Blog kevaiPo se u moru srpskih blogova ozdvaja posebnom i vrlo prepoznatljivom notom i po specifičnom stilu autorke, koja je neprevaziđena po raspletu svojih priča. Ovog puta donosimo njenu priču pod naslovom Bubica, a ukoliko vas ona zaintrigira, ostale priče možete pronaći na ovoj adresi.
Keva i po je izmišljena sredovečna žena koja bi volela da svet učini lepšim. Izgleda kako zamislimo. Godina – taman. Oslobođena predrasuda. Ne osuđuje i ne prosuđuje. Prihvata različitost svake vrste. Čvrsto veruje da će Sunce da svane i ako se plan ne ostvare. Ubeđena je da se sve dešava baš onda kad treba. Piše ne bi li izazvala jaka osećanja – smeh ili tugu. Da osetimo da smo živi.
„Najpre da se predstavim: moje ime je Isidora Cvetković, a po prezimenu ćete lako shvatiti čija sam supruga. Pošto Vam je jasno da sam sve saznala, pišem Vam kao žena ženi, da Vas zamolim da mi vratite ono jedino što je meni i mojoj deci važno: mog muža, a njihovog oca. Ja ga volim, a iz Vaših pisama koja sam detaljno iščitala shvatam da ga volite i Vi. Ali oni… mali su i bespomoćni, četiri i sedam godina. Kad ih spremam za spavanje a njega nema, plaču… Ja ih lažem kako „tata puno radi da bi im kupio nove pantalone“, a u grlu mi knedla… Mnogo sam uložila u ovaj naš brak, moram da Vam otvorim dušu, da se smilujete na njih ako na mene nećete.Pitate se kako sam saznala?
Sumnjivo mi je postalo čim je ugradio šifru u mobilni telefon, da ne mogu da mu čitam poruke. Kad sam pokušala da uđem u njegove mejlove, shvatila sam da je i tamo promenio šifru. A sve mi je postalo jasno kad se navodno učlanio u neki klub u koji „primaju samo muškarce“, i krenuo na „sastanke“ petkom uveče! Posle sam saznala da imate vaše malo gnezdo u kojem se baš tim danom sastajete. Šta mi je drugo preostalo nego da pronađem bar jednu šifru!? Srećom pa je, onako nesmotren, zapisao na parčetu papira i stavio u džepić sakoa za koji je mislio da ne znam. Ali moj posao kao supruge je da pretresem svaki skriveni kutak mog čoveka. Pa ako smatram da je zaslužio, da protresem i njega!
Draga moja – namerno kažem „moja“ jer sve što je njegovo to je i moje – možemo slobodno da pređemo na „ti“, pošto sam u onim vašim pismima upoznala svaki detalj na tvom telu. On je i ranije, smatram da bi trebalo i to da znaš, imao kojekakve profuknjače, tako da mu ti nisi ni prva ni jedina. On i njegov kum upoznavali su slobodne žene po kafanama, posle su počeli i preko fejsbuka, vodili ih u neka „etno sela“, a nama govorili da igraju šah. Kad se vrate, ja proverim kilometražu, prešli skoro stotku. Sledeći put im postavim diktafon ispod sedišta, preslušam kad se vrate i shvatim da su stigli do Aranđelovca! Posle smo nabavile bubice pa im ušile u postavu sakoa – nekoliko puta sam jasno čula i kako me je ogovarao kod neke, kako ga pratim i špijuniram i kako ne može da diše od mene! Onda je izgubio svaku meru – sad mi se ospe vrat kad se setim šoka, kad sam čula onaj podvriskujući smeh moje rođene koleginice, s kojom deset godina radim! Pa, svaka normalna žena morala bi takvom nečemu da stane na put, zar ne?
Istovremeno kad i sa njom, bio je i sa nekom službenicom u banci, visokom i prilično zgodnom. Ta je bila skroz izgubila kompas – zamisli dokle je išla kad je jednom došla kod mene u apoteku da traži kapi za oči, samo da bi me odmerila! Slučajno sam koleginici dodala sonu kiselinu umesto kapi. Ta bankarka – sad je u invalidskoj penziji. Koleginica je već izašla iz apsa, ali ja joj nisam kriva, što je dala pogrešnu flašicu. To joj se sam život osvetio. Bila je i jedna konobarica, u subotu joj daju dvogodišnji pomen, pala preko ograde sa trećeg sprata. Živ sam svedok da se okliznula…
Pa, kojoj ženi prija kad joj muž švrljka i kad stalno mora da ga motri i proverava?! Mojoj kumi je sad lakše, ona bar u svakom trenutku zna gde je njen, bogdamudušuprosti. Slučajno je zakačila merdevine, nije ni videla da je jednom nogom stajao na njima a drugom na krovu dok je kačio antenu. A ja i dalje moram da brinem…
Dakle, draga moja, dosad bi trebalo da si naučila da ništa u životu ne može da se sakrije. O muškarcima očigledno ništa i ne znaš – da znaš, sad bi bila udata a ne bi sa tri’es osam trkeljisala po tuđim brakovima! Zato te molim, zarad moje ljubavi i zarad one naše dečice, da ga pozoveš i da mu kažeš da više nećeš da ga vidiš, i da mi pošalješ snimak razgovora do petka ujutru. Ako te nema, prošetaću do tvoje kuće oko podne, to mi je vreme zgodno da izvedem rotfajlera, eno ga zatvoren u kavezu već nedelju dana“.
A, šta kažeš, majstorski sam ga napisao? Poslao ga juće sa ženine adrese, otvorio jednu na njeno ime, ona ionako ne koristi internet. Pa bolje neka misli da je moja žena luda, nego da navaljuje da priznam dete…”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
