu nepravdu, koju ćemo probati kroz književnost da ispravimo“, navodi Dejan.

Roman „Dukat za lađara“ prati i disk sa pesmama koje, kako kaže autor, korespondiraju sa knjigom. Numere izvodi Najda i njegov bend Deliverens. Tri potpisuje Stojiljković, dok su dve autorske Dejana Najdanovića Najde koji sa svojim bendom Deliverens potpisuje i muziku.

„To ja zovem vizantijski rokenrol koji bez specifičnog Najdinog glasa, ne bi zvučao kako inače zvuči“.

Roman „Dukat za lađara“ debitovao je na drugom mestu Lagunine top liste za samo nedelju dana prodaje.

Dejan Stojiljković je jedan od najčitanijih pisaca mlađe generacije iz Niša. Pored romana „Dukat za lađara“, autor  je dela “Konstantinovo raskršće”, “Leva strana druma”, “Duge noći i crne zastave”, “Znamenje anđela” i “Olujni bedem”. Osim romana, Stojiljković se oprobao i kao dramski i pisac scenarija za filmove i televizijske serije. Kao koscenarista radio je na seriji „Senke nad Balkanom“.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.