Akademci u Srbiji i ove godine dočekuju Međunarodni dan studenata u uslovima nedovršene reforme visokog obrazovanja, a uz to se školuju za 139 nepostojećih zanimanja, jer Srbija još nema Nacionalni okvir kvalifikacija, kaže Milan Petković, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije, SKONUS.
Srbija još nije izradila Nacionalni okvir kvalifikacija, koji je najznačajniji instrument za uspostavljanje ravnoteže između te dve krajnosti, odnosno između tražnje i ponude radne snage.
Disbalans je takav da u Srbiji svake godine fali između 20.000 i 30.000 kvalifikovanih radnika, dok u isto vreme nekoliko hiljada studenata završi fakultete za kojima ne postoji potreba na tržištu rada.
Šifarnik zanimanja koji se trenutno koristi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje datira iz 1998. godine.
Samo na državnim fakultetima postoji 139 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja pa samim tim nikom nisu ni potrebna, podsećaju akademci povodom Međunarodnog dana studenata.
„Studenti Univerziteta u Nišu, kao i u celoj Srbiji, Međunarodni dan studenata dočekuju u atmosferi koja je ista kao i prethodnih godina. Od kada je usvojen Zakon o visokom obrazovanju 2006. godine po kojem se primenjuje Bolonjska deklaracija, studenti imaju problema, jer se ne primenjuje u potpunosti i na pravi način. Mnogi programi nisu reformisani do kraja, a dodatni problem je i to što ne postoji Nacionalni okvir kvalifikacija koji prati tržište rada. Tako dolazimo do situacije da se studenti školuju za nepostojeća zanimanja“, kaže Petković.
Ove godine se studenti iz prve generacije Bolonjaca suočavaju sa još jednim problemom.
Naime, zakonom je predviđeno da oni mogu da studiraju dupli broj godina od broja koliko traju studije koje su upisali. Međutim, kako neki od njih nisu uspeli da završe studije, izgubili su status studenata.
„To ne znači da oni moraju da odustanu od studija, ali se situacija dodatno komplikuje. Ovi studenti mogu da upišu ponovo studije, ali u tom slučaju moraju da dobiju potvrde fakulteta o položenim ispitima odnosno da se ti ispiti priznaju i nastave studiranje od trenutka kada su „stali“. Procedura je duga i mnogo košta studente. Na nekim fakultetima je zbog akreditacije moglo i da dođe i do promene ispita, pa bi studenti morali da polažu ispit ponovo“, objašnjava Petković.
Uz to, prvi Bolonjci ne prolaze isto na svim fakultetima, jer je resorno ministarstvo kada je produžilo rok za studije tzv. večitim studnetima, upitilo obavezujući dopis fakultetima da i Bolonjci dobiju godinu dana produžetka studija.
„Pojedini fakulteti su pristali na to, ali neki nisu i brane se time da se drže Zakona o visokom obrazovanju i da ne žele da ga krše jer je dopis, kako kažu, manje obavezujući od Zakona. Pokušavamo da rešimo ovaj problem u korist studenata“, ističe predsednik SKONUS-a, Milan Petković.
Za ovakav položaj studenata u Srbiji je krivo kako Ministarstvo prosvete, tako i sami akademci koji su sve pasivniji i ne angažuju se u studentskim organizacijama, ocenjuju u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije.
Međunarodni dan studenata
Međunarodni dan studenata u svetu se obeležava kao simbol borbe za demokratsko obrazovanje i društvo i sećanje na 17. novembar 1939. godine kada su nacisti pogubili 20 čehoslovačkih studenata koji su protestovali protiv okupacije.
Više od 1.200 studenata tada je odvedeno u koncentracione logore, a domovi i univerzitet pretvoreni u kasarne.
Međunarodno veće studenata kasnije je u Londonu proglasilo 17. novembar za Međunarodni dan studenata, a pedeset godina kasnije, 1989. godine, studenti u tadašnjoj Čehoslovačkoj ponovo su ustali protiv drugog nedemokratskog režima, čime je započela “plišana revolucija” kojom je u toj zemlji okončan komunistički režim.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
