Mila Branković je mlada Nišlijka koja se školuje u Beču. Pre nego je napustila Niš i pridružila se svojoj porodici u Beču, bila je učenica Osnovne škole “Ratko Vukićević”. U njenoj đačkoj knjižici su se nizale samo petice koje su bile kruna njenog interesovanja gotovo za sve naučne oblasti, ali i umetnost, a peticama su se pridružile i nagrade sa mnogobrojnih takmičenja.
U Beču je nastavila svoje obrazovanje. U novu avanturu krenula je bez znanja nemačkog jezika, a tamo ju je čekala austrijska škola. Kako se uklopiti, kako steći nova prijateljstva, kako razumeti profesore kada ne govori nemački, kako stići sve ono što je propušteno u njihovom sistemu obrazovanja, pitanja su koja su stajala pred Milom. Odgovor je ubrzo stigao i bio je iznenađujući. Mila je u sedmom razredu postigla najbolji uspeh u svom razredu i po toj logici bi joj pripalo priznanje najboljeg đaka, ali budući da je stranac ostalo je samo usmeno priznanje.
“Školovanje u Beču je drugačije od školovanja u Nišu. Prva razlika koju sam uočila je bila ta da su časovi duži. U Srbiji bi normalni čas trajao 45 minuta, a u Beču 50 minuta. Što se gradiva tiče, primera radi, gradivo koje smo učili u petom razredu u Srbiji, u Austriji se uči u šestom i obrnuto. Tako da je drugačiji nastavni plan u Srbiji i Austriji i razlikuje se od predmeta do predmeta. Razlikuje se i način ocenjivanja pa je naša petica kod njih jedinica. Tako ja sada u svom svedočanstvu imam sve same jedinice”, kaže kroz smeh Mila.
Prvi i najveći izazov za Milu u Beču bio je jezik. Engleski odlično govori, nemački ne poznaje ona, a srpski ne govore njeni vršnjaci.
“Kada sam došla u Beč znala sam na nemačkom samo da kažem svoje ime. Zbog pandemije je bilo posebno teško napredovati sa učenjem jezika. Posle puno dodatnih časova i sati učenja, krenula sam napred. Najteže mi je bilo da savladam neke od njihovih reči koje su bile jako duge .Kako sam napredovala sa učenjem jezika, tako sam napredovala i u školi mada su mnogi, kada sam došla, rekli da uglavnom strani učenici prvi razred ponove zbog jezika i prilagođavanja sredini. Postala sam jedan od najbojih đaka i sve sam ih iznenadila”, kaže Mila.
Ova vedra devojčica dodaje da joj je omiljeni predmet matematika. Valjda zbog toga što tu nema puno da se priča, a brojevi su brojevi u svakoj državi.
“Volim matematiku i dok sam bila u Nišu takmičila sam se iz ovog predmeta kao i mnogih drugih sa uspehom. Matematika mi stvarno dobro ide, pa se ponekad dešava da ispravim i nastavnika na času. Ne ljuti se. Sada je već to postala neka vrsta šale, pa dok radi zadatke profesor se okrene i pita “ima li neke greške” i pogleda me. Volela bih da se opet takmičim, jer me takmičenja motivišu da napredujem u učenju. Malo više vremena mi treba da savladam gradivo iz biologije, recimo. U ovom predmetu ima puno detalja. Evo sada radimo neke lekcije gde se ide do nekih tančina, a kada tome pridodam sve one duge nemačke reči malo je teže, ali savladam i to bez velikih problema”, dodaje Mila.
Mila voli Srbiju i Niš. Leto je provela kod tetke Milice Marinković. Slobodno vreme ispunjava mnogobrojnim aktivnostima, crtanjem, jahanjem, odbojkom, sviranjem gitare, pevanjem. Njena je želja da nastavi i da trenira odbojku sa kojom se srela još u prvom razredu osnovne škole. I u sportu je brzo napredovala, pa je odlazila i na letnje kampove Vanje Grbića.
“Nadam se da ću i u Beču nastaviti da se bavim odbojkom i moram da priznam da se jako tome radujem”, kaže Mila.
Jedan od njenih planova je da upiše neki od prestižnijih svetskih univerziteta, ali za to još ima dovoljno vremena. Osim toga, volela bi i da svojim primerom motiviše sve mlade oko sebe da rade na svom znanju i da vide lepotu u učenju.
_______________________________________________________________________________________________-
Tekst je deo projekta „Oni osvajaju Niš“ koji je podržan od strane GO Medijana u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
“Mila je u sedmom razredu postigla najbolji uspeh u svom razredu i po toj logici bi joj pripalo priznanje najboljeg đaka, ali budući da je stranac ostalo je samo usmeno priznanje.”
Ovo je smešno, u stvari jadno.