Kolumna

 Ko ne poznaje pošlost ne može da projektuje budućnost!

“Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorije“?

“Ko ste, bre, vi, ljudi? Koja je vaša pesma? Čemu se radujete? Kome verujete? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Protiv čega ste, za šta jeste?…Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorje? Koji je razlog vašeg postojanja? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije?

Da biste razumeli kako funkcionišu stvari, poželjno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti (“ne sećam se odakle mi pare”), ( A. Tijanić “Politika” 13.03.2016).

Nedavno  je završen „srpski Davos“ (Kopaonički biznis forum). Nije se čula nijedna reč na temu: mladi, visoko obrazovanje, zapošljavanje, odliv kadrova.

Takmičili su se, uglavnom, „učitelji“- bivše perjanice Zakona o privatizaciji, kreatori ekonomske politike s početka 21. veka, „dijagnostičari-lekari“: budžetskog deficita, javnog duga, racionalizacije javnog sektora itd.

Njihovoj pažnji nisu izostale ni reforme JP, žile kucavice koja povezuje Srbiju sa Evropom-svetom, kriz transport robe-usluga i energenata, kao što su „Železnice“, „Srbijagas“ i EPS-a.

Položiše „zakletvu „nema više zaštite ni za jedno preduzeće od 31. maja“

O napretku-“devastaciji“ visokoobrazovnog sitema u Srbiji, posebno društveno-humanističkih nauka, gde počasno mesto, pripada ekonmskim naukama, menadžerskoj „eliti“ koja se školuje na dva paralelna visokoobrazovna sistema (akreditovanom-neakreditovanom), nije bilo ni reči.

Zaboraviše da je obrazovanje je simbol prepoznatljivosti jedne zemlje, a njegove naučno-istraživačke performanse licenca za „kotiranje“ na regionalnoj-globalnoj berzi obrazovanja. (Ne)namerno, prećutkujući činjenicu da je obrazovanje investicija, a ne trošak. Da obrazovanje i obuka nisu sinonimi.

Potpisnik ovog teksta rizikuje da bude pogrešno shvaćen. Još gore, iznosi neistine „uzbunjuje“ javnost. Naprotiv, nije mi namera ni jedno ni drugo. Empirijsko-statistički podaci  su moja „odbrana“.

S druge strane, „Politika“ je (13.03.2016) objavila podatak: „da u Srbiji živi 1.818.383 pripadnika ipsilon generacije. Više od polovine njih živi kod roditelja i ne radi. U istom prilogu predsednik SANU Vladimir Kostić navodi da je za deceniju „odliv mozgova“veći za 11 puta.

Pored toga, struktura diplomaca ne odgovara tehnološkom vremenu u kojem živimo – samo 15 odsto studenata ima diplomu iz tehnološko-proizvodnih oblasti, a tek 3 odsto iz oblasti poljoprivrede i veterine. Kostić upozorava i na ekspanziju visokoškolskog obrazovanja niskog kvaliteta“.

I pored ove konstatacije, univerziteti-fakulteti- visoke škole-akademije strukovnih studija niču kao pečurke posle kiše. Marketing, je odradio svoje, a roditeljska želja i ljubav da mu dete ima diplomu „bude školovano“ ( da skine  „plavi mantil“, i postane član „elite“ školovanih, očekujući da mu “diplomac” počne da radi.

Uumesto u kompaniju (na posao), “diplomac” ide u Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Tamo ga čeka svetnik za uvođenje u  posao.

S osloncem na vodič o slobodnim radnim mestima i listom „Poslovi“, on ga uvodi u tajne „treninga strpljivosti“ s onovnom porukom: posao se ne čeka, on se traži.

Još kad bi taj „psiholog rada“ (nekada su se to zvali industrijski psiholozi), mogao tom mladom čoveku s diplomom, da kaže: gde da traži posao?

Kod predsednika stranke, koja je na vlasti, kod direktora „Partokrate“ kojeg je stranaka „edukovala“ kako se prioritetno zapošljava, a ne da se čeka posao, Ili, da se konsultuje s analitičarima javnog mnjenja, da mu preporuče da se učlani u stranku koja će sigurno biti u političkom portfoliu, nakon predstojećih izbora.

S druge strane, mladi su nepoverljivi prema „savetnicima“ koji su politički „preletači“. Jer, i kad im se učini da su ubedili sebe da im poveruju, kad ono „savetnik“ promenio stranku.

Slikovito rečeno, preplivao reku „Sitnicu“ i seo u fotelju drugog „moćnika“ odmarajući oči u žuboru reke „Bistrice“.

Na ruku im ne idu ni martovske poplave, a kako meteorolozi prognoziraju očekuje nas kiša i u narednom periodu. Okreni, obrni, mladi-nezaposleni- partijski nepodobni zadugo će se ogledati  u talasima reke „Mutnice“.

Dodatno, njihove muke,  uvećavaju oni što plivaju rekom “ponornicom”,“Bistrico-Mutnicom“. Smeškaju im se i ohrabruju ih da će martovsko-aprilske kiše utihnuti uskoro. Biće promenljivo vreme. Smenjivaće se sunce i kiša. Čuće se i  po koja pesma:Ona nas je održala, njojzi hvala. S tim, što je  velika nepoznanica ko će  uzeti kormilo u svoje ruke,  zaploviti rekom „Bistricom“ i zapevati pesmu: „Čamac plovi Rado……“.

Na drugoj strani čuće se  i pesma: “ Beogradski mali pijac potopila Sava, mog Dragana …zabolela glava.

I dok se smenjuju arije “bistričko-mutničkog” sliva, Dunavom u “evropejskom” stilu čuje se pesma:   „Plovio sam Dunavom, ispraćao brodove i sanjao divne snove…“

Najedanput začu se glas :”Ko ste, bre, vi, ljudi? Koja je vaša pesma? Čemu se radujete? Kome verujete? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Protiv čega ste, za šta jeste?…Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorje? Koji je razlog vašeg postojanja? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije?

Da biste razumeli kako funkcionišu stvari, poželjno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti (“ne sećam se odakle mi pare”), ( A. Tijanić “Politika” 13.03.2016).

Prof. dr Sreten Ćuzović

Ekonomski fakulet Univerziteta u Nišu

 

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close