DANIJEL OSMANOVIĆ, SOCIOLOG: Mladi u borbi protiv diskriminacije

Njegovo ime je Danijel Osmanović, po struci je diplomirani sociolog, usavršavao se na Političkim naukama i evropskim integracijama u Varšavi, Republika Poljska. Istraživanjima se bavi unazad nekoliko godina. Svoje prvo istraživačko iskustvo stekao u Cip-u, na projektu romski šampioni.

Autor naučnog rada Diskriminacija, Predrasude i Stereotipi kao i mnogih drugih tekstova. Učesnik je mnogih naučnih konferencija. Jedan je od donatora zaštitnih maski i pružanje psihihisicijalne podrške tokom Covid 19 u saradnji sa Optim-om, u Društvenom centru u Nišu, deci romske nacionalnosti. Učesnik je lokalne inicijative za socijalno uključivanje mladih Roma i Romkinja, koji realizuju Ujedinjene nacije u saradnji sa UNHCR-om i Unicefom. Njegov tekst koji je objavio 27. jaunuara, dana kada su vojnici Crvene armije oslobodili logor smrti Aušvic “Romi žrtve žizofrene ideologije” izazvao je veliko interesovanje na društvenim mrežima o čemu svedoči i 10.000 pregleda.

Sproveo je istraživanje na temu socijalna distanca prema marginalizovanim grupama. Promoter evropskih stipendija sa fokusom na target grupu 3.Radio istraživanja za Cesid o pravno nevidljivim osobama. Učesnik na projektu na Ekonomskom fakultetu u Niču. Član škole ljudskih prava, učesnik kratkog filma o najuspešnijim romskim studentima Cip, u saradnji sa Univerzitetom u Harvardu.

“ Nakon završetka prve godine studija, odlazim Duizburgu, Nemačka, gde upisujem tamošnji fakultet za društvene nauke na smeru socijalna psihologija. Nakon kraćeg boravka od jednog semestara, vraćam se u Niš ,gde nastavljam svoje obrazovanje. Tokom treće godine studija konkuršem za evropsku stipendiju, koju dobijam nakon čega provodim godinu dana na Političkim Naukama i evropskim integracijama u Varšavi, Republika Poljska. Tamo upoznajem studente iz čitavog sveta, kao i profesore sa prestižnih Univerziteta, stičem nova znanja i veštine koje kasnije primenjujem i u radu i u drugim sferama života”, započinje svoju priču Danijel Osmanović.

Mladi sociolog iz Niša, ostvario je zavidnu naučnu karijeru u zemlji i inostranstvu. U fokusu njegovog interesovanja nalazi se diskriminacija a sebi je postavio zadatak kako ovaj problem da se reši ili, makar, umanji i tako društvena situacija promeni na bolje.

“Univerzitet u Varšavi spada u red najboljih visokoškolskih ustanova ne samo u Poljskoj već i u čitavoj Evropi. Dovoljno je samo pomenuti da je nekoliko studenata i predavača sa ovog Univerziteta dobilo Nobelovu nagradu. Ja sam imao veliku sreću da su mi predavači bili vrsni profesori sa stotinama objavljenih radova i impresivnom naučnom karijerom. Najbitnije od svega, oni su me nesebično pomagali i podržavali u naučnom usavršavanju. Interakcija sa profesorima, inspirišuća atmosfera na predavanjima, posebno pogodna za razvoj kritičkog razmišljanja, bila je velika prednost. Moram, nažalost, primetiti da to nedostaje našem obrazovnom sistemu, koji neretko od studenata pravi samo puke “slušače”, kaže Danijel.

Iskustvo stečeno na univerzitetima van Srbije primenio je u radu nakon povratka.

“Sproveo sam istraživanje o socijalnim distancama prema marginalizovim grupama, a posebno sam ponosan na rad i kasniji intervju sa jednim od najistaknutijih niških profesora Branislavom Stevanovićem. Kao sociolog posebno se fokusiram na društveno pitanje diskriminacije manjinskih grupa. I pored toga što mnogi smatraju da diskriminacija nije isuviše značajna zato što pogađa mali broj ljudi, to je jedan od najvažnijih problema. Primera radi, žena danas u Srbiji ima više nego muškaraca, deset posto stanovištva su osobe sa invaliditetom, a preko dvadeset nacionalnih manjina trenutno živi u Srbiji. Kada uzmete u obzir ove brojke, u isto vreme znajući kakve prepreke pred ovim ljudima stoje, videćete koliko je bitno pitanje diskrimacije”, ističe Danijel.

Dobar deo svog naučnog istraživanja Danijel je posvetio pokušaju da se to ispravi. Posebno mu je drago što su njegovi naučni radovi u poslednje dve sedmice doprli do skoro deset hiljada ljudi pošto su se pojavili na društvenim mrežima.

“Svojim radom pokušavam da upoznam što većeg broja ljudi sa pogubnim posledicama diskrimacije. Ništa manje i kroz pokušaje međusobnog zbližavanja različitih društvenih i nacionalnih grupa. I pored razlika, sve nas povezuju ista iskustva, isti odnos prema svetu u kom živimo, na kraju – na isti način patimo i stradamo. Kada se to shvati, diskriminacija postaje nepotrebna, usudio bih se čak reći i glupa. Kako je moguće mrzeti ili diskriminisati nekoga ko je isti kao vi”, pitanje je koje postavlja Danijel.

Posebnu pažnju u svom radu Danijel je posvetio edukaciji mladih. Angažovan na projektu “Živa biblioteka” koji sprovodi Centar za interaktivnu pedagogiju. Takođe, rad u udruženju „Omladinski progresivni tim udruživanja mladih – OPTIM-UM”, zajedno sa timom mladih entuzijasta, među kojima su pedagozi, sociolozi i psiholozi.

“Želja nam da je što više mladih ljudi kroz brojne programe upoznamo sa drugačijim pogledom na različitosti, gde bi se razvila preko potrebna tolerancija prema ugroženim društvenim grupama”, zaključuje Danijel Osmanović nadajući se da će znanje koje je stekao u Srbiji i inostranstvu imati priliku da iskoristi.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.