Društvo

(VIDEO) Branko Miljković bi 29. januara proslavio 90. rođendan

"Ako odete u Gadžin Han rećiće vam da je Branko Miljković rođen tamo, to nije tačno. Rođen je 1934. godine 29. januara u Gradskoj bolnici ovde u Nišu", kaže za Niške Vesti pisac Dejan Stojiljković, koji je pre dva dana u Beogradu u Narodnoj biblioteci promovisao knjigu o Miljkoviću "Zvezda nad prazninom".

Stojiljković dalje objašnjava da mu je majka bila poreklom iz Dalmacije a otac iz Zaplanja, kroz porodično stablo u sebi je Miljković imao i jevrejsku, hrvatsku i italijansku krv, jer je porodica iz Dalmacije bila mešovita.

“To je dobro, to se vidi u njegovoj poeziji a vidi se i u njegovom karakteru”, kaže uz osmeh Stojiljković.

Stojiljković dalje otkriva da je Miljković bio “prgavi Zaplanjac” kada je bio u prilici da se od nekih komentara i kleveta odbrani ali da u suštini Branko nije mnogo mario za to, šta će drugi da kažu za njegov rad, pisanje.

Foto: Niške Vesti/arhiva

“Niko danas ne pamti Branka po tome što je bio prgavi Zaplanjac. Branko se pamti po njegovim delima i to ostaje. “Uzalud je budim” i svi odmah znaju da je to Brankova pesma, a to jeste najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku ikada, a ozbiljna je konkurencija“, ističe Stojiljković.

On pojašnjava da pored njegove najnovije knjige, postoje dobre knjige o Branku koje su i njemu poslužile za nastanak najnovijeg romana.

“Ja nisam mislio da sam ja taj koji treba da napiše knjigu o Branku. Knjiga o Branku piše se jednom u životu, tu nema popravnog. Siguran sam da ovo nije poslednja knjiga o Branku jer je on stalno aktuelan, obožavaju ga ljudi od Vardara pa do Triglava i inspiracija je mladim pesnicima”.

U čuvenoj pesmi Partibrejkersa je njegov stih “Tamo gde je srce, tamo sija sunce“, “Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo”, “Ko ne sluša pesmu slušaće oluju”– Bregović a tu su umetnici na koje je Branko imao uticaj a to su Azra i Đoni Štulić, Milan Mladenović i Nikola Vranjković.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Niške Vesti (@niskevesti)

“Branko Miljković nije samo niški pisac, pisac ne pripada ni gradu ni državi, ni palanci, ni kraju u kome živi , pisac pripada jeziku na kome piše tako da je Branko Miljković pre svega jugoslovenski pisac,  jer je pisao na srpsko-hrvatskom i srpski je pisac”, rekao je za Niške Vesti, pisac Dejan Stojiljković.

Knjiga Dejana Stojiljkovića – ZVEZDA NAD PRAZNINOM promovisana je Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu.

Branko Miljković u šetnji ulicama Niša, foto-kolaž, autor Ivan Redi

Branko MIljković u svom rodnom gradu ima školu, ulicu, spomen sobu i bistu ispred Narodnog pozorišta. Još 2016. godine postojala je i ideja poznatog niškog arhitekte Ivana Hadži Redija da se Branku napravi spomenik u prirodnoj veličini i postavi u glavnoj pešačkoj zoni, kod tržnog centra Kalča.

Udruženje pesnika koje nosi pesnikovo ime, ima podmladak, oni svake godine na važnije datume vezane za Branka, recituju i iznose cveće kraj biste ispred Narodnog pozorišta u Nišu.

Spomen soba Stevanu Sremcu i Branku MIljkoviću otvorene su aprila 2018. godine u ulici Aleksandra Nenadovića u sklopu postavke Narodnog muzeja. Porodica Miljković je 1971. godine poklonila pesnikovu zaostavštinu uz napomenu: Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo jer je od danas to vaše. (Majka Marija, otac Gligorije i brat Dragiša MIljković). U zaostavštini se nalaze pesnikovi lični predmeti, fotografije, rukopisi, kao i pesnikova biblioteka.

Kada kročite u Osnovnu školu Branko Miljković na Trošarini, nekada jednu od najvećih niških škola, odmah pored ulaznih vrata nailazite na Brankov kutak koji podseća na velikana čije ime nosi škola. Učenici i profesori godinama neguju i održavaju ovaj kutak kako bi sve naredne generacije znale koliko je bio veliki pesnik po kome se zove baš njihova škola.

Smrt pesnika Branka Miljkovića, jednog od najdarovitijih iz druge polovine XX veka, i danas je obavijena velom tajne i izaziva brojne polemike. Najveći među srpskim pesnicima preminuo je pod misterioznim okolnostima u noći između 11. i 12. februara 1961. godine u Zagrebu. Određeni krug Brankovih savremenika i tada je odbacivao mogućnost da je pesnik sam sebi oduzeo život.

 

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Jedan komentar

  1. Хвала кустосу Нар. музеја Ниш Јовану Младеновићу и дир. Ненаду Спасићу, што оформише спомен-собу два великана српске књижевности.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com