Kada ostavite predrasude na kapiji Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, unutra zateknete hiljadu ljudi koji vredno rade, to sigurno niste očekivali. Osuđena lica, radnici zavoda i građevinci svi oni čine da ovaj zavod bude vodeći u Srbiji kada su brojke u pitanju. Tone hrane, mesa i drugih prehrambenih proizvoda, na hiljade kvadrata obrađenog drveta, kilometri sašivene garderobe i metalni delovi koji već spakovani čekaju utovar… i to je samo delić onoga što se u niškom zavodu proizvodi. Za samo tri godine, upravnik niškog zavoda Aleksandar Grbobić od gubitaša i kako sam kaže crne rupe, napravio je “mini industrijsku zonu”.
Na samom ulazu u zavod gradilište, reč je o novom objektu koji će biti završen početkom naredne godine.
“Objekat površine 3200 kvadratnih metara a vrednost investicije je dva miliona evra, novi objekat instrumentalne zaštite u okviru koga će biti prijemno odeljenje, nova dežurna služba, služba obezbeđenja, matična služba i služba depozita, pomoćne prostorije i prostorije specijalen namene. Ovaj objekat se gradi na mestu objekata iz 1910. godine koji su bili oronuli. Radovi su počeli novembra lane a biće zaršeni februara 2017. godine. Drugi objekat je novi proizvodni pogod, koji je namenjen tekstilcima i sva proizvodnja će biti tu smeštena. Ovde će se premestiti proizvodnja radnih odela, pižama, peškira i posteljine i svega što se šije u krugu Kazneno-popravnog zavoda u Nišu a jeste namenjeno ne samo osuđenim licima koja borave u niškom zavodu već i za potrebe drugih institucija ovog tipa u državi. Ovaj objekat ima površinu 1200 kvadrata a vrednost radova je sedamdeset miliona dinara. Izgradnjom ovih objekata i stavljanjem u funkciju ostvariće se novi prihodi, ali pre svega i ono najbitnije ostvarivaće se velike uštede”, kaže Aleksandar Grbović upravnik Kazneno-popravnog zavoda za Niške Vesti.
U Srbiji trenutno ima deset hiljada osuđenih i pritvorenih lica, svi oni moraju da imaju osuđeničko odelo i daleko je jeftinije da ta odela šijemo mi nego da ta odela šije neka druga firma i da naplaćuje to državi. Druga stvar je što mi pored tog rada za sopstvene potrebe radimo i komercijalne poslove za firme koje nam se obrate. Uslužno šijemo mantile za jednu nišku firmu, dodaje Grbović. 
Čime se sve bave i šta proizvode osuđenici u zovodu?
“Kazneno-popravni zavod je grad za sebe. I lakše bi mi bilo da vam kažem šta sve ne radimo. Mi se bavimo od proizvodnje hrane do industrijske proizvodnje. Sem ribe nijednu vrstu mesa ne kupujemo. Dve godine zavod nije kupio ni kilogram mesa, nijedno jaje. Proizvodnja povrća takođe donosi novac, imamo za svoje potrebe krompir, luk, paradajz, krastavac, papriku a ono što bude višak to prodamo. Iamo pekaru, proizvodimo hleb i ono što nam pretekne mi prodamo. Niški zavod proizvodi hleb i za zatvor u Prokuplju i Pirotu a dnevno se u zavodu pripremi oko 4700 obroka“, kaže upravnik.
Osuđenih lica u niškom zavodu trenutno imamo 1260 plus pritvorena lica. Kazneno-popravnih zavoda u Srbiji ima tri, Zabela, Mitrovica i Niš. U ove centre dolaze povratnici ili osuđena lica sa kaznama preko tri godine, gde sa tim ljudima i može da se organizuje proizvodnja. Pored izdržavanja kazne oni se i vaspitno popravljaju. U okružnim zatvorima su smešteni ljudi sa kaznama od nekoliko meseci do jedne, dve godine i malo je brojno stanje 50-60 lica da bi se nekakav rad organizovao.
Drvna proizvodnja gde se pravi mnogo toga… stolovi, stolice, ormari kao i fini drveni predmeti deo je ove male industrijske zone, ali osim rada zavod osuđenicima nudi i obrazovanje.
“Mi ovde već godinu i po dana imamo i osnovnu školu i školu za stručna zanimanja, gde se osuđenici i obrazuju jer mnogima upravo to nedostaje. Svake godine je sve veće interesovanja za pohađanje škole. Trenutno ih je u nastavi sedamdeset. Imamo ugovor sa školom iz Miljkovca, gde nastavnici dolaze u zavod i učionicama obavljaju nastavu. Zavod ima ugovor i sa stručnim školama koje su dale najnižu cenu na tenderu i dobile posao da stručno obučavaju osuđenike nekom zanatu”, kaže Grbović za Niške Vesti.
Pored drvnog i tekstilnog, metalski pogon opremljen je mašinama za široku proizvodnju. U tom pogonu od ovog vikenda, posle čak dvadeset godina pauze radi i treća smena. Ovde se obavljaju i komercijalni poslovi i prodajom tih metalnih proizvoda zavod zarađuje. Ponosni su i na novi pogon CNC sa najmodernijim mašinama i kompjuterskim navođenjem. Njihova ratarska proizvodnja pokriva sve potrebe za stočnom hranom i ishranu osuđenih lica koja su smeštena u Nišu.
“Imamo svoju bolnicu. Zamislite samo da 150 lica svaki dan vodite na neki pregled u neku od gradskih zdravstevih institucija. Ovo nije skup akademika, pa da vi nemate probleme. Ovde imate osuđene za dilovanje jednog grama droge do onih koji su izvršili višestruka ubistva i silovanja i onda lekarska služba ima posla 24 sata. Deo specijalista imamo, oni koji nedostaju dolaze po ugovoru o delu”, kaže upravnik zavoda.
Pune tri godine upravnik niškog Kazneno-popravnog zavoda Aleksandar Grbović, nastoji da zavodu vrati pređašnji sjaj jer kaže sada se radi za dvojku, može mnogo bolje, uveren je on.
“Zaista je stanje pre tri godine i danas neuporedivo. Mene su pozvali da pomognem, stanje je tada bilo takvo kakvo jeste. Vi u Nišu znate samo jedan deo priče, stanje koje je tada bilo jeste slika dugogodišnje nebrige, nerada i okretanja glave od Kazneno-popravnog zavoda kao institucije uopšte. Problema je bilo mnogo, račun zavoda je bio u blokadi i dug je bio preko milion evra. Bilo je zaista loše. Mi smo to sada pomerili nabolje, ali ja još uvek nisam zadovoljan. Drugi su zadovoljniji nego ja i to su sad lični kriterijumi. Ja pred sobom svakog dana imam knjigu kakvo je stanje bilo od 1959. godine do 1964. godine u vreme kada je naš zavod izvozio proizvode u 60 zemalja Evrope i sveta. Ja bi voleo da to bude opet tako ali ne zavisi sve od mene i mojih zaposlenih”, kaže Grbović za Niške Vesti.
Rad u zatvorima se zasniva na dobrovoljnoj osnovi za rezliku od nekih evropskih zemlaja gde svaki osuđenik plaća rad, naravno ko ima novac a ko nema mora da plati radom. Kod nas to nije slučaj.
Manjak zaposlenih je veliki problem koji muči niški zavod, na danas tamo radi 30 zapošljenih, mnogo manje ljudi nego kada je upravnik Grbović pre tri godine počeo da vodim ovu instituciju. Trenutno zakon ne dozvoljava prijem novih radnika i dešava se da su ljudi opterećeni.
“Obrađuje se trenutno 350 hektara zemlje, 2012. godine proizvodili smo 12 tona mleka – 2015. godine zavod je proizveo 120 tona mleka. Danas imamo i 1500 komada jaja dnevno, više se ne kupuje meso. Zavod sad zarađuje novac i smanjio je troškove iz budžeta za 27% u proseku. Prihodi su povećani za 5 puta. Siguran sam ovi rezulati mogu da budu i deset puta bolji. Može još mnogo toga da se popravi i unapredi”, siguran je upravnik niškog zavoda.
Dnevno na posao ide 600 osuđenih lica i svi oni imaju šta da rade. Od ovog vikenda, posle dvadeset godina počela je sa radom treća smena, sa malim brojem ljudi ali se radi.
“Imamo zahteve privrednika i najave posla. U narednih mesec dana organizovaćemo u svakoj smeni po 120 radnika. Cilj mi je knjiga koju držim pred sobom, u kojoj piše da je 1959. godine zavod izvozio u Zapadnu Nemačku 60 000 tovnih plovki, 12 000 bojlera i oko 20 000 šporeta. Ranijih godina na primer 1955. godine izvozilo se u Tursku, Kongo, Mađarsku i mnoge druge zemlje. Samo da prepišemo recept kako su i šta radili ti ljudi tada i eto nama uspeha. Tih godina plate zaposlenih u zavodu su isplaćivane od zarade zavoda a ne iz budžeta republike. Danas plate još uvek isplaćujemo iz budžeta pa ispada da pošteni ljudi plaćaju troškove osuđenim licima”, završava Grbović.
Sledeće nedelje biće otvoreno novo krilo, gde će po sobama biti smešteno po 6 osuđenika. U svakoj od spavaona postoji kupatilo i kablovska televizija.
U krugu zavoda je obnovljena i crkva čije su freske oslikali osuđenici koji su prvi put uzeli u ruke četkicu. Vrata kao i čitav nameptaj urađen je u našim stolarskim radionicama. Sama ulazna vrata u našu crkvu uradio je jedan osuđenik, samo ona na tržištu košta više od 5000 evra.
Ovaj “mali grad” diše i radi svakog dana sve bolje, jedno je sigurno sav ovaj trud vredeo je zbog nekih ljudi koji će dobiti drugu šansu, žalosno je samo to što malo njih to i iskoristi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
