Jesu li ljudi kada ostare ni za koga, ni za šta i ni za gde? Jesu, ukoliko sebi dozvole da to budu. Ukoliko se starosti prepuste, i dopuste joj da ih pobedi. Postoje ljudi koji to neće, koji odbijaju da ostare, ne zaustavljajući vreme i svoje godine (jer to nije moguće), već demantujući uvreženi stav da u starosti treba da budeš star i povinuješ se pravilima starosti. Da zaboraviš sve što si umeo i znao da radiš i prepustiš mlađim generacijama da nastave tvoj put.
“Pokret trećeg doba”, koji postoji u Nišu, okuplja ljude koji ne žele da se povinuju pravilima starosti.
“Pokret trećeg doba” je organizacija koja se bavi podizanjem svesti ljudi trećeg doba, jer u trećem dobu ne samo da se moze živeti, nego se može lepo, aktivno i kreativno živeti. Mi želimo da pomognemo ljudima, koji su zašli u te pozne godine da ne misle da je to kraj života. Naprotiv, oni imaju tada vremena za sve, pa čak i da stvaraju velika dela i izraze potencijale skrivene u sebi, koje ranije nisu mogli. Završili smo neki radni period, u kojem smo imali million obaveza, a sada smo slobodni i sve vreme ovog sveta je naše”, kaže Milorad Stošic iz ovog Pokreta.
Mita Ristić je jedan od njih. On je počeo da slika. I uspeo da naslika 40 dela, pa i izložbu da napravi.
“Sticajem okolnosti, šetajući, spazio sam ćilim u jednom kontejneru. Na ćilimu su bile predivne šare, koje imate priliku da vidite na mojim slikama. Meni je bilo žao. Neko je u kontejner bacio deo naše istorije. I baš ga briga što će to parče istorije biti zaboravljeno. Vraćajući se kući, razmišljao sam – šta ja mogu da uradim, da se to ne zaboravi. I počeo da slikam šare sa ćilima koje sam video na otpatcima. Zapravo, želja mi je bila da delujem na posmatrače da, preturajući po svojim ormanima, sačuvaju ovakve vredne stvari i ne bacaju ih u đubre”, priča Mita Ristić, koji je u poznim godinama postao slikar.
Neki od ovih ljudi trećeg ili zlatnog doba, kako ga neki zovu, idu i dalje od ovoga. Poput Verice Milutinović, osnivača etno grupe, koja nosi njeno ime. Grupa je nastala 2012 godine, a ona je kao profesor muzike – dirigent, vođa i aranžer grupe. Obrađuju etno pesme na moderan način i to u više glasova.
“Celog života sam se bavila muzikom. U Voždovoj školi sam radila 35 godina. Sada kao penzioner imam mogućnost da u mojoj etno grupi, posao pretočim u ljubav. Pošto imam puno vremena, radim natenane, sa zadovoljstvom i sa mnogo ljubavi”, priča svoju priču Verica Milutinović, koja se muzike nije odrekla nikada. Naprotiv, tek sada uživa u njoj na pravi način.
“Ja nikada neću biti star čovek. Po mome – star čovek je uvek 15 godina stariji od mene” – rekao je Onore de Balzak. Prava stvar i pravi recept za ljude poput ovih, koji su sebi obezbedili privilegiju da uvek ostanu mladi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
