Ilić: Budući niški tramvaj mogao bi da ima tri linije, obavezno da ide i kroz centar (VIDEO)

Beogradska firma Cestra uskoro završava Plan održive urbane mobilnosti (POUM) za Niš. Tada će biti poznato više detalja u vezi sa nekim novim a starim rešenjima za “komplikovani u mnogim segmentima” niški saobraćaj. Na otvaranju 33. Salona urbanizma u Nišu čule su se opet najave za moguću izgradnju železničkog prstena oko grada koji je još maja meseca najavljivala gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski.

I opet se između redova moglo čuti kako bi možda najbolje rešenje za Niš bio stari dobri tramvaj.

“Od osnivanja našeg udruženja ja zamišljam kako kroz grad ponovo voze tramvaji, ima tu puno posla i pitanje je kako će Nišlije prihvatiti tako veliku novinu u organizaciji saobraćaja”, kaže Dragan Ilić, predsednik Udruženja ljubitelja niških tramvaja.

Ilić koji učestvuje u izradi plana održive urbane mobilnosti grada kaže da će konačni plan verovatno kao jedno od rešenja predložiti i šinski prevoz.

“Taj plan imaće 2.500 stranica ali je pitanje šta od toga može da se primeni u Nišu. Najveći problem je predvideti potrebe putnika i pridobiti ih za javni prevoz. Ako imamo samo tu kružnu liniju šta je sa putnicima kojima treba do centra grada da putuju još 1,5 kilometara. Uz tu kružnu liniju koja se već pominje treba da postoje još dve, jedna od centra ka Niškoj Banji i jedna od Železničke stanice ka naselju “9. maj”, kaže Ilić.

On dodaje da ne sme ni da pomisli na to kako bi izgledala izgradnja ovih linija kroz centar grada i kako bi na to reagovale Nišlije, obzirom da bi ti radovi trajali malo duže.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Niške Vesti (@niskevesti)

Železnički prsten oko grada, po najavma ide od Bulevera Medijana preko Somborskog bulevara, tj. Bulevara potpukovnika Gorana Ostojića, preko Bulevara Heroja sa Košara i čitav taj deo obuhvata prvi korak za uspostavljanje tramvajskog prevoza u Nišu.

Gradonačelnica Dragana Sotirovski je maja najavila da se u tom pravcu razmišlja.

„Planiramo da u narednom periodu napravimo jedan prsten oko centra grada i da jednoga dana kada izmestimo prugu, taj kolosek zamenimo kolosekom na kojem bi mogli da se kreću tramvaji“, najavila je Sotirovski.

Ako se već razmišlja o šinskom prevozu Ilić misli da je bolje usmeriti ga i ka centru.

“Uzimajući u obzir da je koncentracija ljudi više ka centru zbog institucija, škola i bolnica ja mislim da je dobro da tramvaj ide i kroz centar. Za nas bi najbolji bio LRT koji liči na metro, a bolji je po kapacitetu od autobusa”, kaže Ilić.

A kako bi sve ovo moglo da izgleda pogledajte u projekciji koju je napravilo Udruženje ljubitelja niških tramvaja.

Na temu urbanog grada biće govora i u petak 10. novembra u okviru 33. Salona urbanizma u amfiteatru A kada će upravo Dragan Ilić govoriti o izveštaju sa IX Međunarodnog savetovanja “U susret humanom gradu” koje je održano u Novom Sadu. Za Niške Vesti Ilić otkriva biće i tokom ovog izveštaja reči o niškim tramvajima.

NIŠKI TRAMVAJI KROZ ISTORIJU

Prošlo je više od 90 godina otkako je prvi niški tramvaj, brzinom od 25 kilometara na sat, prošao kroz centar Niša na putu za Nišku Banju sa početne stanice kod Železničke stanice. Pripreme za polazak tramvaja počele su 15. novembra davne 1930. godine, da bi sutradan, za tačno jedan dinar, Nišlije počele da se voze u “čudu na šinama”. Tramvajima su se građani Niša vozili 28 godina, a lepotani na šinama koji i danas predstavljaju atrakciju u mnogim evropskim gradovima, šepurili su se gradom do 10. avgusta 1958. godine. Tog avgustovskog dana na poslednji krug tramvaja u Nišu, kažu dobri poznavaoci ovih prilika, došlo je da ih pozdravi blizu 20.000 ljudi koji su ih svojim pogledom ispratili na putu za večnost. Te godine su proglašeni simbolom kapitalizma, a put u lepši i prosperitetniji život koji je nudio novi društveni poredak morao je da bude brži od tramvaja koji su zamenjeni autobusima.

Mlađe Nišlije i ne znaju da su niškim ulicama nekada išli tramvaji, da se čulo zvonce kojima su upozoravali pešake da se sklone sa šina, da su u toku zime kola bila zatvorena, a u vrele letnje dane otvorena kako bi građani uživali u sunčanom danu na putu do Niške Banje i bega iz grada. Kada im neko i pomene tramvaj, uglavnom pomisle na kafić u Obrenovićevoj ulici u kome se još jedino u Nišu može čuti tramvajsko zvonce koje je najavljivalo dolazak, ali i polazak tramvajskih vagona sa stajališta.

A, nije oduvek bilo tako. Tramvajski prevoz je bio sistem javnog prevoza u gradu na Nišavi čitavih 28 godina, od 16. novembra 1930. do 10. avgusta 1958. godine. Do tada su se za gradski prevoz koristile čeze i taljige, a bilo je i fijakera, pa i taksija.

Niš je tramvaje dobio od novca koji je uplatila Nemačka na ime ratnih reparacija iz Prvog svetskog rata. Suma od preko 21 milion dinara plaćena je za postavljanje pruge, tramvaja i tramvajske stanice. Zajedno s tim, izgrađene su dve električne stanice i mreža električne energije je proširena po gradu. Prvi tramvaji su stigli u Niš 31. decembra 1922. godine. Tramvaj se kretao od tramvajske stanice do Niške banje. Za 28 godina, tokom upotrebe sistema, ukupno je prevezeno otprilike 7,5 miliona putnika, kažu dobri poznavaoci ovog vremena.

Izgradnja tramvajske pruge i ostale infrastrukture bila je poverena češkoj kompaniji „Kolben i drugovi“ koja je postavila tramvajske koloseke, izradila remizu, dve ispravljačke stanice i postavila kontaktnu mrežu. Radovi na izgradnji tramvajske pruge su počeli 1928. godine, pod rukovodstvom niškog preduzimača Sotira Blagojevića, a završeni su u maju 1929. godine. Saobraćaj je zvanično uspostavljen u nedelju, 16. novembra 1930. godine. Tramvaj je išao od Železničke stanice do Niške banje.

Ukupna dužina tramvajske pruge je bila oko 12 kilometara, a vozni park se sastojao od 10 tramvajskih motornih kola i po pet zatvorenih i otvorenih prikolica. Tramvajska pruga je bila jednokolosečna sa trinaest stanica i sekla je železničku prugu na dva mesta, kod Pirotske rampe u Ristićevoj ulici i niškobanjske rampe.

U niškom tramvaju 1930. godine nije smelo da se pljuje, peva i prosi. U kola je bilo zabranjeno uvoditi pse i živinu. Red je morao da se zna. Zato nije ni čudo, ističu poznavaoci tadašnjih prilika, zašto su Nišlije nostalgične za šinobusima. U vreme kada su nabavljeni tramvaji Niš je imao 25.096 žitelja, ali su se oni, zahvaljujući svojim tramvajima osećali kao stanovnici velikih evropksih gradova. Da bi prošao 12 kilometara na šinama, Nišlija bi se u proseku vozio i po dva sata, ali osećaj je bio gospodski.

Po ukidanju saobraćaja 1958. godine niški tramvaji nisu uništeni, već je napravljeno unikatno ekskluzivno naselje vikendica od tramvaja u Niškoj banji. Godine 2007. opštinske vlasti Niške Banje proglašavaju naselje od tramvaja-vikendica za ruglo i uništavaju sve tramvaje osim jednog koji čeka restauraciju i mesto u muzeju kao simbol jednog vremena koje je za nama, ali bi mnogi da se ono vrati. Na ulicama su iz zamenili autobusu koji su, po proceni ondašnjih vlasti bili rentabilniji ili su, pak, bili simbol brzog ulaska u bolji život. Procena je, čini se, bila pogrešna jer tramvaji u mnogim evropskim prestonicama danas predstavljaju pravu atrakciju za turiste.

Na današnji dan 1958. godine 20 hiljada Nišlija je ispratilo tramvaje na put u zaborav

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.