Mateja Bubanj ima 14 godina i od juna prošle godine deo je pionirskog pogona FK „Crvena zvezda“ u Beogradu, a 2018. godine je proglašen i za najboljeg golgetera u Srbiji, a potom i u Evropi sa 107 postignutih golova u sezoni. Matejino ime je uvek povezano sa nekim rekordima. Tako je i kada se govori o njegovim sportskim počecima.
Fudbal je počeo da igra kada je imao samo tri godine i to u FK „Filip Filopović“ koji je osnovao učetelj iz OŠ „Dušan Radović“ Srđan Ristić, a koji je iznedrio mnoge talente u ovom sportu uključujući i Mateju Bubnja. Glavni krivac za njegove uspehe na fudbalskom terenu, kaže Mateja je njegov stariji brat Aleksa koga je pratio u stopu i nikada se nije razdvajao od njega. Tako je uz brata i sam počeo da igra fudbal. I kada je Aleksa odustao od pikanja fudbalske lopte, Mateja je nastavio stalno idući uzlaznom linijom. Sada je u dresu FK „Crvena zvezda“.
„Uvek sam bio zejedno sa svojim bratom i gotovo nikada se nismo razdvajali. Tako je bilo od prve godine. On je sa šest godina krenuo da trenira fudbal u FK „Filip Filipović“ i ja sam krenu sa njim mada sam imao samo tri godine. Nažalost, on se ubrzo odvojio od fudbala, ali sam ja ostao“, kaže Mateja.
Od samog starta ovaj mladi Nišlija je fudbal shvatio ozbiljno i posvetio mu se kao pravi profesionalac. Imao je i svoje uzore od kojih je učio, Zlatan Ibrahimović, Ronaldo, za koga kaže da je mašina na terenu koji je sve postigao radom i treninzima, a tu je i Mesi koji je po rečima mladog Mateje rođeni talenat.
„U početku, kada mi je bilo tri godine, nije bilo lako biti u timu u kome su svi igrači tri i više godina stariji od vas, ali ja sam se uvek vodio svojim ciljem, da ih sustignem i da budem rame uz rame sa njima“.
Mateja je u FK „Filip Filipović“ igrao napadača. Na istoj poziciji igra i sada u timu Crvene zvezde.
„Kada sam dobio poziv iz Crvene zbezde toliko sam bio uzbuđen da je srce htelo da mi iskoči. Velika je čast nositi dres sa Zvezdinim grbom, ali to je potrebno i opravdati. Zato je potrebno uložiti i mnogo truda i mnogo rada. Sada su i treninzi teži, a uz to sam promenio i mesto boravka, živim u Beogradu, stičem i nove drugove koji su me jako dobro prihvatili, drugačije su i školske obaveze koje moram da uskladim sa treninzima. Sve to prihvatam kao normalno i trudim se da ni na jednom polju ne posustanem mada su neke manje žrtve uvek potrebne“, kaže Mateja i dodaje da mu u svemu tome jako pomaže njegova porodica koja mu je i najveća podrška i koja je uvek tu za njega.
Ovaj mladi Nišlija kaže da fudbal njegova velika ljubav, da je spreman da se žrtvuje za nju, ali da su za njegov uspeh zaslužni i njegovi saigrači. Objašnjava kako uspeva svih 90 minuta na terenu da bude u formi, da drži koncentraciju, da prati događaje na terenu, da daje golove. Očigledno je da za to ima dobar recept.
„Najvažniji je mentalitet“, kaže Mateja. „Treninzi su naporni i to mi ne pada teško jer se posle toga vidi napredak. Velika je razlika između treninga posle kojeg ne možeš da stojiš i kada samo ovako trčiš. Da bi bio dobar na terenu moraš da budeš dobar i sa saigračima. To se najbolje vidi na utakmicama. Ako se dobro poznajemo i razumemo možemo da predvidimo i poteze koje će neko od nas da načini na terenu. Jedni drugima pomažemo. I zvanje najboljeg golgetera u Evropi dugujem svojim saigračima jer je teško da u fudbalu sve postigneš sam. Neko, ipak, mora da ti doda loptu“, dodaje Mateja.
Dominirao je na terenu dok je igrao za FK „Filip Filipović“, ali se to nastavilo i u dresu Crvene zvezde. Tokom 2017/2018. gdoine Mateja je imao i 15 nastupa za pionirsku selekciju Srbije.Na 15 utakmica isto toliko golova. Slično je i kada igra sa Zvezdom.
Mateja potiče iz sportske porodice. Njegova baka se bavila sportom, atletikom, deka dr Radoslav Bubanj je, takođe, bio atletičar a kasnije i profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu gde sada predavanja studentima drži i Matejin otac dr Saša Bubanj. Sestra njegovog oca, Natalija, koja živi u Francuskoj, takođe se bavila sportom. Igrala je odbojku, a njen suprug je rukometaš. Brat i sestra od tetka su takođe sportisti, brat igra košarku, sestra odbojku i to vrlo uspešno jer se nalazi i na spisku reprezentacije Francuske.
„Upravo je to jedan od razloga zbog čega se u sportu osećam kao svoj na svome i siguran sam da iza mene stoji cela moja porodica. To mi daje neverovatni snagu da uspem i da ostvrim svoje snove“, kaže ovaj mladi Nišlija.
Za sada je, kaže, ispunio četvrtinu svojih snova. Druga četvrtina je da jednog dana zaigra i za prvi tim „Crvene zvezde“, a preostale dve četvrtine su tajna. Ako je suditi po školi koju je odabrao, a učenik je OŠ „Bora Stanković“ u Beogradu koju je pohađao i Novak Đoković, Mateju očekuje blistava karijera.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
