Dejan Todorović: U njegovim rukama zakucaju satovi stari i do 100 godina

Dejan Todorović, jedan od najmlađih sajdžija u Nišu, jedan od retkih mladih ljudi koji uopšte i požele da se bave ovom profesijom. U trenutku kada zanati izumiru, Todorović je dokaz da može da se radi posao iz ljubavi, jer je još kao mali zavoleo satove pa je nekako to i opredelilo njegov životni put.

“Još kao dečak sam krenuo da rasturam satiće po stanu, roditeljima je najpre to bilo čudno, ali su me podržali u želji da postanem prvi časovničar u porodici. Bio je težak put, jer u periodu kada sam završavao školu nije postojao internet. Morao sam da se dovijam za svetsku literaturu, tehničke specifikacije inostranih satova, pa sam kroz čitanje, skalpanje i rasklapanje mehanizama, došao na nivo na kojem sam sada”, rekao je Todorović Niškim Vestima.

Jeste najmlađi u gradu, ali mušterije imaju poverenja u njega. Posla kaže ima.

“Poverenje je ključno za bilo koji posao, a pogotovo za ovaj gde vi treba da popravite njihova mala blaga koja čuvaju i nose na ruci dugo godina i pričaju istoriju. Moj slogan i jeste “sačuvajte sajt za drugu generaciju” i trudim se da ga održim. Nema veće vrednosti nego kada očevi, dedovi prenesu satove svojim unucima sat”, iskren je ovaj mladi časovničar.

Dugo je vremena prošlo dok Dejan Todorović nije otvorio radnju. On je prvi časovničar posle 25 godina koji je otvorio časovničarsku radnju u Nišu. Ima dva sina i veruje da će krenuti njegovim stopama.

“Mislim da je ovo lep posao, lep poziv. Postoji jedna čuvena replika iz našeg domaćeg filma “dok je sveta i veka meriće se vreme”. Tako da verujem da za ovaj poziv ima nade”, istakao je Todorović.

Tehnologija proizvodnje satova se nije mnogo promenila, pa kaže da najčešći kvarovi koji su se javljali tada, i sada su slični. Najčešći kvarovi su bili krunice, stakla, federi, ome se stakla, kidaju se kaiševi. Za časovničarstvo je važno da se ima dosta strpljenja, dosta odricanja jer postoji bezbroj satnih mehanizama koje čovek mora da ima u glavi. Ali ipak ništa to njemu nije teško.

“Ja imam tu sreću da radim posao koji volim. Lepo je raditi sa ljudima. Kada nekome popravite sat koji čuva od oca, dede, ujaka i on je zbog toga srećan, još vam se i zahvali, to je ta satisfakciija koja mi daje podstrek za dalji rad i uspeh u svom poslu”, zaključio je Dejan Todorović.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.