Obeležavanje gradske slave uz operu, koncerte i brojne aktivnosti

Istog dana od 21 sati biće izvedena opera „Toska“ u parku kod Beogradske kapije, zatim će mališani iz JPU „Pčelica“ održati manifestaciju „Plesom do zdravlja“, dan kasnije u Čairu.

Dani vikenda, 1. i 2. jun zakazani su za brojne aktivnosti ustanova kulture, horova, plesnih klubova.

“Najbitniji deo je u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i svi događaju koji će biti 2. juna popodne i 3. juna ujutru na sam dan slave. Završavamo naučnim skupom „Niš-Vizantija“ od 17.30 časova na Univerzitetu 3. juna. Zatim u 19.30 svečana akademija u Arheološkom nalazištu „Medijana“. Ovog puta će tamo niški Simfonijski orkestar imati tamo koncert i imaćemo Palilulsko veče 3. juna“, izjavila je Adriana Anastasov, većnica zadužena za kulturu i turizam na jučerašnjoj sednici Skupštine.

Anastasov je rekla da je po poslednjim podacima broj turista u Nišu smanjen za jedan do tri posto, ali povećan je broj noćenja i broj poseta stranih turista. Dodala je i da je zadovoljno učinjenim u poslednje četiri godine.

„Izuzetno sam zadovoljna urađenim u prethodne četiri godine, nadam se da su i sugrađani. Čula sam samo pozitivne komentare, ali naravno da uvek može još više. Kruna je otvaranje Arheološkog nalazišta „Medijana“ posle 10 godina, renoviranje spomenika na Čegru, Ćele kule i objekta Sinagoge. Zatim, to što smo izdvojili velika sredstva za instrumente Simfonijskom orkestru, Mala scena Pozorišta, povećanje budžeta za kulturu za programe ustanova kulture“, priča Anastasov.

U čast slave grada, koncert će u Tvrđavi održati i pevač Aco Pejović koji je nedavno održao konferenciju za medije u Nišu, a dan kasnije na Letnjoj pozornici koncert će održati i pevačica etno i tradicionalne muzike Danica Crnogorčević.

Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Hlora i majke Jelene.

Posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede, uz reči „ovim pobeđuj“!

On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu.

Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana.

Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti.

Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela.

Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve u Svetoj Zemlji (Izraelu).

U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke.

Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.

Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas drže zavetnu slavu i nose litije.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.