U Regionalnom centru u Nišu održan je skup posvećen socijalno ugroženim grupama. U Centru za socijalni rad “Sveti Sava” kažu da su najugroženiji Romi, a na pitanje da li se italijanska praksa socijalizacije ranjivih grupa može primeniti u Srbiji, pokušao je da odgovori ekspert iz ove oblasti, profesor Miroslav Brkić. Kako je istakao, licenciranje usluga u socijalnoj zaštiti obavezno je i trebalo bi ih što pre uskladiti sa pravilima EU.
Grupe građana i nevladine organizacije okupile su se u Regionalnom centru kako bi razmenile dobra iskustva u radu sa nacionalnim manjinama i uključile ih u društvenu zajednicu. Skup su otvorili Romi iz kulturno umetničkog društva “Alija Jašarević” i Udruženja “Tolerancija” odigravši splet igara karakterističnih za njihovu kulturu. Patrisija Pašić predstavljala je KUD “Alija Jašarević”.
“Svoju kulturu predstavili smo kroz igru i pesmu. Odigrali smo splet “Mladost” uz pesmu “Đemile”. A na sebi imamo šarenu nošnju cvetnog dezena po kojoj smo prepoznatljivi”, rekla je Patrisija.
Iz Centra za socijalni rad “Sveti Sava” napominju da su najranjivije grupe nacionalne manjine, stari i deca. Od toga preko 50% pripadnika romske populacije u Srbiji koriste usluge centra jer su na ivici siromaštva.
Zato je neophodno baviti se ovim grupama, da bi se i poboljšao njihov položaj, rekao je direktor Centra za socijalni rad “Sveti Sava”, Zoran Jović.
“Ovakvi skupovi imaju za cilj da razmenimo iskustva i vidimo primer dobre prakse sa kojim nismo bili upoznati. Na taj način dobijamo na vremenu jer preuzimamo od drugih već isprobana i dobra rešenja koja možemo odmah primeniti u svojoj sredini” dodaje Jović.
Stručnjaci kažu da je osnovna ideja da se marginalizovane grupe izvuku iz institucija, jer pravo čoveka je da živi u prirodnom okruženju.
Primer pozitivne prakse je Italija koja je još 70-ih godina postepeno zatvarala psihijatrijske ustanove i omogućila da pacijenti žive u zajednicama, navodi profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Miroslav Brkić.
“U Italiji je sistem organizovan po principu mobilnih timova. Njihovi timovi deluju u lokalnoj zajednici koja je podeljena na kvartove. Oni rade i sa porodicom i susedstvom koja je upućena u problem i spremna je da reaguje. Iskustvo od 50-ak godina stvorio je sistem kome trebamo i mi da težimo jer kod nas su psihijatri ili socijalni radnici uglavnom u ordinaciji, kancelariji što produbljuje socijalnu izolaciju”, ističe Miroslav Brkić.
Profesor Brkić dodaje da je za ovakav sistem rada potrebno vreme, a da je Srbija na samom početku.
„Postoje i usluge koje zakon i podzakonska akta ne prepoznaju, ali pružaoci i takvih usluga ne mogu da rade bez licence. Zbog toga treba pronaći način za njihovo licenciranje. Srpski zakoni u suštini su dobri, njihova primena je druga priča“, naglasio je Brkić.
Tema jednog od sledećih projekata koji podržava EU biće upravo zapošljavanje i socijalno stanovanje romske populacije, izbeglih, raseljenih i osoba sa invaliditetom.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
