ŠKOLA BEZ NASILJA: Vršnjačko nasilje će stati kada se tri strane pomire: RODITELJ-DETE-PROSVETNI RADNIK! (VIDEO)

“Aleksin Zakon” je jedna čisto građanska inicijativa, koja je nastala nakon pojavljivanja roditelja ovog dečaka, koji je trpeo nasilje, u jednoj emisiji na nacionalnoj televiziji. Njegova majka Dragana Janković kaže da u tom trenutku nisu bili ni svesni da je nasilje toliko rasprostranjeno i dodala da su javno pričali o tome što se njima dogodilo samo sa jednim ciljem – da se više ni jednom detetu ne ponovi priča njihovog sina.

Veliki je broj i roditelja i dece koji se suočavaju sa nasiljem, a to čuvaju u sebi. Aleksin Zakon napisala je profesorka prava iz Novog Sada sa grupom svojih studenata. Napisala ga je brzo, jer kaže članovi tog Zakona su joj već bili u glavi. Na žalost Zakon nije usvojen, ali ipak na sreću, mnogi članovi tog Zakona uvršteni su u novi Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja.

“Mi smo se nekoliko godina borili da Aleksin Zakon bude usvojen. Nije nam bilo teško. Motiv su deca, a nema većeg motiva od toga. Pojedinac može da pomeri planinu, samo ako u sebi pronađe želju i volju”, kazala je Dragana Janković Niškim Vestima i dodala da joj nije žao zbog te borbe, uprkos tome što je u jednom trenutku njihova borba bila ispolitizovana.

Novi Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja pisan je tako kao da je rađen iz svih propusta koji su se desili upravo Aleksi. Mnogi delovi Zakona za koji su se borili jesu usvojeni. Usvojene su kazne koje se odnose na decu i kazne koje se odnose na roditelje dece koji nasilje čine. Čak su kazne i strožije nego što je Aleksin Zakon predviđao.

“Ono što je u našem slučaju zatajilo to je pokretanje vaspitno disciplinskog postupka.  Novim zakonom je to izmenjeno, tako da se sada on pokreće odmah. Nakon saznanja da se nasilje dogodilo obaveštava se i Školska uprava, dok se za treći nivo nasilja uključuje i Centar za socijalni rad. Usvojen je i premeštaj deteta koje čini nasilje bez saglasnosti roditelja. Međutim, ono što iz Aleksinog Zakona nije usvojeno, a mi smo smatrali bitnim, to je mera koja se zove “ugovor o ponašanju”. To je jedna preventivna, ali i kaznena mera. Ja nikada nisam za to da se deca kažnjavaju i da se primenjuju neke represivne mere, ali kada već imate takvu situaciju da dete zlostavlja drugo dete, da ga povredi do te mere da dete postane invalid, onda morate negde krenuti i sa kaznom. “Ugovor o panašanju” bi podrazumevao da se dete u prisustvu roditelja i psiho-pedagoške službe obaveže da će korigovati svoje ponašanje i to je po meni odličan preventivni predlog”, rekla je Dragana Janković.

Iz Aleksinog zakona nije usvojen ni predlog da se dete koje vrši nasilje isključi iz škole na neki određeni period.

“Ostalu decu bi tako zaštitili da gledaju ponašanje tog deteta, zaštitili bi smo i žrtvu da se ne suočava sa zlostavljačem”, smatra Jankovićeva.

Prema njenim rečima umesto toga usvojeno je nešto drugo, a to je društveno koristan rad. Ona smatra da to nije dobar način.

“Zamislite situaciju da neko udari devojčicu flašom u glavu i ona ostane invalid. Vi mu nakon toga date da za kaznu spremi predavanje o vršnjačkom nasilju. Da li će to uticati na promenu njegovog ponašanja? Ja ne verujem. Da li će on biti heroj ostaloj deci? Verujem da hoće.

Aleksin zakon je za roditelje dečaka koji je trpeo nasilje trebalo da dovede do toga da neko ko svojim nečinjenjem, bilo da se radi o direktoru, pedagogu, prosvetnom radnike, a došlo je do tragičnog ishoda, ne može više da radi u prosveti. To nije usvojeno!

“Vi morate nekada da prihvatite i ličnu odgovornost. Ako ste direktor i dozvolite da neko dete doživi takvo nasilje, ne možete više da radite u prosveti. Svi koji su učestvovali u zataškavanju Aleksinog slučaja i čija je odgovornost dokazana na sudu oni i dalje rade u prosveti, čak i napreduju”.

Predlog Aleksinog zakona podrazumevao je i osnivanje nezavisne institucije zaštitnika prava dece. Potrebna je institucija koja će odmah da reaguje, smatra Aleskina mama. Ovako roditelj je sam i prepušten da na mnoga vrata zakuca i time gubi vreme.

“Imate situaciju da roditelji čija deca iz škole dolaze pretučena, o njima niko ne brine, na sve to škola žmuri, nekada ne reaguje, ne postupa i vi dobijate dete koje tone… Neko dete će se izvući, ali će većina ostati osakaćena do kraja života i pamtiti tu torturu”.

Aleksini roditelji su trenutno zastali u borbi, ali to ne znači da su odustali. Kako kažu u borbi protiv nasilja i od pomoći roditeljima nikada neće odustati, jer je to jače od njih. Voleli bi da u Srbiji zažive Centri za žrtve nasilja u kojima će roditelji moći da odu i potraže pomoć.

“Kada vam dete trpi nasilje i vi ste u rasulu. Ne možete normalno da funkcionišete, niti da radite, jer ne znate da li će dete da vam se vrati modro, krvavo… U tim centrima bi roditelji mogli da se posavetuju, a deca da sa drugom decom podele tugu i da se na taj način osnaže. Mi i dalje u Srbiji imamo sistem koji podržava nasilje, koji veliča nasilnike“, smatra Dragana Janković.

Deca koja počine nasilje prođu sa blagim kaznama, ili ih gotovo nema.

“Treba pomoći žrtvi, ali i deci koja čine nasilje jer i oni sigurno imaju neki problem čim to rade, ali smo sa prevencijom jako slabi. Treba pustiti decu da pokažu svoje emocije, da pričaju. Generacije nam postaju bez saosećajnosti, postajemo ljudi koji smo nezainteresovani za tuđa osećanja”, kaže Dragana Janković.

Vršnjačko nasilje će stati kada se tri strane pomire: roditelj-dete-prosvetni radnik, kada se poverenje u školu i u sistem vrati, kada roditelj dobije sigurnost da mu je dete u školi zaštićeno.

Ako mi svi žmurimo, ako nas ne interesuje, ako svako gleda svoj posao, ako smo sebični i gledamo samo svoje dete, a ne pružamo podršku i pomoć drugima, ništa nećemo postići.

“Nama se to desilo na žalost i mislim da većina roditelja jeste shvatila na šta treba da obrati pažnju. Aleksin zakon može da bude usvojen ili ne, ali najbitnije da roditelji shvate da vršnjačko nasilje nije igra i da posledice mogu da budu nesagledive i da povratka nema.”

PORUKE:

Ono što mi je drago i na čemu uvek potenciram, to je da deca znaju da ono što je naš Aleska uradio to nije rešenje. Roditelji su videli da i to može da se desi, ali deca moraju da znaju da uvek postoji rešenje, da postoji neko kome mogu da se jave, da se obrate, da steknu poverenje, da ispričaju svoj problem, a problem će se rešiti.

Poruka deci: Život je jedan i treba ga živeti, a probleme ćemo rešavati, samo zatražite pomoć.

Poruka prosvetnim radnicima: Da ne žmure i da prestanu sa prikrivanjem nasilja zarad ugleda škole. Nema vrednije stvari od života deteta. Dajte da jednom radimo timski, a da motiv budu deca!

O nasilju može uvek da se priča, ima mnogo tužnih situacija, ali ja sam optimista i nakon svega što mi se desilo ja se nadam da možemo nešto da promenimo ako stalno pričamo o tome i stalno pocećamo sve da smo ODGOVORNI MI KOJI SMO ODABRALI TAJ POSAO, A TO JE DA RADIMO SA DECOM!

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.