Obišao 30 zemalja sa 18 godina i “sićom” u džepu. Do Kine i nazad autostopom

Aleksandar Svetozarević je rođeni Nišlija, gde je i završio gimnaziju “Svetozar Marković”. Studirao je u Hamburgu, diplomirao ekonomsku matematiku (Wirtschaftsmathematik) i trenutno radi u firmi u Nemačkoj u kojoj je počeo da radi kao student. I to ništa nije neobično, ali je svakako zanimljivo to što je on do svoje 18. godine samostalno posetio oko 30 zemalja.

Ovaj mladi Nišlija ističe za Niške Vesti da je počeo da putuje još kao tinejdžer, sa malo novca. Interesantno je to da je do Kine i nazad putovao dva meseca autostopom. Njegove avanture počele su u Srbiji, da bi se kasnije proširile i na čitav svet.

“Uvek sam bio radoznao i koristio mogućnost da vidim i naučim što više mogu. Prvo sam krenuo da putujem po Srbiji, posle toga po regionu, a onda i po svetu tako da su se roditelji navikli na moja putovanja. Imamo dogovor da se javljam svaki dan, koji i danas važi kada živim u Nemačkoj. Svi koje znam su me podržavali, čak ni na granici nisam nikad imao probleme. Često bi komentarisali kako sam mlad, neki me i upamte pa prilikom povratka ili sledećeg putovanja pitaju kako je bilo ono prethodno, pitaju kako je u školi itd”, ističe Aleksandar Svetozarević.

Tokom putovanja su najčešće smeštaj i prevoz najveći troškovi. Putovao je sa veoma malo novca, uglavnom autostopom, što mu je omogućilo da ode gotovo bilo gde potpuno besplatno. Prenoćište je uglavnom nalazio preko sajtova za razmenu gostoprimstva i poznanika.

“Putovanje je mnogo više od obilaženje par znamenitosti i restorana u mestima koje posećujete, Ovaj vid putovanja, iako daleko sporiji i neizvesniji omogućavao mi je da sklapam nova prijateljstva sa ljudima širom sveta i naučim mnogo toga. Zadnjih godina zbog manjka vremena uglavnom putujem javnim ili privatnim prevozom i mogu reći da je broj ljudi koje upoznam na putovanjima značajno manji nego ranije, jedina pozitivna razlika je veći komfor”, dodao je.

Loša iskustva na sreću nije imao zbog kojih bi došao u situaciju da odustane. Ipak, ističe da je od početka pandemije postalo dosta stresnije putovati zbog toga što se pravila za ulazak u pojedine zemlje menjaju iz dana u dan. Svako putovanje, za njega je priča za sebe.

“Već mi je dosta avionskih karata propalo i bio sam češće primoran da promenim plan puta. Naravno na sve to još dolazi mogućnost da budete pozitivni na Covid-19 i onda morate u izolaciju. Na sreću meni se tako nešto nije desilo. Zbog putovanja po istočnoj Africi za dve nedelje sam morao 5 puta da se testiram, jer vam je pored sertifikata o vakcinaciji potreban i test, ponekad i za izlazak iz zemlje.

Moje najduže putovanje do sad je trajalo nešto duže od dva meseca kada sam putovao, uglavnom stopirajući, do kraja Azije i nazad. Uprskos vrućinama u stepama i pustinjama centralne Azije, uspeo sam da korak po korak stignem od Srbije do Šangaja i potom se vratim nazad, preko Vladivostoka i Sibira. Pri kraju puta je bilo upitno da li ću stići na vreme u Niš pre početka školske godine, mada sam ipak uspeo da stignem dan pre”, objašnjava Aleksandar.

Teško mu je bilo da odabere zemlju iz koje je poneo najzanimljivija iskustva. Mi smo ga pronašli u Keniji, u kojoj je otputovao drugi put i prema njegovim rečima upravo je to jedna od zemalja u kojoj je imao zanimljiva iskustva.

“Ovo je zemlja velikih razlika, kako u samim gradovima tako i u prirodi. Imao sam prilike da posetim jednu školu i vidim šta uče i kako napreduju. Deca koja polaze u predškolsko znaju možda par reči na engleskom, a već u 2. Ili 3. razredu pričaju tečno engleski.

Glavni grad Kenije je Najrobi i ima stanovnika koliko skoro cela Srbija, međutim razlike koje vidite su za naše uslove neverovatne. U Nairobiju se nalazi najveće neformalno urbano naselje u Africi, gde većina ljudi živi u kućama od lima, a odmah pored se nalazi teren za golf veličine polovine tog naselja. Slično je i sa prirodrom, već na par stotina metara od gradske vreve žive žirafe, lavovi, gepardi, antilope, majmuni i mnoge druge životinje. U većini sveta je nezamislivo da tokom vožnje naletite na neku veliku životinju poput slona ili žirafe, međutim to je česta pojava na mnogim putevima u Keniji.

U Keniji se nalazi i druga najviša planina u Africi po kojoj je Kenija dobila ime na koju sam pre par dana uspeo da se popnem, u podnožju planine žive Gepardi i antilope, a viši delovi podsećaju na drugu planetu, gde sem ponekog planinara nema nikakvih znakova života. Ljudi su ovde uglavnom čuli za Srbiju, mada većina ne zna mnogo toga o Srbiji.

Prethodnih dana me je par ljudi pitalo da li je Srbija negde pored Ukraine, dok drugi nisu baš sigurni da li je u Aziji ili Evropi”, iskren je Aleksandar Svetozarević.

Ne postoji država za koju može da kaže da mu se najmanje dopala, ali mu se više sviđaju demokratske zemlje u kojima postoje slobodni izbori i izgrađeno građansko društvo.

“Trenutno živim u Hamburgu, dopada mi se život ovde jer se dosta više vodi računa o životnoj sredini, grad i zemlja nude daleko veće mogućnosti u svakom pogledu, bilo da li su u pitanju hobiji, posao, sport, kultura itd. Svaki dan možete sresti ljude iz celog sveta i uvek videti ili naučiti nešto novo. Hamburg je, kao i Niš, univerzitetski grad, tako da ima dosta mladih, a najveći univerzitet u gradu je Univerzitet u Hamburgu gde sam i ja diplomirao. Jedino što u gradu fali i što često pominjem prijateljima i poznanicima u Hamburgu je niški kej, nažalost nema mnogo gradova na svetu takvo mesto za izlazak i okupljanje.”

Želeo bi da poseti Island, to je jedna od poslednjih država u Evropi u kojoj nije bio.

“Tamo me privlači pre svega priroda, vulkani i izvori tople vode, a leti i hladnija klima. Dugoročni plan je da posetim sve zemlje, trenutno sam na četvrtini puta.”

On je za sam kraj razgovora preporučio turistima koji žele da putuju, da idu tamo gde do sada nisu bili i u mesta o kojima ne znaju gotovo ništa.

“Svako ima različiti ukus, po meni je uvek najbolje ići negde gde do sad niste bili, a još je bolje ako o tom mestu ne znate skoro ništa. Meni su spontana putovanja bez planiranja i mnogo informisanja o destinaciji na koju idem uvek bila najupečatljivija.

Gete je rekao da čovek ne putuje kako bi negde stigao, nego da bi putovao, tako da sama destinacija nije ni previše bitna niti je potrebno otići negde daleko da bi nešto novo naučili i iskusili, a i vredi krenuti od susednih država.” – zaključio je ovaj mladi Nišlija.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.