Ljiljana iz Niša još uvek traga za svojim sinom za koga sumnja da je lažno proglašen mrtvim i otet od nje

Ljiljana Janković iz Niša koja je rodila, kako kaže, zdravog dečaka 29. avgusta 1982. godine sumnja da joj je beba ukradena i proglašena mrtvom. Njenu sumnju iz godine u godinu povećavala je dokumentacija koja je ili bila nepotpuna ili nije mogla da je dobije.

“Porodila sam se u Nišu 29. avgusta u sedam ujutru. Rodila sam zdravu bebu koja je odmah zaplakala. Nakon dva dana rečeno mi je da beba ima problem sa plućima i da moramo u Beograd na operaciju. Već drugog septembra mi smo svi zajedno krenuli za Beograd. Meni je beba bila u rukama sve vreme. Nije bila na aparatima, disala je normalno”, rekla je Janković.

Kada su stigli u na Kliniku za dečiju hirurgiju u Beogradu, kako kaže, predali su bebu, ali njoj i pored njenog insistiranja nisu dozvolili da ostane sa bebom u bolnici.

“Rekli su mi da ne mogu da ostanem, da će oni da ga pregledaju i da će nakon toga da ga operišu, a nama će javiti telefonom u kakvom je stanju beba. Mi smo otišli kući i čekali da nam jave”, kazala je Janković.

Ona je posle dva dana dobila poziv iz Beograda i tada joj je rečeno da je beba preminula.

“Rekli su da će oni tamo da je sahrane i da ne dolazimo jer je takva inače procedura. Ja sam sve vreme osećala da nešto nije u redu, ali tada kad se sve to dešavalo jednostavno nisam znala kako da odreagujem”, kazala je Janković.

Prema njenim rečima, ona dobija umrlicu koja stiže iz Beograda i na kojoj piše da je beba preminula 4. septembra, nakon nekog vremena dobija otpusnu listu u kojoj stoji da je beba bila na lečenju u bolnici od 8. do 14. septembra. Nakon par dana ona dobija još jednu umrlicu.

“Odmah je sve postalo sumnjivo, datumi boravka bebe u bolnici, vreme smrti bebe, ništa se nije uklapalo. I tada je bila aktuelna priča o krađi beba, ali ne samo to majka oseća znala sam da on nije mrtav. Nosila sam ga devet meseci, znala sam da je živ”, kaže Janković.

Njena borba da dobije odgovore počela je od tog trenutka. Tražila je u Kliničkom centru u Nišu kompletnu dokumentaciju vezanu za bebu. Tamo joj je rečeno da je zbog poplave usled pucanja cevi ta dokumentacija trajno izgubljena.

“Otišla sam onda u Opštinu i uzela izvod iz matične knjige rođenih i umrlih. Na njemu ne postoji matični broj bebe. Onda sam se obratila SUP-u da dobijem matični broj bebe. Tamo mi je rečeno da oni ne mogu da pronađu tu dokumentaciju”, kaže Janković.

Ona je 2009. čula da postoji Udruženje roditelja koji pokušavaju da pronađu bebe za  koje se sumnja da su uzete od roditelja  i tada se javila udruženju i prijavila njen slučaj priloživši svu dokumentaciju koju ima.

“Ja samo želim da ga pronađem, znam da je živ, najveći greh koji možeš da uradiš je da otmeš dete majci. Sećam se babice i lekara koji su bili tada tu. Neki od njih su preminuli, neki su u penziji, volela bih kada bi barem sada  i posle svega što smo mi roditelji preživeli olakšali savest i ti koji znaju dali informacije gde su naša deca”, kazala je Janković.

Kako je dodala, otpusnu listu iz Niša nikada nije dobila.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.