Kako je srpski preduzetnik od uglednog majstora s kraja 20.veka, postao...

Kako je srpski preduzetnik od uglednog majstora s kraja 20.veka, postao šegrt u uslovima neoliberalne-eksperimentalne ekonomije u Srbiji

16:57
959
0
Niške Vesti
PODELI

Privreda Republike Srbije je devedesetih godina prošlog veka dovedena u stanje „entropije“. Kao simbol prepoznatljivosti da su srpske fabrike imale svoje mesto na regionalnom i globalnom tržištu govore empirijsko-statistički pokazatelji.

Primera radi ,,Zastava“ je u periodu od 1954.godine proizvela 4.680.000 automobila. Nazivali su je integrativnim faktorom jugoslovenskog tržišta i metaloprerađivačke industrije. Sa kooperantskom mrežom od 386 poslovnih sistema, raspoređenih u 180 gradova, tadašnje SFRJ, iznedrila je inženjere i industrijske radnike, od kojih su neki ,,akreditovani“ u Japanu. Nisu izostale ni spoljno-trgovinske aktivnosti ,,Zastave“ koje karakteriše izvoz 623.000 automobila u 76 zemalja. Zastavin radnik-Šumadinac, ,,gedža u opancima“ (kako su ga neki nazivali) polagao je majstorski ,,ispit“ i na probirljivom američkom tržištu. Vrhunac prosperiteta ,,Zastave“ postignut je 1989.godine, kada je sa proiѕvodnih traka sišlo 210.000 automobila.

Sumorne 90-te 20. veka podstakle su grupu profesora Ekonomskog fakulteta u Nišu da u saradnji s uglednim privrednicima iz SRJ, 1991. formiraju ,,Srpsku federaciju za franšizing“ (SFF), u nameri da promovišu preduzetništvo na ovim prostorima.

Vreme nas nije prepoznalo a kreatori ekonomske politike nisu podržali. Zalagali smo se da mali privrednik postane kooperant „Zastave“ po modelu franšizinga. Namera nam je bila da familija sklapa „Jugo“. S druge strane, promovisali smo projekat da leskovačka pljeskavica postane brend jugoispočne Srbije ,,tople južnjačke duše“ kao što se Amerikanci prepoznaju po Mek Donaldsu (hamburgeru).

Dođe vreme, sve se preokrene.

Nakon ,,petooktobarske revolucije nova ,,elita“ , najčešće bez ijedne godine radnog staža, nazivala je ,,Zastavu“ ,,gigantom na staklenim nogama“.

Finansijski sektor postade gospodar realnom sektoru. Umesto da realni sektor bude ,,gospodar“ finansijskom. banke postadoše ,,centri“ moći, oko kojih se sve više okupljaju tranzicioni gubitnici, bivši, ,,graditelji“ srpske privrede, koji se s praznim džepovima i ,,borama“na licu ogledaju na fasadama velelepnih banaka, tražeći, pogledom, kroz matirano staklo, svog bivšeg ,,predradnika“ sada bankarskog oligarha. Ko ima i Bog mu daje,
S druge strane mali privrednik (preduzetnik) postade ,,prepoznatljiv“ poreski obveznik-kojeg sve češće posećuje sudski izvršitelj, pribojavajući se da mu ne ,,zapleni“ i knjigu ,,Kako se kalio baš čelik“, jer je zaboravio da je na vreme vrati biblioteci.

Zahvalan je i Bogu i ljudima, ako ga menadžeri Jure, Leoni-ja prepoznaju kao potencijalnog radnika.

Osnivači Srpske federacije za franšizing (SFF) bili su hroničari svih ovih događaja, pokušavajući da kreatorima ekonomske politike skrenu pažnju da nisu iskorišćeni svi modeli preduzetništva za prestruktuiranja naše privrede. Potpisnik ovog teksta je pre tri godine objavio prilog ,,Franšizing u pomoć“ u ovoj rubrici prepoznajući kompaniju ,,Fijat“ automobili Srbija (FAS) kao ,,poligon“ za testiranje franšizinga kao modela preduzetništva, (sa)mozapošljavanje i reindustrijalizacije Srbije.

Otvara se pitanje: šta se to desilo da srpski majstor koji je proizvodio 80-ih godina prošlog veka automobil ,,Jugo Amerika“ i osvojio priznanje japanskog ministarstva privrede (1986) ,,sertificiran“ po modelu nove japanske filozofije Šigeo Šinga, sada, ushićeno kaže ,,imao sam sreće“ da postanem ,,konfekcionar kablova“ u svetskoj- priznatoj kompaniji.

Globalizacija-internacionalizacija tržišta, transnacionalna povezanost, kolonijalno ,,ropstvo“ novog modela privrednog razvoja ,,nevidljive ruke tržišta“, ili nešto drugo: ,,Sila Boga ne moli, Bog silu ne voli“.

Što bi rekao naš narod: ,,use i u svoje kljuse, tuđa ruka svraba ne češe“.

Trebalo je da prođe četvrt veka pa da kreatori ekonomske politike u Srbiji, proglase franšizing kao model razvoja preduzetništva. Krenuli smo putanjom ,,umornog“ puža. Naš preduzetnik još uvek je šegrt koji treba mnogo da uči da bi postao kooperant evropskog proizvođača automobila FAS (Fijat automobili Srbija), sada: ,,Krajsler automobili Srbija“. Bio je to ,,pucanj“ u prazno. Krenuli smo putanjom ,,umornog“ puža.

Iako, naš preduzenik, nije imao šanse, ili nije „umeo“ da postane franšizat (koperant-dobavljač) inostranim kompanijama koje su svile gnezdo u Republici Srbiji (kao što su npr: FAS, Leone, Jura…), ima još nade. Kako bi naš narod rekao „nada poslednja umire“, prisetih se da nam još nisu sve lađe potonule. U limskoj dolini, u Priboju, FAP čeka strateškog partnera, gazdu-preduzetnika, zašto ne iskoristimo strategiju reindustrijalizacije pribojskog-srpskog, nekada jugoslovenskog giganta, po modelu franšizinga. Počnimo, selektivno, od oživljavanja pojedinih proizvodno-tehnoloških celina FAP-a, na primer kamiona za Vojsku Srbije, karoserija za autobuse, umesto, da ih radi Nišekspres kao prevozničko-turistička organizacija, što je, ekonomski, verovatno, neiplativo ovoj „primadoni“ na drumskim putevima.

S druge strane, rakovički basen „dremežljivo“ dočekuje i ovu jesen. Zašto, ne iskoristi franšizing kao model oživljavanja proizvodnje poljoprivredne mehanizacije, kada to rade industrijski razvijene zemlje. To nije strana scena na domaćoj pozornici, već priprema-proba za „pretpremijeru“. Još ima živih svedoka, radnika-preduzetnika-franšizanata koji su se prilikom boravka, obuke za proivodnju Jugo-A, u Japanu (1985-1987), uveerili da je proizvodnja automobila Tojota zasnovana na franšizing preduzetničkoj saradnji.

Ovim se ne iscrpljuje spisak potencijalnih preduzeća za razvoj preduzetništva po modelu fanšizinga. Nedavno nam je stigla Ikea. Podsetimo se da je i proizvodnja komadnog nameštaja ove renomirane kompanije zasnovana na franšizing kooperaciji.

  • Prof. dr Sreten Ćuzović
  • Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu
  • Potpredsednik SFFF (1991-2005)

Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *