Sećanje na Milenka Popovića
Pisac knjige koja je pre četrdeset godina ponudila čitaocima nepoznate detalje iz života dvojice velikih pesnika Jovana Dučića i Miloša Crnjanskog.
Godine 1984. godine, odmah po objavljivanju, knjiga “Crnjanski izmedju dva sveta”, izazvala je veliko interesovanje javnosti.
Tom knjigom Milenko Popović je ponudio radoznalom čitaocu nešto novo, sasvim lično o Jovanu Dučiću i Milošu Crnjanskom.
Naime, Popović je proveo četiri godine uz Dučića, na poslovima atašea za štampu, u Rimu, i bio onaj koji ga je poslednji ispratio do akvadroma u Lisabonu, sa kojeg je pesnik 1941. odleteo u Ameriku.
Sa Milošem Crnjanskim se susretao pune tri godine u Rimu, u godinama koje su prethodile Drugom svetskom ratu.
„Koncem leta 1984. godine, upoznao sam gospodina Milenka Popovića. Pisac, prevodilac sa engleskog, italijanskog i francuskog jezika, doktor ekonomskih nauka, srdačan, topao, elokventan, lako je osvajao ljude. Vidjali smo se u Beogradu, najčešće u Skadarliji, i u Bolonji, gde je živeo. Danima smo razgovarali o Jovanu Dučiću i Milošu Crnjanskom. Popović je govorio tiho, prefinjenim književnim jezikom, bilo je milina slušati ga. Osetio sam, da iz njegovih izgovorenih rečenica izbija neskriveno divljenje prema Dučiću i Crnjanskom. Na moje pitanje čiji bi život radije proživeo ( da je kojim slučajem to moguće), Jovanov ili Milošev, Popović je odgovorio:Jovanov.
On je bio čovek blage naravi, uvek nasmejan, lako je osvajao ljude. U Rimu je fascinirao Musolinija pričajući mu o starom srpskom slikarstvu na tlu današnje Makedonije. Žene su ludovale za njim ali je on uvek bio iskren u kontaktu sa njima, pa i u kratkim susretima. Evo jednog primera koji to svedoči. Jednoga dana vraćali smo se iz šetnje i Dučić je pred palatom Borgeze sreo mladu princezu Borgeze. Dučić je bio sav ozaren pred tom devojčicom, upoznao me sa njom, a zatim su nastavili lagano da koračaju ka vratima palate. Princeza se topila u slasti Dučićevih reči. Kada su stigli do vrata, Dučić je poljubio princezi ruku i rastali su se oboje zadovoljni. Miloš Crnjanski je živeo život paćenika. U njegovom liku uvek je bilo nekakvog jada, paćeništva slovenske duše, potrebe za patnjom kao jedinom istinom.
Kada bi nas umorile priče o Dučiću i Crnjanskom, prelazili smo, sa jednakim žarom, na francusku i italijansku umetnost. Pričali smo o arhitekturi, slikarstvu, literaturi, skulpturi. Najviše vremena trošili smo na Mikelandjela Buonarotija, na njegove freske u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, i na njegove “robove” iz Luvra.
U neizbrisivom sećanju ostala mi je jedna večera u Skadarliji. Negde oko ponoći, dok smo pijuckali “vranac”, nedaleko od nas pevala je i igrala jedna mlada žena. Njena raskošna lepota, njena strasna igra, bla je to veče duša Beograda. Omamljiva lepota beogrdskih noći razgalila je Milenkovu dušu, pa se latio priča o ženama, koje je, osvajao na način koji je njima odgovarao, a ne snagom muškosti ili upornosti. Činio sam to po ugledu na Dučića, kazao je Popović.
Prošle su četiri decenije od našeg prvog susreta, a ja sam sačuvao u sećanju svaku njegovu izgovorenu rečenicu i zapamtio svaki njegov gest. Pamtim Milenka Popovića još po nečemu, po brojnim razglednicama koje mi je slao iz Italije ali i sa svojih brojnih putovanja po svetu. Imam ih oko tridesetak. Evo jedne, na čijem reversu, rukom ispisano stoji: Dragi profesore, rado vas se sećam i srdačno pozdravljam. Vaš Milenko Popović. (Na aversu raglednice prikazan je detalj sa Mikelandjelovog Strašnog suda u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu).
Milenka Popovića nema više medju nama, sišao je sa velike pozornice čovečanstva i zakoračio u legendu“, Kamenko M. Marković .
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Divna priča. Takve su i sve druge koje piše gospodin Kamenko Marković, čiji je život, sva je prilika, veoma uzbudljiv. Volela bi da ima više ovakvih tekstova, kao i tekstova iz sveta istorije umetnosti.Pozdrav.
DIVNO, DIVNO!
Уживао сам читајући овај текст. Тако је и код осталих текстова које потписује непоновљиви Каменко Марковић. Ово су чланци из којих се учи. Хвала свима, навише Марковићу и волео бих да га често има.
SJAJAN ČOVEK
PROFESORA KAMENKA MARKOVIĆA SAM SLUŠAO NAJMANJE DVADESET PUTA KADA JE GOVORIO O REMBRANTU , RUBENSU, VELASKEZU, SEZANU, BRANKUŠIJU, SAVI ŠUMANOVIĆU, DJORDJU KRSTIĆU briljantan stručnjak, elekventan, , sjajan govornik koji snagom reči i emocija privlači slušaoca za sebe. Čitao sam na niškim portalima na desetine njegovih tekstova i tekstova napisanih o njemu. On mi nekako liči na renesansnog čoveka: profesor univerziteta, pisac, pesnik, slikar, humanista- koji godinama brine o velikom broju mačaka. Sva je prilika da je Marković puno putovao Jugoslavijom i svetom i da je upoznmao veliki broj zanimljivih ljudi. sa kojimaje razgovarao i o tim susretima , kasnije pisao. Takav je i ovaj sjajno napisani tekst. Bravo za sve i samo napred..
Pisac sjajnih knjiga i autor poetično napisanih tekstova. Predavao mi je na fakultetu. Obožavali smo njegova predavanja u kojima smo istinski uživali. Raskošnim jezikom i neverovatnim darom za pričanje učinio mi je godine studiranja nezaboravnim. Kada nam je u pauzama ili u kafiću dok je ispijao svoj kapućino, pričao o godinama provedenim u Amsterdam, bilo je milina slušati ga., OPčinjen Ftancuskom, koja je u njegovom srcu, kako je govorio, pričajući nam o Parizu, o pariskim noćima, o njegovim nastojanjima da obidje sve lokacije kojima se kretao Brankuši i pariska umetnička elita koja je u prvoj deceniji XX veka formirala estetiku veka, činio je to tako slikovito i tako sugestivno da smo prosto uživali. govorio je sa toliko ljubavi, sa toliko strasti, da bi i onaj koji nije zainteresovan za umetnost morao da zavoli Pariz.ećanje na profesora Markovića čini meradosnom i ispunjava srećom. Hvala.
Bravo profesore, uživam čitajući vaše tekstove.
U svoju knjigu „Jovan Dučić izmedju dva sveta“, Marković je naveo jedan deo razgovora sa gospodinom Milenkom Popovićem. Razgovor je bio vezan za Dučića i Crnjanskog. To su veoma zanimljivi odgovori iz prve ruke. Ono što je važno a tiče se profesora Kamenka Markovića je to da je on u nekadašnjoj Jugoslaviji razgovarao sa velikim brojem znamenitih ličnosti iz sveta umetnosti i sporta. U intervjuu datom „Niškom portalu“, navedena su ta imena, medju kojima su dominirali ljudi iz sveta literature i slikarstva.
Pamtim profesora Markovića još iz vremena kada je devedesetih godina u Domu Vojske u Nišu imao predavanje o Jovanu Dučiću, na kojem je uz gitaru učestvovao i Vladimir Crnomarković. Govorio je sjajno o Dučiću a izložba fotografija i likovnih radova o Dučiću i njegovim kolegama bila je posebno zanimljiva. Oduvek je sjajno govorio i pisao. U nezaboravnoj uspomeni ostala su mi njegova gostovanja na Radio NIšu, emisija „Gost u 9, kod Duška Radosavljevića gde je govorio o mnogim slikarima i pesnicima. Priča o Milošu Crnjanskom i njegovim susretima sa njim bila je antologijska .Sada već uveliko poznat i priznat od autoriteta, Marković je, za poslednjih 30 godina, izvan svog radnog mesta- profesora, održao oko 100 predavanja u Nišu. Kapa dole ovom sjajnom poznavaocu umetnosti i čoveku koji je poznavao brojne ljude iz sveta umetnosti i sporta u Jugoslaviji. Bilo bi korisno za sam Grad kada bi neko sakupio i spakovao u knjigu, ne samo Markovićeve aktivnosti već i ono što je radio Slavoljub Obradović.
MOJ PREDLOG
Negde od 20o1. godine poznajem profesora Kamenka Markovića, ne lično. Za to vreme prisustvovao sam u Nišu brojnim predavanjima koja je održao. Poslednji put sam ga slušao 2023. u prostoriji osnovne škole „Duško Radović“ kada je predavanjem koje nikada neću zaboraviti, obeležio 55 godina bavljenja Rembrantom. Govorio je oko sat i po sa toliko strasti, radosti, ljubavi za Rembranta da je izazvao pravu erupciju oduševljenja. Pamtim gospodju koja je bila sa ćerkom i nakon predavanja okružili smo profesora i ona je rekla tri – četiri puta sam poslom bila u Amsterdamu, videla sam Rembranta ali mi se tada učinio mrčnim, sada ste mi profesore otvorili oči, Rembranta ću gledati drugim očima. Ugledan profesor, pisac, slikar, čovek koji je puno sveta video mogao bi biti zanimljiv sagovornik za intervju. PREDLAŽEM VAM INTERVJU SA PROFESOROM MARKOVIĆEM. Razmislite, valjalo bi!