Njujork u centru Niša, kod gazda Jove Grka
Grad Niš je oduvek bio grad kafana, meraka, lumperaja i života koji nije jenjavao ni danju ni noću.
Centralni gradski trg, s pravom dodeljen kralju oslobodiocu Milanu Obrenoviću, bio je začarani krug kafedžinica, kafana, hotela, gostionica. Neke su bile manje neke više poznate i popularne a među njima se izdvaja jedna koja je imala, za to vreme veoma zanimljivo ime ,,Njujork,,.
Otkud ,,Njujork,, usred Niša ne zna se ni do dan danas ali se zna da je njen vlasnik bio Jovan Trajković zvani Grk.
Znači vlasnik ,,Njujorka,, je bio Jova Grk i ostaće nam nepoznanica zašto je svojoj radnji namenio baš ovo ime.
Ako želimo da napravimo istorijsku rekonstrukciju položaja ovog objekta mogli bi reći da se on nalazio na mestu gde je kasnije podignut objekat Radničkog univerziteta preciznije na istočnom uglu gde će se, starije Nišlije pamte, nalaziti restoran ,,Central,, a danas neka od banaka.
Njujork je bio restoran hotel, u prizemlju se nalazio restoran a na spratu i visokom potkrovlju sobe za smeštaj gostiju. Ispred zgrade hotela pružala se tendom natkrivena bašta koja je gledala na prostrani trg i česmu kraljice Natalije koju su kasnije prekrstili u Čairsku česmu jer se neko vreme tamo nalazila.
Restoran kafana Njujork je bio poznat po svojoj dobroj muzici, izdašnoj karti pića i čak četrdeset vrsta mezeluka.
Za one koji još to ne znaju, u to vreme su se ražnjići, ćevapi, džigerica u skrami i još neki specijaliteti sa roštilja smatrali ,,mezelucima,, a ne glavnim jelima kao što je danas. Za mezeluke, jela i naročito roštilj bio je zadužen majstor Blagoje jedan od najboljih niških roštiljdžija toga doba a inače šurak Jove Grka. Jova je uglavnom u karti pića držao asortiman niškog podneblja – nišlijsku komovicu i šljivu, klekovaču, lincuru a od vina sićevačko belo, kameničko i viničko crno ,,grom,, vino pretežno rađeno od sorte ,,Prokupac,,.
Radnja je imala goste iz svih slojeva društva od gospode, oficira, političara, umetnika, trgovaca pa sve do lokalnih besposličara. U dnevnom listu ,,Vreme, iz 1933 godine u rubrici rezervisanoj za oglase stoji: ,, Traži se za prvoklasni hotel dobra sevdaliska pevačica. Naka se javi ,,Biserka,, ponude traže braća Kardoš, hotel ,,Njujork,, Niš.
Pored toga kafana je bila ponekad mesto gde su se održavale pozorišne predstave, književne,pesničke večeri ali i politički skupovi. Tako je ostalo zabeleženo da je 1937 godine u ovoj kafani zakazao skup Dimitrije Ljotić koji se završio sukobom pripadnika ,,Zbora,, i komunista a kafana je demolirana. O nemilom događaju izveštavala je tadašnja lokalna ali i prestonička štampa, u listu ,,Vreme,,, od 27.12.1937 godine pod naslovom ,,Demonstracije protiv g.Ljotića u Nišu,, zabeleženo je sledeće:….
“Danas je u kafani ,,Njujork,, u Nišu održan zbor narodnog pokreta ,,Zbor,, na kome je govorio bivši ministar g.Dimitrije Ljotić. Zbor je otvorio g.Tihomir Marković apotekar. Još za vreme njegovog govora jedna veća grupa omladinaca počela je da demonstrira u sali. Međutim pri samoj pojavi g. Ljotića omladinci su počeli sa puno revolta da viču :,, Dole fašizam! Živeo narodni sporazum! Dole grobari narodnih sloboda! Itd.
Omladinci su izašli ispred kafane i tu nastavili sa povicima protiv Ljotića i njegovog pokreta. Zatim su prošli glavnom ulicom pevajući patriotske pesme i kličući slobodi…. Blagodareći intervenciji vlasti , zbor je ipak završen u redu i miru…..,,. Svakako je prestoničko ,,Vreme,, inače naklonjeno desničarskim idejama tadašnje Srbije ublažavalo posledice događaja.
Nakon toga kafana je preuređena u priličnoj meri a dobila je novo ime jer je ,,Njujork,, izašao na loš glas – ,,Jadran,,. U prvom delu kafane sada je služen čuveni niški burek sa domaćim jogurtom a u drugom piće i majstor Blagojevi mezeluci.
Vreme je prolazilo i nakon Drugog svetskog rata došlo je do transformacije i preoblikovanja Trga kralja Milana pa je 1957. godine u okviru radova na izgradnji Radničkog univerziteta i hotela ,,Ambasador,, zgrada hotel-restorana ,,Njujork,, pa kasnijeg ,,Jadrana,, srušena i otišla u istoriju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Vrlo lepo i isrpno.
Pitala bih autora ovih zapisa g-dina Vladana da li možda zna šta je bilo na lokaciji ugla ulica G.Milojka Lešjanina i M.Velljkovića Špaje, ranije, pre nego što je postao vojni objekat (J.N.A.) , gde se sada predviđa izgradnja kulturne ustanove(galerija,muzej…itd, kolko sam ja upućena). Inače već dugo vremena je taj objekat ruglo i sklon padu, da ne napišem nešto grublje.
Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana ono što sam ja uspeo da istražim to je da je ceo pojas počev od Trga Kralja Milana pa negde do rasksnice kod Ureda pored leve Nišavine obale bio jevrejska četvrt. U tursko vreme ovaj deo grada se nazivao Čivut mala ili mahala a malo u produžetku Unćar mahala (unćar na turskom -smokva, verovatno jer ih je ovde bilo u izobilju ili bar više nego u drugim delovima grada). Koji se tačno objekat nalazio na mestu koje ste spomenuli nije mi poznato. znam da je ovaj vojni objekat predviđen za rušenje i izgradnju Narodnog muzeja. Ukoliko budem nešto više saznao izneću te podatke. Hvala što pratite tekstove Satrog Niša. Pozdrav.
Postovani Gospodine,pitala bih vas da li mozda imate informacije o Ruskim Kozacima u Nisu i na njihov uticaj kroz privredu ? Imam informaciju sa su i dan danas tu potomci istih .
Poštovana, nisam se bavio tom temom, verovatno mislite na period posle Oktobarske revolucije kada se desio veliki emigracioni talas iz Rusije u Srbiju. Što se tiče uticaja na privredu bilo ga je ali je u većoj meri bilo uticaja na kulturu, arhitekturu i uopšte neke grane umetnosti koje kod nas nisu bile dovoljno razvijene. Svoj za to vreme evropski oizgled Niš duguje Aleksandru Medvedevu, Vsevoldu Tatarinovu, Julijanu Djuponu i drugim ruskim arhitektima. Na žalost njihov legat se polako gubi čega smo svedoci. Nadam se da sam Vam malo pomogao ukoliko dođem do još nekih podataka svakako ću ih objaviti. Pozdrav
Hvala najlepše. I to je podatak vredan pažnje…