Ovde lako, kad oćeš, možeš da saznаš ko je gde zanoćio a gde osvanuo (naravno i mnogo suptilnije detalje).
Lako se sazna ko je sa torbom i rancem, jednog jutra iznenada, osvanuo na niškoj autobuskoj ili železničkoj stanici, bez novca da kupi burek, a danas ima kuće i stanove…..
Mali je Niš! Zna se ko je sa kim u švalerskoj a kamo li poslovnoj “kombinaciji”.
Budimo iskreni većina “starih Nišlija” su poreklom poljoprivrednici, baštovani.
Baštovani su ljudi koji, vredno, čitave godine sade, rade, kopaju i Boga mole “da ne padne grad”. Oni smerno požnju ujesen i cele sledeće godine jedu to što su sami požnjeli, ne pada im napamet da napadnu nekog i da mu otmu kada su gladni…. “sećate se onog – ješćemo korenje…”. Umeju i oni da budu agresivni, ali retko, dobro, sevne ponekad vrljika kada se posvađaju zbog međe. Al zemlja je u pitanju i nisu spremi ni pedu svoje dedovine da ustupe ni bratu rodjenom tek tako da preore. Da bi odbranili svoju njivu, znaju da kad država pozove zametnu torbicu sa slaninom i vunenim čarapama pa pušku na rame… Da bi odbranio SVOJU NJIVU I KUĆU – MORAŠ DA BRANIŠ I DRŽAVU, pa ako vratiš glavu na ramenima dobro je , a ako ostaneš tamo negde bar će tvoja deca imati njivu da se prehrane.
Među ovima koji nalutaju i dođu u Niš, ogromna većina su dobri ljudi, školovani, pametni i vaspitavani kao poljoprivrednici, jer ruku na srce većini je to bio porodični posao do pre par generacija. Novopridošli “poljoprivrednici” se obraduju moravskoj kotlini, tamo na planini su morali da nacede više znoja u oranicu da bi prorodila, da vade stene i krče šumu….. A obale morave i grad Niš se raširili i ako neko stvarno hoće pošteno da radi – svako zrno bačeno u ovu NAŠU zemlju se desetostruči….Šta ćeš, RODNA NAM ZEMLJA.
Ali velika nesreća nišlija je kada pored planinskih poljoprivrednika – neko od planinskih Stočara naluta na Niš. Stočari su naučili da kolju, njima je prirodno da zakolju jagnje kada su gladni, a generacijama su učeni da su ovce “Bogom dane žrtve….”
U Nišu se oni, u nedostatku pravih ovaca, vrlo brzo preorjentišu na poljoprivrednike i bace oko na ono što su baštovani godinama sticali i gajili.
Očigledno je da se Stočari, kao i kurijaci, brzo prepoznaju među sobom, očas naprave čopor i gle njihovog veselja. Oni za tili čas od baštovana i poljoprivrednika naprave stado ovaca……. pa udri, kolji i otimaj……
Poznavao sam stočare koji su prepoznali taj svoj instikt, i realno sa teškom mukom ga kontrolisali i obuzdavali u sebi. Bili su u stanju da ne krenu u pokolj mlakih moravaca…. To su oni retki koji došavši iz zemalja koje više ne postoje nisu zaboravili transgeneracijsku pouku o čijstvu i junaštvu….. Oni su zbog svoje genetske predispozicije brzo postanu lideri i predvodnici baštovana, pomalo Pastiri i to ne samo svojom krivicom. Baštovani su po pravilu okupirani svojim njivicama i nemaju vremena da se time bave i gube vreme – a posle im kriv Đavo. Ali malo je takvih Pastira, većina ostaju STOČARI.
Stočari vrlo brzo podlegnu instinktu i kao vuci , medju kojima su odrastali, kad tad počnu da traže krv. Kreću u pokolj i kada se najedu ne prestaju, kolju i dalje klanja radi , uzimaju sve i moć i zemlju i kuće i stanove. Zagrne i pokoji moravac vučiju kožu (u literature opisano kao štoholmski sindrom) i postane gori Stočar od stočara ali njega genetski stočari brzo prepoznaju, poigraju se sa njim puste ga da nešto pribere pa i njemu sve uzmu i prikolju ga.
A pitam se, šta će tim Stočarima sve te kuće, stanovi, pare, moć da odlučuju u ime nas zemljoradnika, baštovana. Ti Stočari nisu uspeli ni svoje kuće, tamo gde im je praiskonsko ognjište da sačuvaju, jer su stočari i po pravilu nomadi. Dođu na neki pašnjak, puste stoku da sve popase, sve uništi pa teraju stoku dalje…. Nisu oni kao zemljoradnik koji brine o svojoj njivi, o svojoj kući i okućnici, O SVOJOJ ZEMLJI, pleve travu, vade kamen iz njive da bi dogodine lakše poorali.
I nije muka samo to što u Nišu ima previše stočara, muka je što smo mi prihvatili da od zemljoradnika i baštovana, koji se brinu o svakom metru svoje zemlje, postanemo ovce.
Digli su Stočari ruke od onog dela Njegoša koji priča o čojstvu a u glavi im je ostao samo onaj deo “Vuk na ovcu pravo ima…da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta…” (Stvarno ko to bješe Njegoš… a, da, “ znaš brate ono gusle, srpsto , brat za brata.oj ha “,..uostalo Njegoša su zaboravili i negirali tamo odakle dolaze, pa što bi ga ovde čuvali….Tamo gde su bile gusle sada je Monte Negro, država Bošnjaka (sa par entiteta), domovina gradjana nepriznate republike sapahuljicom… ) Izgubili su oni svoja ognjišta pa što bi se sekirali za naša. Samo nadji stado i udri…..
A, skupljale se nišlije u stada i devedesetih …….i ….. samo su se Stočari menjali……. Dokle….. pa dok je ovaca biće i vune i mesa.
Stočari, vratite se svojoj kući, sve vam je oprošteno (ako znate šta znači kuća, okućnica, imanje, domovina….porodica…..) i prestanite da od nas pravite ovce. Ili ostanite sa nama ovde, uvek je bilo dovoljno mesta ali uzmite matike, plugove da RADIMO obradimo, oplodimo i sačuvamo NAŠU ZEMLJU, prestanite bre više da nas koljete, ko će sutra da uzme pušku i da brani ovo što smo sačuvali, da nas brani od kurijaka koji su bacilli oko i na vas i na nas.
Stočari, još jedno da vam kažem – Dobar i budala nisu isto, dobar je veća budala…..najzad smo to shvatili.
Mi ipak nismo ovce…..
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
