Srce ljubavnika Ane Karenjine u manastiru Sveti Roman

Srce ljubavnika Ane Karenjine u manastiru Sveti Roman

11:22
2547
0
Niške Vesti
PODELI

U Adrovcu kod Aleksinca Kolo srpskih sestara Niš je i ove godine odalo poštu pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom održavši pomen ovom velikom junaku ruske vojske koji je poginuo 1876.godine, 20. avgusta po starom, ili 2. septembra, po novom kalendaru.

konstantin

Rajevski je poginuo u sukobu sa turskom vojskom braneći Srbiju, a javnosti je poznat i kao pukovnik Vronski koga je Tolstoj opisao u svom romanu “Ana Karenjina”. Kolo srpskih sestara Niš iniciralo je da se svake godine na dan pogibije pukovnika Rajevskog organizuje manifestacija na koju dolaze posetioci, poštovaoci i čuvari srpske istorije i tradicije.

Nakon liturgije, sečenja kolača i služenja žitom, izveden je kulturno-umetnički program pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Aleksinac. Programu su prisustvovali predstavnici Društva srpsko-ruskog prijateljstva i mnogih drugih udruženja koja slede tradiciju oslobodilačkih ratova.

Prema rečima Milene Šaranac, članice Kola srpskih sestara od osnivanja, zasluga je Kola za otkrivanje crkve Svete Trojice i spomenika pukovniku Rajevskom.

“Kada smo prvi put videle ovu crkvu, pre mnogo godina, sve je ovde bilo zapušteno, ali smo bile oduševljene činjenicom da se tu nalazi grob pukovnika Rajevskog koji je svojim likom inspirisao velikog ruskog pisca Tolstoja i koji mu je deo novi život pretvorivši ga u Vronskog”, priča Milena Šaranac.

“Tako Kolo postaje začetnik svaga što se do danas dešava u ovoj porti. Kaga je počela obnova crkve Kolo je odlučilo da daruje česmu sa vodom za piće koja se nalazi u porti. Bile smo jako uporne u tome, a mnogi su nam i pomogli. Onda smo odlučile da svage godine obeležimo i darum smrti pukovnika Rajevskog. Na dan kada je crkva doživela svoj preporod 2003. godine došao je sam patrijarh Pavle da je osvešta, a naše sestre su ga služile žitom. Kako bi se očuvalo sećenje na pukovnika Rajevskog, njegova porodica je iz njegovog rodnog mesta u Rusiji poslala i lipe koje su posađene u porti crkve Svete Trojice, koje se nalaze duž staze koja vodi od kapije do ulaska u crkvu, da ga, kako neki kažu podesćaju na njegov rodni kraj”, kaže Milena Šaranac.

Gornji Adrovac je mesto koje je poslednje video pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski u kome je, na obroncima šumovitog Jastrepca poginuo. Tu se sada nalazi crkva Sveta Trojica. Građena je u ruskom stilu, a sve u porti podseća na bakovite ruske priče. Podignuta je 1903. godine, za 18 meseci, na mestu pogibije Rajevskog. Crkva je posvećena Svetoj Trojici, baš kao i ona u kojoj je kršten ruski heroj u njegovom rodnom mestu. Plac za izgradnju crkve od seljaka je otkupila kraljica Natalija Obrenović, a brigu oko izgradnje preuzeo je niški vladika Nikanor Ružičić. Ktitor crkve, grofica Marija Rajevska, žena mlađeg brata Mihaila, ponudila je trostruko više dukata nego što je bilo potrebno za podizanje hrama. Višak novca vladika je vratio grofici, kaže predanje.

Danas je crkva Svete Trojice spomen hram koji je od 1973.godine pod zaštitom države. Pravi procvat i preporod crkva je doživela 2003.godine, kad je obnovljena i ponovo osveštana.

“I baš na ovom mestu vodio se nekada veliki rat. Sve je tih dana gorelo. Mnogo je ljudi tada ovde poginulo i srpskih i ruskih vojnika, a među njima je bio i pikovnik Nikolaj Rajevski”, kaže Zoran Stojanović, profesor istorije iz Aleksinca i predsednik Odbora za organizovanje kulturno-istorijskih manifestacija.

Iako je poginuo na mestu na kome je danas spomen-crkva, vojnici su pukovnika Rajevskog sahranili u crkvi Sveti Roman, koja se nalazi nedaleko odatle. Ana Mihajlovna, Nikolajeva majka, prenela je sinovljeve ostatke u Rusiju, a od njih se oprostila Srbija i to uz najveće vojne počasti. Ceremoniji je prisustvovao i sam knez Milan Obrenović. Ipak, kruži legenda da je u Srbiji ostalo srce Nikolaja Rajevskog, heroja koji je poginuo za slobodu bratskog naroda i da se ono i danas nalazi u manastiru Sveti Roman.

“Ovde, u ovom manastiru i dan danas počiva srce ruskog junaka pukovnika Rajevskog”, objašnjavaju u manastiru Sveti Roman mnogobrojim posetiocima koji su juče došli da obiđu i grob pukovnika Rajevskog. “Tri dana nakon njegove smrti došla je njegova porodica, izvadila njegovo telo, balsamovali ga i odneli, ali je njegovo srce ostalo ovde”.

Mnogo je tajanstvenih priča povezno sa imenom pukovnika Rajevskog. Jedna od najdivnijih je ona najdirljivija, o ljubavi. Veruje se da je pukovnik Rajevski poslužio Tolstoju za građenje lika Vronskog u, posle Biblije, najprevođenije knjige na svetu, romanu “Ana Karenjina”.

I dok se o Vronskom sve zna, o Rajevskom i njegivom životu se i ne govori baš previše. Oni koji su se malo više bavili istraživanjem njegovog života ostavili su zapise koji govore o tome da Nikolaj Treći Rajevski potiče iz poznate ruske porodice 19.veka koja je uvek inspirisala Tolstoja. Njegov deda, Nikolaj Prvi, heroj je Otadžbinskog rata, a o njegovim podvizima u Borodinskoj bici Tolstoj je pisao u romanu „Rat i mir“. Baka Nikolaja Trećeg, unuka je velikog naučnika Lomonosova, a otac pukovnika Rajevskog bio je general-potpukovnik i borio se protiv Turaka.

Nikolaj Treći Rajevski je diplomirao matematiku na Univerzitetu u Moskvi i govorio je ruski, engleski, nemački, francuski i srpski jezik, a interesovao se za istoriju slovenskih naroda.
Kada je Nikolaj Rajevski poginuo na brdu kod Gornjeg Adrovca bio je napoznat, a onda ga je stekao svetsku slavu kao Aleksej Vronski koji je bio ljubavnik Ane Karenjine u istoimenom romanu Tolstoja.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *